ФЕЉТОН - ПОДЕЛИЛЕ ГА СРБИЈА И ЦРНА ГОРА: Јосип Броз и Едвард Кардељ сматрали да Санџак као покрајина не може да опстане

ПОСЛЕ одласка и погибије Рифата Бурџевића, главна партијска и војна личност постао је Воја Лековић (1912–1998). Он је са Златара послат у ове крајеве као инструктор КПЈ и успео је, свих ратних година, да организује борбу.

Фото: "Википедија"

Чим су Србија и Црна Гора биле ослобођене, питање статуса Санџака стигло је на дневни ред. Већ 24. фебруара 1945. године, заказана је била седница Председништва АВНОЈ-а, коју је водио сам председник, Иван Рибар. Друга тачка дневног реда седнице била је – Санџак.

ако тих разлога више нема, нема ни потребе да та јединица опстаје, закључио је, одајући истовремено признање тамошњем народу и друговима на њиховом доприносу у борби са окупатором и квислинзима.

МОША  је предложио и ново решење за Санџак. У основном, оно је гласило: срезови који гравитирају Србији да јој се и припоје, односно они други – Црној Гори. Ко коме гравитира било је важно, али је за основну линију поделе узета граница између Србије и Црне Горе, успостављена још 1912. године.

„Има ли питања или се предлог друга Моше усваја“, приупитао је председавајући. Има.„Мени је жао, другови, што морам да изјавим да се са овим предлогом не слажем“, први се огласио Марко Вујачић, црногорски члан Председништва АВНОЈ-а. Вујачић је био предратни грађански политичар, али се рано приклонио комунистима и „задржао право“ да може и да критикује предлоге важних другова, па да се с њима и не сложи.

Вујачић је имао свој предлог: да се Санџак у целини, као и Косово и Метохија, припоје Црној Гори. Зашто? Па, она је „понајвише дала жртава“, у овој натчовечанској и херојској борби, ова наша најмања федерална јединица је „заслужила“ да се прошири и тако и економски ојача. Санџак и Црна Гора су најближи једни другима, вековима су делиле зло и добро.

ДРУГ Марко је подстакао духове...Овако, као друг Вујачић, се „не може говорити“, први је реаговао тада утицајни Сретен Жујовић. Истакао је да је политичка ситуација зрела да се реши и подржава предлог друга Моше. За апсурдност Вујачићевог залагања навео је овај пример: како везати Нови Пазар за Цетиње кад му је на десетину километара Ибарска долина, природни излаз на Рашку?

Мене, другови, прво интересује „какво је расположење у народу“, како се тамо мисли и жели решити будући статус Санџака, умешао се Родољуб Чолаковић, који је, говорило се, највише учинио да БиХ стекне статус федералне јединице, а не само покрајине у саставу Србије. Разлози да се Санџак укине као самостална јединица су јачи него да остане, изјаснио се још један Србин, Сретен Вукосављевић.

Сад је, другови, тамо најважније „убедити људе“ у оправданост нашег предлога, било је мишљење жестоког Хрвата Хебранга. Мислим да је нађено ‘правилно решење’ и да ће народ за то решење „сигурно бити расположен“, било је размишљање Раде Прибићевића, сина познатог Светозара Прибићевића, политичара из Хрватске, у време Краљевства СХС.

„...Ја морам да одговорим другу Вујачићу и да му објасним неке ствари... Санџак, као покрајина, не може даље опстати, јер за то нема више никаквих политичких, ни економских, ни етничких разлога... То је јасно!“.

О ЧЕМУ више да се дискутује? А, у самом Санџаку? Незадовољство, притајено, испољавали су другови који су четири године сагоревали. Гашењем покрајине они су остали без одговарајуће награде изражене у функцијама. И поред тог жала одлучили су: "Антифашистичко веће народног ослобођења Санџака на својој седници, одржаној 29. марта 1945. године, донело је одлуку којом је решио положај Санџака на тај начин што су срезови: прибојски, милешевски, златарски, сјенички, дежевски и штавички припали федералној Србији, а срезови бјелопољски и пљеваљски федералној Црној Гори, као и да се Антифашистичко веће народног ослобођења Санџака распусти."

А, какве су реакције биле у народу? Већина Срба и Црногораца се радовала. Муслимани, присталице Аћиф-ефендије, свој очај нису оглашавали; било је важно преживети, а ћутање је за то било основни услов. Важно је било да цео Санџак не припадне Црној Гори, јер се међу муслиманима шапутало: тешко нама, Црногорци ће нас ‘све поклати’!

У СВЕЧАНОЈ мајској паради победника, после капитулације Хитлерове Немачке,  марширала је и Република Хрватска. Зар то није била грешка?

Па, зар НДХ није била фашистичка творевина, ратна држава која је почивала на геноцидним законима, имала логоре по узору на оне у Немачкој. Зар им се њена војска није борила против савезника, и пружала отпор седам дана после капитулације Немачке...?

Немачки тенкови су ушли у главни град Хрватске, Загреб, засути цвећем, што је шокантно одјекнуло у слободном свету. „...Једног дана због овога ће их болети глава“, изјавио је у првој реакцији амерички конзул у Загребу, а пренеле агенције. Заузврат, после три дана, Немци увеличавају хрватску свечаност: 10 априла проглашена је Независна држава Хрватска, за Србе злокобна НДХ.

АМЕРИЧКА обавештајна служба  крајем 1942. године доставља извештај о учинку те државе и других творевина на просторима Југославије: убијено је 744.000 Срба. Немци су убили – 78.000, Италијани – 20.000, Мађари – 30.000, Албанци – 10.000, Бугари – 6.000, Хрвати – 600.000...

Ово виђење и прорицање доспело је и до америчког председника Френклина Рузвелта (1882–1945). Рузвелт је, припремајући се за Техеранску конференцију три велике силе, разговарао и са Ентонијем Идном, британским министром иностраних послова. Хроничари су забележили да је тада рекао и ово: „...Србија сама собом може се успоставити, а да се Хрвати морају ставити под старатељство!“.

Зар 9. мај 1945. године није био и дан да многе Хрвате „заболи глава“ од оног свежег цвећа у Загребу? Зар није дошло време да им се одреди старатељ?

СУТРА: СРБИ СУ ВЕРОВАЛИ ДА ЈЕ  УСТАШТВО УНИШТЕНО

Препоручујемо

Фељтон

1 6

ФЕЉТОН - ПОКРАЈИНА ОТИМА ДЕЛОВЕ СРБИЈЕ: Партијски врх довео до подела и сукоба

18. 09. 2022. у 18:00

Фељтон

0 5

ФЕЉТОН - ОСТРВО ВИС ПОСТАЈЕ ТИТОВА ПРЕСТОНИЦА: Ватикан главни кривац за геноцид над Србима придружио се победницима

23. 07. 2022. у 18:00

Фељтон

1 10

ФЕЉТОН - У БЕОГРАДУ ЈЕ БИЛО 9.000 НЕМАЧКИХ ДОУШНИКА: Срби покрштавани уз потпуну сагласност Свете столице

11. 07. 2022. у 18:00

Фељтон

14 17

ФЕЉТОН - ХРВАТИ НА СИЛУ ОТЕЛИ ВУКОВАР: Хрвати су тражила Барању, север Бачке и Срем, до ушћа Саве

20. 06. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације