ФЕЉТОН - ИЗЈЕДНАЧАВАЊЕ УЛОГА ЖРТАВА И ЗЛОЧИНАЦА: Запад жртве увек бира међу нејаким, малим и слабим народима

Миланко Шеклер

25. 11. 2022. у 18:00

САДА мало „поигравања“ статистиком и простим поређењима, која дају много јаснију представу шта се заиста дешавало током Другог светског рата: На сваких 16 погинулих немачких војника, 15 је погинуло у сукобима са Црвеном армијом, а само један у рату на свим другим фронтовима и сукобима са свим осталим савезничким војскама.

ФЕЉТОН - ИЗЈЕДНАЧАВАЊЕ УЛОГА ЖРТАВА И ЗЛОЧИНАЦА: Запад жртве увек бира међу нејаким, малим  и слабим народима

Европа као да је заборавила да је су Црвеноармејци заузели Берлин, Фото Профимедиа

Немачка војска претрпела је три пута више губитака од Црвене армије, него у борбама других 25 земаља заједно.

Само у једној, Курској бици, против Црвене армије, немачка војска борила се са 50 дивизија, што је два пута више него што је употребила на целом Западном фронту, током целе 1943. године!

Само у Стаљинградској бици, Немачка је изгубила 800.000 војника, што је 7 пута више него на целом фронту у Африци током целог рата!

Искрцавање енглеско-америчких трупа, у лето 1944. године, извршено је само да се не би дозволило Црвеној армији да сама однесе победу над Вермахтом и стигне до Ла Манша, што је било више него извесно.

Битке у Западној Европи током 1944.-1945. нису могле да се пореде са онима на Источном фронту, који је био главни фронт у Европи све до 9. маја 1945. године.

У НАЈОЗБИЉНИЈОЈ офанзиви Немачке на Западном фронту (Арденска офанзива у јануару 1945), учествовале су 73 дивизије Вермахта, док је у исто време на Источном фронту било 179 немачких дивизија. Све време, против Црвене армије, Немачка је ангажовала 80% војника, 68% артиљерије, 64% тенкова и 48% авиона. Дакле, чак и у последњој години рата, већина немачке војске борила се на Источном, а не Западном фронту, који је и задњи отворен.

Од 130 уништених немачких дивизија током читавог Другог светског рата, 104 дивизије уништила је Црвена армија. У бици код Ел Аламејна (афрички фронт), Немци су изгубили 27 пута мање војника него код Стаљинграда, па ипак западни историчари често пореде те две битке као једнаке!

САД су ушле у Други светски рат у новембру 1942. године, и то искрцавањем у Африци и ударом на Италију и фашистичку Француску (Вишијевску), а не Немачку.

Битку код Ел Аламејна, кључну за Афрички фронт, добиле су трупе Велике Британије и Комонвелта, без Американаца.

Трупе Велике Бриатније и Комонвелта су, све до лета 1944. године, биле бројније од америчких трупа и на Западу и на Тихом океану.

И онда се појави неко из САД да негира улогу Црвене армије у Другом светском рату.

Војска, током читаве историје, напада само голоруке, слабе, малобројне и немоћне, који немају ни оружје ни средстава да се бране. На пример, Панаму!    

ОСЕТИЛА је Руска Федерација да уз константно умањење доприноса СССР победи над фашизмом иде све јачи и све бескрупулознији процес „прекрајања“ историјских чињеница и догађаја, који доводе до убрзаног изједначавања нацизма, односно фашизма и комунизма, који за циљ у својој коначници има изједначавање жртве и злочинца, а по могућству и замену њихових улога. То би по мишљењу Запада требало да се зове „помирење“.

Због тога су у последњој деценији били све гласнији захтеви и на крају и вапаји Руске Федерације да се чак и законским актима забране такви покушаји и „блаћење“ жртава, које би се на тај начин још једном „убиле“ и „покопале“ у заједничку гробницу са њиховим злочинцима и убицама.

Руска Федерација не дозвољава изједначавање злочинца и жртве – али каква је судбина огромног дела света који нема ту снагу и вољу?    

Наравно, при томе, жртве увек бирају међу нејаким, малим и слабим народима, у које спадају сви они који желе независност и самосталност. Они, самим тим, пружају неприхватљив и недозвољен „отпор“ прихватању тако благодарног и великодушног партнерства са њима, и то без икаквих услова и задршке, чак и неки приговори изречени у мраку собе и у своју браду могу бити кажњени. Ни то није дозвољено јер се све ослушкује и бележи, и ништа се не заборавља, и извлачи се из архива кад затреба врхушки окупљеној око „свевидећег ока“, које се вијори на великим новчаницама долара и заставама ратним!

(Понекад им за те сврхе западне и велика држава, али незрео народ – као што је Украјина.)    

НЕВЕРОВАТНО  је како се у ЕУ и НАТО потире и губи и ломи сваки критички дух, сваки покушај изношења сопственог става или мишљења јер, на крају, УВЕК руководство те земље-чланице пролази кроз топлог зеца, качењем унапред припремљених етикета на којима пише „фашиста, популиста, диктатор, антиевропејац, противник европских вредности, конзервативац, недемократа, традиционалиста, хомофоб, политички некоректан, некултуран, итд.“ – у крајњем случају „луд и ненормалан“.

