ФЕЉТОН - САЧУВАТИ ЧОВЕКА И ОБЕЗБЕДИТИ СТРУЈУ: НАТО агресор није могао да схвати како су брзо оспособљене електране

Пише: Мијодраг Читаковић

22. 04. 2023. у 18:00

ПЕРИОД бомбардовања је био веома тежак за цео народ, а посебно је било тешко нама у Електропривреди Србије који смо морали да обезбедимо електричну енергију свима, упркос свему ономе што је чинио агресор.

ФЕЉТОН - САЧУВАТИ ЧОВЕКА И ОБЕЗБЕДИТИ СТРУЈУ: НАТО агресор није могао да схвати како су брзо оспособљене електране

Фото: Из књиге „ЕПС током НАТО агресије“

У ЈП „Дринске електране“ испадали су агрегати због бомбардовања појединих објеката на преносном систему. Ми смо данима и ноћима дежурали. Спавало се у оделима, јер се знало да чим нестане струје, ваља ићи на посао. Нико те не позива, знало се шта ти је чинити. Тако је било у свим електранама у саставу овог ЈП - ХЕ и РХЕ „Бајина Башта“, „Електроморава“ у Чачку и ХЕ „Зворник“. У том периоду сам био технички директор ЈП, па је било веома тешко да се све искоординира и да се стигне на свако место, види шта треба да се ради, да се утврде решења за те проблеме и да истовремено охрабрујеш људе... Јер, у таквим ситуацијама ништа нема без тима. Заједнички сагледаваш, предлажеш одлуке, договарате се шта и како ваља радити када нема бомби у близини, шта и како радити после бомбардовања околине електрана. И одлучивати, имати притом на уму - сачувати човека и обезбедити струју.

Прво искушење је било када је гађан мост у близини ХЕ „Бистрица“. Чим сам чуо вест да је бомба пала близу електране, позвао сам возача и кренули смо ка „Бистрици“ да видим могу ли шта да помогнем колегама из „Лимских електрана“. Од Бајине Баште до „Бистрице“ има око 120 км, авиони лете и никад не знаш где бомба може да падне. Имао сам неко мало искуство из рата, јер сам радио у ХЕ „Хадита“ у Ираку (за време рата између Ирана и Ирака). Тамо се радило под стресом, али једног дана при изласку из електране пао је „томахавк“ неких стотинак километара од електране и чула се јака детонација уз светлост. Колега који је био са мном се препао, а ја сам му рекао: „Шта се бринеш, ону која дође по нас нећемо ни чути.“

ДОК СМО путовали, нисам ни мислио о бомбама, већ само како да што пре стигнемо до електране. Возач је био доста нервозан и уплашен, што је разумљиво, али сам покушавао да га охрабрим и убедим да нас неће погодити, јер „возиш као муња, бржи си од свих ракета“. Он се мало насмејао и опустио. Када смо дошли у ХЕ „Бистрица“ имали смо шта да видимо: агрегати не раде, поразбијани прозори, пале таванице у просторијама електране, цевовод испражњен из сигурносних мера. Једном речју - хаос. И ужас. Једина добра вест је била да нико није повређен, нити је страдао.

Одмах сам обавестио пословодство ЕПС-а о ситуацији у ХЕ „Бистрица“, мада су, пре мене, извештај већ послале и колеге из „Лимских“. Заједно смо направили план активности да се електрана што пре врати у систем. После два дана, „Бистрица“ је ушла на мрежу. Дани бомбардовања су били све тежи и неизвеснији, све више енергетских објеката је било изложено бомбардовању, све више је било страха, али све више и ината. Сваки догађај проузрокован бомбардовањем мобилисао је и мотивисао људе све више, па су кварови отклањани врло брзо и електране су враћане у енергетски систем за врло кратко време, тако да агресор није могао да схвати да радници електране у тако кратком времену успевају да оспособе објекте и да народ има струју. Било је много питања, али се сви одговори врте око једног - квалитетан кадар са огромним знањем, невероватно мотивисан да одбрани фирму и земљу и, уз то, што смо у магацинима имали доста резервних делова.

"Паучина" формирана од графитних влакана деловала је сабласно

ПОСЕБНО памтим 4. мај 1999. године. Било је то око 19 сати. Долазио сам из електране и улазио у стан, кад се одједном видео блесак према хидроелектрани и застрашујући звук бомбе. Град је остао у мраку. Одмах сам се окренуо и упутио према електрани. Док сам возио, звао сам најстручније људе да дођу одмах у електрану. Уз пут сам наишао прво на Разводно постројење у Заовинама, које је деловало сабласно. Нисам се задржавао, већ сам јурио да што пре стигнем у електрану и видим шта се десило.

При уласку у електрану, све је било у мраку. Дрина, као да је стала. Тотални мрак, сем нужног светла. Посада која се нашла у смени, у том тренутку још је била у шоку и покушавала да се прибере и почне нормализацију у ХЕ и РХЕ. Питао сам шта се десило. Тада су имали информацију да је пала бомба на разводно постројење 220 kV у Зауглинама и да су и ХЕ и РХЕ испале са мреже, што се десило први пут у току бомбардовања. Прво је било неопходно да обезбедимо сопствену потрошњу са које се напајају сви значајни погони, а то је напајање погона преливних устава како би се обезбедио проток Дрине низводно од бране. Дизел-агрегати су одмах стартовали и са њима смо успели да подигнемо уставе, што је било најважније. Дизањем једне уставе и обезбеђењем протока Дрине, лакше смо дисали.

