МАСОНИ ЖЕНЕ КНЕЗА: Тајне службе "кумовале" браку и разводу Михаила и Јулије

Милорад Бошњак

30. 08. 2020. у 20:02

У СВЕТЛУ повезаности владарских и личних судбина Обреновића са тајним друштвима, треба разрешити и непознанице - на који начин су она "кумовала" браку кнеза Михаила и мађарске кнегиње Јулије Хуњади, склопљеном 1. августа 1853. те њиховом разводу 18. новембра 1865.

МАСОНИ ЖЕНЕ КНЕЗА: Тајне службе кумовале браку и разводу  Михаила и Јулије

Јулија и кнез Михаило / Фото - документација "Новости"

Јулија (1831-1919) је из породице, која је била у роду са Анжујцима, Арагонцима, Ротшилдима, чији многи чланови су били слободни зидари, или припадници других тајних братстава. Породица Хуњади је давала угарске владаре, а делом је српског порекла, по кнезу Лазару Хребељановићу. Јулијин отац гроф Ференц Хуњади де Кетхељи је, по списковима угарских масона, припадао том братству, али нема помена да је, иако гроф, био истакнутији масон. Њена мати грофица Јулија Зичи де Зич ет Вашонке била је из породице, из које је поникло неколико значајних слободних зидара.

КАО масон од поверења утицајних ложа, Михаило се Јулијом жени у Бечу 1. августа 1853. у руској цркви. То је време изгнанства и кнеза Милоша и Михаила, које су свргнули "Уставобранитељи" предвођени кликом масона Томе Вучића Перишића. Последње године пред Милошев повратак на трон вољом Светоандрејске скупштине, Михаило је углавном провео у Бечу, где му као масону ("брату" у невољи) долазе слободни зидари и он њима.

"Према списима из тог времена у Архиву у Бечу и у фондовима аустријских приватних архивиста, у које смо имали увиде, упознавање кнеза Михаила и кнегиње Јулије Хуњади није било нимало случајно. То су детаљно, с предумишљајем да њих двоје склопе брак, утаначили слободни зидари из аустријских грофовских фамилија Естерхази и Мартиниц. Чланови тих фамилија касније су заузимали премијерски, или положај министра иностраних послова Аустрије", пренели су нам већ цитирани архивисти у северној Италији.

ПО ЊИХОВИМ списима о њиховим упозорењима, основано се може сматрати да је брак кнеза Михаила и кнегиње Јулије, ако изузмемо интиму, у својој основи био - "аустријски"! Као што ће на концу такав бити и њихов развод, највише због аустријског сузбијања тајне сарадње Угара и Срба!

Михаило је пре венчања купио грофовски посед "Иванка" у Словачкој (тад део Аустроугарске) уз Дунав, округ Сењец, од кнегиње Леополдине Грасалкович де Гирак, пореклом од речених Естерхазија. Тај посед, где Михаило и Јулија живе после венчања, био је стециште племића, али и масона високог ранга. Не само аустријских. Има тврдњи, да су у "Иванки" договорени детаљи већ објашњене тајне мисије Михаила и Лајоша Кошута по Европи, за уједињење Италије.

До "пламена" љубави према Јулији, Михаило је био жарко заљубљен у једну Немицу племићког порекла, а после развода са Јулијом у Катарину Константиновић, унуку свог стрица Јеврема. Већ остарели књаз Милош, који је под сумњивим околностима умро 1860. није био одушевљен Јулијом као синовљевом животном и сапутницом на трону. Упркос том свом ставу, није се пуно противио њиховом браку. Током кратког заједничког живота на двору, Јулија је Милошу искрено помагала у организовању церемонија, успут учећи српски језик и од Ђуре Даничића.

ВАНБРАЧНИ СИН ХТЕО ТРОН!

ПРИНЦА Ђорђа, усвојио је - гроф Зичи, Јулијин ујак! Зичи је Обреновићима тако изразио верност, без обзира на развод Јулије и Михаила. Ђорђе, иако ванбрачни син кнеза, а потом првог краља модерне Србије, Милана Обреновића, након убиства Милановог законитог сина краља Александра 1903. у Мајском преврату, захтевао је српски трон! Безуспешно, јер га је уз инострану помоћ заузео краљ Петар I Карађорђевић.

