ОСНИВАЧ ФОНДА ЗА СИРОМАШНЕ: На породицу Крен, која је помагала децу, основала Друштво читалаца, данас подсећа само једна мала улица

Драго Делић

10. 08. 2020. у 20:59

ОСНИВАЧ ФОНДА ЗА СИРОМАШНЕ: На породицу Крен, која је помагала децу, основала Друштво читалаца, данас подсећа само једна мала улица

Стеван Крен у официрској униформи / Фото - документација "Новости"

МАРИЈА Бокарев, Фердинандова праунука и унука Стевана Крена, каже да се у делу куће према дворишту, на површини око 130 квадратних метара налазио локал звани "Пивара" са баштом, дуго времена омиљено стециште многих Чачана.

У њему су се уз Креново пиво препредали разни разговори и локалне догодовштине. Та кафана била је једна од најпосећенијих у Чачку, центар окупљања и опуштања. Кућа Фердинанда Крена налазила се на углу Пиварске улице и Креновог пролаза. После Фердинандове смрти 1894. године у њој су живели супруга Франциска и син Стеван са породицом.

Фердинанд је Франциску (1843-1900) упознао у Београду код једног свог пријатеља. Њена сестра је била Сузане Лепел, удата за Али-пашу, председника турског Државног савета, чија су синовци Мехмед Али-паша и Фуад-паша постали зетови султана Абдул Хамида II (1842-1918). Музеј у Чачку чува Сузанин дар Франциски, кошуљу са исламским и хришћанским мотивима, коју је Францискина праунука Марија Бокарев поклонила музеју.

СТЕВАН је са супругом Паулином имао осморо деце, два сина и шест ћерки. Два сина и две ћерке су рано преминули а четири ћерке: Софија, Љубица, Франциска и Емилија живеле су у кући све до удаје. Стеван је умро 1919. године, а Паулина је поживела до 1957. уз скоро свакодневна окупљања са ћеркама и њиховим породицама. Љубица и Емилија су живеле у Чачку, а Франциска и Софија у Београду, али су и оне биле везане за Чачак па су тамо често одлазиле.

После Паулинине смрти у породичну кућу се враћа ћерка Емилија Баудиш, која ту живи све до смрти 1984. године. Она је последњи члан породице Крен који је живео у тој кући. Само шест месеци после њене смрти кућа је порушена, заједно са кафаном "Пивара", иако је било предвиђено да се стави под заштиту државе као споменик културе. На њеном месту касније је изграђена Чачанска банка, данас је ту седиште турске Халкбанке која је у приватизацији купила Чачанску банку.

НАЈВЕЋИ ПРОИЗВОЂАЧ СЛАДА

ПИВАРА у Чачку била је позната по томе што је имала највећу фабрику за производњу слада у бившој Југославији, која је отворена 1977. године по чешкој и немачкој технологији. Снабдевала је скоро све наше пиваре сладом, а било је планирано да се покрене и нова марка пива. Према интерним подацима, Пивара је 1971. године произвела милионити хектолитар пива. Изградњом фабрике слада, обустављена је производња пива у флашама и настављена производња у бурићима. Међутим, пропала је и ова инвестиција, производња слада је обустављена, па неколико великих и скоро 50 малих занатских (крафт) пивара, данас морају да увозе слад. Пивара је такође била позната по производњи кваса.

БУДУЋИ да су порушени и пивара и породична кућа, једини сведок Кренових на првобитној локацији био је стари платан који се налазио поред куће. Посађен исте године када је направљена кућа, одолевао је зубу времена све до маја 2017. године, када више није могао да издржи. Од непокретних ствари првог чачанског индустријалца на изворној локацији, није остало ништа.

Са ове локације од Фердинанда су остале само две фреске и две столице које се, захваљујући породици, налазе у Музеју у Чачку. На месту некадашње баште Кренових, прекопута породичне куће и кафане "Пивара", данас се налази Градска башта. Нема ничега што би указивало на чињеницу да се на том месту налазила прва српска фабрика пива и да је ту живела породица једног од највећих српских индустријалаца.