У току дизања уставе, пристигла је и екипа за интервенције која се састојала од најбољих инжењера и мајстора. Прегледан је агрегат Х2, јер је он био предвиђен да се покрене први и да напоји сопствену потрошњу. После прегледа успели су да га покрену. Стабилизацијом агрегата Х2 и обезбеђењем сопствене потрошње електране више нису биле угрожене функције електрана и спречено је да дође до нежељених ситуација. Агрегат Х2 није могао да се веже на мрежу и он је само напајао сопствену потрошњу.

НАДЉУДСКО АНГАЖОВАЊЕ

БИЛО  је то готово надљудско ангажовање тадашњих радника „Електроистока“ и „Дринских електрана“, а једини циљ им је био да што пре обезбеде народу струју. После бацања графитних бомби почело је масовно гађање ТЕНТ, далековода преко Саве, одвајање ХЕ „Ђердап“ од система, тако да су једно време хидроелектране на Дрини и Лиму напајале већи део Србије.

СТАБИЛИЗАЦИЈОМ агрегата Х2 омогућено је управљање свом виталном опремом електране. Све ове операције су урађене за веома кратко време, иако нам је то кратко време изгледало као читава вечност, што је неким колегама донело и понеку седу на глави. Док смо радили, били смо у контакту са руковаоцима Разводног постројења 220 кV на у Зауглинама. После неколико сати отишао сам у Зауглине. Док сам прилазио огради разводног постројења, све је изгледало сабласно. Био је језив мрак, густа магла а „паучина“ која је била формирана од графитних влакана подсећала ме је на призоре из Хичкокових филмова. Једва смо се пробили до командне сале где су били избезумљени руковаоци. Руковалац Мандић је обилазио постројење и уплео се као „пиле у кучине“.

Првог тренутка нисмо знали шта је то пало на постројење. Питали смо се каква су то влакна, да ли су радиоактивна. Ништа се није знало до сутрадан када смо добили детаљније информације. Док смо били у командној сали РП 220 кV, договорено је да сутрадан почне чишћење постројења.  Главни проблем је био то што су се око постројења налазили борови на које су се закачила угљена влакна, па смо морали да посечемо све борове, јер није било шансе да метлама очистимо „паучину“ са њих. „Електроисток“ је организовао екипе за чишћење, а помагали су им и радници „Дринских електрана“. Када смо мислили да је чисто, пробали смо постројење, али се дешавало да се агрегати вежу, па да дуне ветар, што је опет стварало проблем. Ветар нанесе понеко влакно и опет се избаци са мреже цела електрана. За два дана постројење је очишћено и електране су враћене у систем.

СУТРА: ИГРА ДО ПОБЕДЕ, МОНТЕРА РАКЕ, НА КОНЗОЛИ СТУБА

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПОСЛЕДЊИ ЛОВАЦ НА НАЦИСТЕ ПРОТИВ РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ: Није било геноцида, ово би умањило значај тог термина

ПОСЛЕДЊИ ЛОВАЦ НА НАЦИСТЕ ПРОТИВ РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ: Није било геноцида, ово би умањило значај тог термина

Последњих година често се сусрећемо са разним покушајима људи који су погођени историјским трагедијама, или који имају намеру да воде кампању за тобоже „хуманитарне“ циљеве, да тврде да је њихово питање еквивалентно холокаусту, или да је у ствари случај геноцида, пише директор Центра "Симон Визентал" др Ефраим Зуроф за Јерусалем пост.

17. 04. 2024. у 17:57

И ЗВАНИЧНО: НИШТА ОД ЕУ ДОК КОСОВО НЕ ПРИЗНАМО Брисел следеће недеље убацује анекс из Охридског споразума у Поглавље 35

И ЗВАНИЧНО: НИШТА ОД ЕУ ДОК КОСОВО НЕ ПРИЗНАМО Брисел следеће недеље убацује анекс из Охридског споразума у Поглавље 35

ВИШЕГОДИШЊА дилема "Косово или Европска унија" која је лебдела над Србијом, добиће свој практични израз следеће недеље сажет у бестијалној и званичној уцени Брисела - нема ништа од чланства у ЕУ док не признамо лажну државу и помиримо се са њеним чланством у УН.

17. 04. 2024. у 12:00

ЗАШТО СУ БРУТАЛНО УБИЈЕНИ? Игора одгајали пси на улици - заборавио матерњи, кад су им га одузели ДОШЛИ ИСПРЕД СИРОТИШТА и данима чекали

ЗАШТО СУ БРУТАЛНО УБИЈЕНИ? Игора одгајали пси на улици - заборавио матерњи, кад су им га "одузели" ДОШЛИ ИСПРЕД СИРОТИШТА и данима чекали

ТУЖНА прича дечака који је прошао пакао на земљи због својих родитеља и деде алкохоличара. Морао је да проси и живи на хладној улици, а данас је жив захваљујући Џеси, Гоги, Маши и Севи.

16. 04. 2024. у 14:14

Коментари (0)

АРИЈАНА НЕ МОЖЕ ДА ДОЂЕ СЕБИ: Удовица Синише Михајловић тешко подноси нову трагедију