РАЗВОД Михаила и Јулије "од стола и постеље" био је споразумни. По историчарима и штампи настројеним антиобреновићевски "развод, иако је Михаило неизмерно волео Јулију, уследио је због њеног неверства, недозвољених љубавних веза са немачким кнезом Карлом Аренбергом".

Наводно је Михаило за ту Јулијину везу дознао 1861. из једног писма, али ови аутори не наводе чијег?! Трзавице су почеле још на измаку педесетих година XIX века. За њих се знало, јер мало која тајна на било ком двору, а поготово сензационална, остаје незапажена и неискоришћена у одређене сврхе. Јулијин ујак, угарски гроф Зичи, који им је био чест гост на двору, месецима је покушавао да их измири, давно пре развода. То у списима врло објективно сведочи Миливоје Лешјанин, тада начелник Министарства иностраних дела.

И кнез Аренберг и гроф Зичи су на списковима масона у својим земљама, који су одржавали јаке везе са српским масонима и Обреновићима!

ДАВНО пре развода Михаила и Јулије, ужи кругови у Будимпешти формирају специјалну групу, задужену да тајним дипломатским каналима ради на успостављању што чвршћих веза Угарске као дела Двојне монархије и Кнежевине Србије, тада још вазалне Турцима. Аустрија и Угарска, иако под истом круном К und К монархије нису се трпеле, често су радиле једна против друге, чему су одушевљено помагали слободни зидари у Будимпешти. Члан те тајнодипломатске групе био је и гроф Зичи, Јулијин ујак!

Масони архивисти у Хрватској и северној Италији чувају акт о томе на ијекавици. Ево једног дела:

"Обавјештајне службе у Бечу: централна служба Министарства унутрашњих послова Evidencbiro и служба Министарства вањских послова, откриле су тај план у интензивирању његовог провођења у Србији. Не спомињу се извори ни који су сурадници то открили, али се најоснованије вјерује, да су то њемачки обавјештајни канали. Тим двјема аустријским службама било је стриктно наређено, да спријече изведбу овог плана. У аустријском контраобавјештајном удару на Србију и на Угарску, слиједи појава кнеза Карла Аренберга и групе коју је водио он, на позорници политике у Србији."

И МИСИЈА кнеза Михаила и Лајоша Кошута за уједињење Италије, доказ је зближавања Угарске и Србије против Аустрије, њој иза леђа!

Брак Михаила и Јулије није развргнут само због њене прељубе са Аренбергом. Да ли се њено неверство заиста дешавало у мери, коју јој приписују антиобреновићевски аутори у Србији и Аустрији? За Аренберга (1831-1896) Јулија се, уосталом, удала 1876, осам година од Михаилове смрти у атентату. Након развода, она се одрекла српске кнежевске титуле. Новом удајом постала је војвоткиња од Аренберга и принцеза од Реклингхаузена, јер је нови муж био рођак аустријске царице Елизабете Баварске. Ни са њим није имала деце. Живела је у Бечу где је 1919. преминула.

БРАК Михаила и Јулије развргнут је због интереса дворова у Бечу и Берлину, те аустријских и немачких "владара из сенке" - да до зближавања Србије и Угарске никако не дође! На то упућују и Лешјанинови списи, мада он директно не пише о тајнодипломатској позадини развода, што је с обзиром на свој дуготрајни високи положај у Министарству иностраних дела одлично знао.

Јулија је својим аристократским везама у Европи тајно и искрено помогла Михаилу и Србији. Две године пре развода иде у тајну мисију у Лондон, са масоном Филипом Христићем! Због подршке Британије Србији, након турских гранатирања српских градова 1862.

Христић, Михаилов премијер и министар иностраних дела, од убиства Михаила био је посланик у Цариграду, Бечу и Лондону, гувернер Народне банке. Његова бивша снаја Артемиза Христић (цариградска Гркиња, девојачко презиме Јоанидес) мајка је Ђорђа, ванбрачног сина кнеза Милана Обреновића, каснијег краља Србије!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)