ФЕЉТОН - БИТКА СА ВРЕМЕНОМ ЗА СЛЕДЕЋУ ГРЕЈНУ СЕЗОНУ: Темељи за стубове рађени када су се на Србију сручиле кише и поплаве

Пише: Лазар Бечејац

04. 05. 2023. у 18:00

АГРЕСИЈА НАТО алијансе на нашу земљу још није била ни престала, а у електропривреди је, практично, почела обнова разорених постројења.

ФЕЉТОН - БИТКА СА ВРЕМЕНОМ ЗА СЛЕДЕЋУ ГРЕЈНУ СЕЗОНУ: Темељи  за стубове рађени када су се на  Србију сручиле кише и поплаве

Рад на реконструкцији далекобода преко саве, Фото Из књиге "ЕПС током НАТО агресије"

Знало се да предстоји, не трка са временом, већ права битка за сваки сат времена који се може искористити како би се оштећени објекти оспособили за рад пре доласка зиме, односно грејне сезоне. За оне, који су се за време агресије херојски борили за сваки киловат-час електричне енергије није било предаха.

Подразумева се да су прво морали да се ураде пројекти обнове или реконструкције уништених и оштећених објеката. За преносну мрежу - тог посла су се прихватили стручњаци Пројектног бироа из „Електроистока“. Наравно, није се чекало да се ураде комплетни пројекти. Радило се по фазама. Чим се нешто пројектује, то се на терену изводи.

А послова - много. Пречи од пречега. Да ли прво пројектовати темеље за трансформаторе снаге или темеље за порушене далеководне стубове? Паралелно је рађено и једно и друго.

Свакако да су темељи носећих далеководних стубова, високих и до 80 метара, тешких до 50 тона, на мочварном терену на прелазу Саве код Обреновца.

Кад су стручњаци „Електроистока“ најавили да ће се за три месеца, на прелазу Саве код Бољевачке шуме и Прогара подићи четири затезна и шест носећих далеководних стубова, Сретен Стојановић, дипл. инж. пензионер и некадашњи директор сектора „Техника“ у „Електроистоку“ је узвикнуо: „Ви нисте нормални! У време кад су далеководи преко Саве грађени, за време мира, било нам је потребно шест месеци да подигнемо ове стубове“.

Упркос овом и другим упозорењима на обим послова и тешкоће, кренуло, храбро, у велики подухват.

ТEШКОЋЕ су се појавиле и то одмах. Копање темеља за далеководне стубове је тек почело, а на Србију су се сручиле кише и поплаве. Вода, у Бољевачким шумама је надирала „са неба и из земље“. Радови нису обустављани. Побијане су талпе да би могли да се ископају темељи за стубове.

Прво су, на сувој страни, оној „преко насипа“, а не према Сави, подигнути затезни стубови.

Мањи темељи за мање стубове. А постојала је и конструкција за њих. Кад су ови стубови подигнути, била је то радост за монтере иако у средствима информисања није било „галаме“ о овој првој радној победи.

Знало се да су 220 и 400-киловолтни далеководи од обреновачких електрана према Београду и Новом Саду „жиле куцавице“ преносног система. Но, на њих је, кад се поправе, ваљало прикључити трафостанице при ТЕНТ А, трафостаницу „Београд 5“ и даље „Београд 8“, као и 400-киловолтну трафостаницу „Нови Сад 3“. И на овим преносним објектима „врило је као у кошници“. Опремала су се далеководна, трансформаторска и спојна поља.

Подизани су нови портали и носачи апарата. Припремало се све да би се „прихватили“ трансформатори снаге који ће заменити уништене и, наравно, да се направи „прикључак“ на поправљене далеководе.

- Оно што је далеководна екипа Погона „Београд“ из „Електроистока“ учинила за двадесет дана, раније се радило два месеца. На трафостаници „Београд 5“ постављене су примарне везе у дужини од читавих шест километара. Све „парчићи од двадесетак метара“ - прича руководилац екипе Мирко Ристић, легенда и монтерима узор, иначе добитник Медаље за храброст за подвиге учињене за време агресије.