Јер, наравно, како неко нормалан уопште може бити ако износи неки свој државни или национални став и интерес, када је једино дозвољено клањати се и бити поданик политичким комесарима и високим представницима окоштале бирократије ЕУ и НАТО, састављене од старих доказаних лавова и бораца за наводне „наднационалне“ и универзалне људске вредности и интересе, који се простим именом зову – интереси „великих“ сила!

КАО и у Орвеловој „Животињској фарми“, све су животиње једнаке, али су неке „једнакије“ од других! Наравно, то се ради перфидно и смишљено, а најчешће тако што се сваки изборни процес у појединој чланици пажљиво прати и држи под контролом и већ у изборној кампањи „подржава“ она страна, партија или појединац, који мора бити „правоверан, доказани и сертификовани“ европејац или натоовац! За све оне за које „европски инквизициони суд“ из сенке није дао позитивно мишљење о „морално-политичкој проевропској подобности кандидата“, нема никакве шансе да се „успну“ на лествици власти у сопственом народу или држави.

Европа као да је заборавила да је су Црвеноармејци заузели Берлин, Фото Профимедиа

За њих, изборни процес и долазак на власт постаје исто што и пењање уз „масну бандеру“, на коју се никада не могу попети, а имају увек само загарантовану улогу „гарнирунга или прилога“, за наводни доказ савршености и супериорности демократије и европских вредности.

Без таквих „жртава“ било би тешко одржати привид стабилности и супериорности илузије о универзалним и једнаким људским и индивидуалним слободама за свакога, као врховним начелима која воде добробити за сваку земљу и сваког појединца.

ВИРТУЕЛНО ЈЕДИНСТВО

БЕЗ икаквих моралних скрупула, у тежњи да обезбеде неко своје виртуелно „НАТО-

-европско-унијско-демократско-усрећитељско“ јединство (јер ту су се већ побратимили „жртве и зликовци“ одавно, односно све „злочиначко--фашистичко-нацистичке земље“, са једне, и „савезничко-ослободилачко-жртвоване земље“, са друге стране), заклињући се у заједничку оданост демократији и слободи, упорно покушавају да то своје новоформирано „братство-јединство“ заливају повремено новом крвљу, независношћу и жртвама, и то увек неких других, мање вредних и потцењених народа и држава.

СУТРА: ЗАПАД ФОРМИРА НОВУ УКРАЈИНСКУ НАЦИЈУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПОСЛЕДЊИ ЛОВАЦ НА НАЦИСТЕ ПРОТИВ РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ: Није било геноцида, ово би умањило значај тог термина

ПОСЛЕДЊИ ЛОВАЦ НА НАЦИСТЕ ПРОТИВ РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ: Није било геноцида, ово би умањило значај тог термина

Последњих година често се сусрећемо са разним покушајима људи који су погођени историјским трагедијама, или који имају намеру да воде кампању за тобоже „хуманитарне“ циљеве, да тврде да је њихово питање еквивалентно холокаусту, или да је у ствари случај геноцида, пише директор Центра "Симон Визентал" др Ефраим Зуроф за Јерусалем пост.

17. 04. 2024. у 17:57

И ЗВАНИЧНО: НИШТА ОД ЕУ ДОК КОСОВО НЕ ПРИЗНАМО Брисел следеће недеље убацује анекс из Охридског споразума у Поглавље 35

И ЗВАНИЧНО: НИШТА ОД ЕУ ДОК КОСОВО НЕ ПРИЗНАМО Брисел следеће недеље убацује анекс из Охридског споразума у Поглавље 35

ВИШЕГОДИШЊА дилема "Косово или Европска унија" која је лебдела над Србијом, добиће свој практични израз следеће недеље сажет у бестијалној и званичној уцени Брисела - нема ништа од чланства у ЕУ док не признамо лажну државу и помиримо се са њеним чланством у УН.

17. 04. 2024. у 12:00

ЗАШТО СУ БРУТАЛНО УБИЈЕНИ? Игора одгајали пси на улици - заборавио матерњи, кад су им га одузели ДОШЛИ ИСПРЕД СИРОТИШТА и данима чекали

ЗАШТО СУ БРУТАЛНО УБИЈЕНИ? Игора одгајали пси на улици - заборавио матерњи, кад су им га "одузели" ДОШЛИ ИСПРЕД СИРОТИШТА и данима чекали

ТУЖНА прича дечака који је прошао пакао на земљи због својих родитеља и деде алкохоличара. Морао је да проси и живи на хладној улици, а данас је жив захваљујући Џеси, Гоги, Маши и Севи.

16. 04. 2024. у 14:14

Коментари (2)

АРИЈАНА НЕ МОЖЕ ДА ДОЂЕ СЕБИ: Удовица Синише Михајловић тешко подноси нову трагедију