Као првом пословном човеку Чачка Фердинанду је нуђено да буде председник Општине, али је он то одбио. "Више ћу Вам бити од користи као предузетник, подржаваћу све Ваше акције и бићу много потребнији и као предузетник него као председник општине."

ФЕРДИНАНДОВ син Стеван школовао се у Бечу. Он у Чачак доноси нова знања из пиварства, шири и модернизује производњу. Јечам су, као и остали пивари, углавном набављали у Србији, а хмељ су увозили из Баварске и Аустроугарске. Производња је брзо расла, Кренови су градили нове подруме и закупљивали магацине и ледаре у већим градовима: Трстенику, Краљеву, Ужицу, Горњем Милановцу. Имали су веома развијену трговачку мрежу.

Стеван из Беча није донео само знање. Лепа Паулина Штелцер због Стевана је оставила царску метрополу, балове и раскошан живот и дошла у мали Чачак. Говорила је неколико језика, свирала клавир и пуно је утицала на културни развој Чачка. Донела је први клавир и основала прво певачко друштво у Чачку и Шумадији. Предузимљиви Стеван је основао Српско електрично друштво "Овчар и Каблар", покушавао је да изгради електричну централу на Морави, али није наишао на разумевање администрације па у томе није успео. Незавршени тунел у Овчар Бањи и данас сведочи о овом покушају Стевана Крена.

ПОРЕД развоја пиваре, његова највећа тековина је изградња хотела "Крен", који је све до данас украс града на Морави. Саграђен је 1900. године, у стилу сецесије, три године пре најпознатијег београдског хотела "Москва". Он је све до данас центар политичких, друштвених, економских и културних збивања, у њему се одржавају скоро сва значајна дешавања. У њему су одржаване прве филмске и позоришне представе у Чачку, игранке, пословни разговори, чекале се Нове године.

Стеван је творац првог градског фонда за сиромашне, оснивач Друштва читалаца, финансирао је изградњу споменика Танаску Рајићу на Љубићу, помагао рад цркава и школа, фонда за помоћ сиромашној деци. Оснивач је стрељачког друштва и један од идејних твораца Коњичког клуба.

СТЕВАН је поболевао од колена, поживео је до 1919. го- дине. После његове смрти Пивару воде супруга Паулина и зет Светолик Станковић, муж њихове ћерке Љиљане. Пивара постаје акционарско друштво, мења назив у "Парна пивара а.д. Крен и Станковић" и све до рата ради веома успешно.

Доласком комуниста све је национализовано, хотел мења име у "Београд" и послује у оквиру угоститељског предузећа "Морава", које га средином осамдесетих година реновира и проширује. У приватизацији хотел купује позната фирма "Ауточачак" и он је и данас у њеном власништву. Пивара је најпре променила име у "22. децембар" па "Овчар", да би потом постала погон Београдског БиП-а (Вајфертова пивара), али је остао запуштен и запостављен јер је БиП касније изградио пивару на другој локацији, а стару фабрику претворио у дистрибутивни центар. БиП је наставио да користи традицију Кренове пиваре, па је тако на логотипу овог дуго година најпопуларнијег пива у Србији стајала 1850. година, када је Крен почео да производи пиво у Чачку.

Приватизацијом БиП-а 2007. године од стране једног шведско-литванског конзорцијума, почиње да се гаси традиција производње пива, слада и кваса у Чачку, дуга више од једног и по века. Та приватизација је међутим, поништена, па је држава преосталим радницима "БиП-а у реструктурирању" дала отпремнину од 100 евра по години стажа и послала их на Биро. "Још 52 радника остала су у фабрици, која не ради од 15. марта 2010. године и чија је комплетна имовина под хипотеком Пореске управе" писала је "Политика" 17. јануара 2012. године. Тако се после 162 године, завршила производња пива и слада у Креновој фабрици у Чачку.

На породицу Крен данас подсећа само једна мала улица и хотел "Београд", чији ранији назив није познат ни многим Чачанима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)