РАДИЛО се „пуном паром“. А посао као да слабо одмиче. Тај утисак није изненађење.

Наиме, требало је, практично за три-четири месеца да се обнови или реконструише трећина преносних капацитета. А ти објекти су грађени у времену дужем од три деценије... Нису на терену само екипе „Електроистока“. Ту су „Минеловци“, монтери „Енергомон- таже“, „вукови“ из „Мостоградње“, трансформаторе превозе специјалисти „Боре Кечића“... И, најзад! На дан 24. августа пуштена је у рад 110 киловолтна трафостаница „Београд 9“ у Земун Пољу. Први комплетно обновљени преносни објекат. (То је и право, јер је и први гађан 24. априла.) Сад се и новинари огласише.

Но, ни обнова поменуте трафостанице није прошла без тешкоћа. „Умало да трансформатор потоне!“ - прича Млађа Стевановић, техничар и надзорник радова на трафостаници. Како да потоне трансформатор! Није то чамац, већ грдосија од сто тона“. Због тежине је и тонуо.

Не у воду, већ у земљу. Земља растресита, разрована од бомбе, па на- бијена. Ми „намичемо трансформатор на темеље. Журимо. Нисмо поставили подупираче. И таман стигосмо до темеља, кад трафо се искриви и предњом страном потону 15 сантиметара - објашњава Млађа.

Претила је катастрофа. Дај хидрауличне дизалице! Сајле тирфора (направе за натезање ужади) вибрирају и дрхте као струне од виолине. Шта ако се покидају? Оде трафо, настрадаће људи! На срећу, све се добро завршило. Млађа чува челичну плочу, која је у критичном моменту подметнута под трафо и коју су његови трошкови искривили као да је лист хартије...

И у Бољевачким шумама - радост. Подигнута су и прва два носећа стуба. Далеководи на 220-киловолтном напону, према трафостаници „Београд 5“ стављени под напон. Сад је лакше. Много лакше. Снабдевање Новог Београда електричном енергијом не виси више „на једној жици“.

Трансформатор се ставља у пробни погон 30. септембра. Све се чини да се за 6. октобар, Дан ЕПС-а, што више објеката стави у погон. У Бољевачким шумама су готова још два носећа стуба. Пустиће се у погон двоструки далековод према Београду и једноструки према Новом Саду. То је, већ, право решење. Скидају се провизоријуми...

Битка са временом је при крају, али још није добијена. Очекује се да ће се главни радови на трафостаницама „Нови Сад 3“ и „Ниш 2“ окончати до почетка грејне сезоне. Но, ни онда неће бити одмора. Почеће, такође жестока битка, за обезбеђење довољних количина електричне енергије у зимским условима.

Радови напредују

КРАЈ септембра - леп. Лепо време и радови лепо напредују. На трафостаници „Београд 5“ завршена поправка оштећеног трансформатора снаге 250 мегаволтампера. На дан 29. новембра стављен је у пробни погон. На трафостаници „Београд 3“ такође је монтиран трансформатор. Трофазни. Заменио је три монофазна. Ово је реконструкција.

СУТРА:ВИСОК СТЕПЕН ХРАБРОСТИ, ОДГОВОРНОСТИ И ЗНАЊА

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ИАКО је јуче многе крајеве наше земље изненадио снег, а температуре су се спустиле за читавих петнаест степени, за најпознатијег хватача змија из Владичиног Хана Владицу Станковића и јуче је било посла.

18. 04. 2024. у 09:40

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ОВО су гробови мојих синова. Стојадина, рођеног 1979, који је погинуо на Кошарама и Стевана, две године млађег, који је 2002, возећи трактор нагазио на противтенковску мину коју су на путу у селу поставили Албанци. Овде на гробљу ми је друга кућа, а она у којој живим са супругом Миладинком Мицом и сином Дарком је неколико километара одавде. И, док сам жив са Косова и Метохије селити се нећу, чуваћу свој дом и гробове синова.

18. 04. 2024. у 10:45

МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ? Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.

18. 04. 2024. у 10:17

Коментари (0)