ФЕЉТОН - МАСОНИ ПРЕД СУДОМ НЕДИЋЕВИХ ВЛАСТИ: После окупације Немци су прво похапсили слободне зидаре

УБРЗО после разговора Милоша Брашића са совјетским војним аташеом у Београду генерлом Александром Самохином, Немачка је напала Краљеивну Југославију 6. априла 1941. године, злочиначким бомбардовањем "отвореног града" Београда.

Фото Стеван Крагујевић

Окупирана Југославија је распарчана, а обавештајна служба нацистичке партије СД ступила је у одмах дејство, пошто је на основу података прикупљаних и систематизованих од 1938. већ била састављена ванредна листа потерница с именима противника не само нацизма, него и наводно "антинемачки" расположених личности из Југославије. На тој листи су се налазила имена готово свих слободних зидара, тако да их је у Београду већ у априлу 1941. ухапшено неколико, међу првима Виктор Новак, Владета Поповић, Петар Струве и Антон Билимовић, над којима је истрагу водио специјални опуномоћеник из Берлина.

После првих акција антиокупаторског отпора, када је почетком августа 1941. офанзива партизанских одреда достигла врхунац, Савет комесара је у окупираној Србији издао "Уредбу о уклањању национално непоузданих службеника из јавне службе".

ВЛАДА Милана Недића састављена је 30. августа, а њен председник је немачком представнику Феликсу Бенцлеру одмах ставио до знања да ће оштро приступити сузбијању партизанског устанка, као "главном задатку" и предузети мере против Јевреја и масона.

Њен антимасонски, антијеврејски и антикомунистички дух, начин на који је организована и пропагирана, привлаче и данас пажњу истраживача, као изразити пример нацистичке пропаганде и колаборационистичке сарадње с окупатором. Изложба је јединствена и по томе што је штампана серија антимасонских поштанских марака, такође и зато што су је Немци опремили аутентичним регалијама из енглеских масонских ложа, које су превезене у Београд с острва Њу Џерси, јединог дела британске територије који су нацисти окупирали током рата.

У ТОКУ трајања изложбе, учињен је још један удар на српске масоне. У ноћи између 4. и 5. новембра ухапшено је близу 200 највиђенијих београдских интелектуалаца и јавних личности, међу којима је било највише слободних зудара. Сви су као таоци пребачени у логор на Бањици. То је подстакло додатни страх, пошто је мера окупаторске одмазде била позната: за једног погинулог немачког војника - стрељање 100 талаца.

До првих месеци 1942. били су ипак пуштени из логора захваљујући, између осталог, масонским везама међу слободним зидарима Немачке. Упркос томе, нацисти су током рата у окупираној Србији стрељали тринаест масона, а деветорица су отерана у концентрационе логоре. Међу њима је био и доцнији познати професор Правног факултета у Београду, др Андрија Гамс, члан ложе "Побратим", који се вратио овој ложи после обнављања рада Велике Ложе "Југославија" 23. јуна 1990. године.

ЗА ВРЕМЕ рата, на основу поменуте, окупационе "Уредбе о уклањању национално непоузданих службеника из јавне службе", у Изванредном комесаријату за персоналне послове при Председништву владе генерала Милана Недића, оформљени су посебни досијеи припадника масонских ложа. Ова документација настала је на основу типских упитника које су слободни зидари имали да попуне одговарајући на 33 питања скројена у Гестапоу и другим нацистичким службама.

Упитником је тражен и одговор на питање "какав је став у ложи заузиман према Јеврејима и да ли је било каквих антисемитских говора у ложи", шта је анкетираном познато "о ложи Бене Берит" и њеним члановима, "шта је на седницама ложа дискутовано" и да ли су доношене одлуке "у односу на политички, привредни и други живот државе", какав су став масони имали према неким важним унутрашњим политичким питањима и спољној политици, држави, религији и нацији "у односу на демократију, комунизам, фашизам и Национал-социјализам", ко је какве ставове заступао, да ли су ложу "посећивали делегати иностраних ложа" и шта знају о њиховим члановима и раду, "какви су прилози сакупљани на радовима у ложи и у ком циљу", да ли је анкетирани иступио "из чланства масонерије" и по ком основу и да ли поседује нека званична документа ложе. На крају, упитник под бројем 33 тражи: "Назначити лична запажања и све карактеристичне моменте о раду масонерије".

ПОМЕНУЋЕМО овде Иву Андрића, који је у канцеларији Изванредног комесаријата за персоналне послове 27. марта 1942. године испунио поменути типски упитник и одговорио на сва 33 питања која се тичу његове припадности слободном зидарству. Андрићев одзив је занимљив, јер је познато његово немирeње Недићевом влашћу: одбио је да потпише Антикомунистички апел српском народу и да објави књигу приповедака у Српској књижевној задрузи.

У поменутој анкети, о чему је први писао истраживач Ненад Петровић 2005. године, Иво Андрић је одговорио на свако од постављених питања. У другом одговору је навео: "Кад ми је понуђено да ступим у слоб. Зидарску ложу, био сам млад човек кога нису привлачили ни друштвене забаве ни партијско-политички живот. И врло сам радо прихватио прилику да се нађем у друштву озбиљних и добронамерних људи, где бих могао, можда, и користити земљи и друштву и усавршавати се и подићи лично."

ПОСЛЕ пријема у ложу "Препорођај" почетком 1925, већ у лето наредне године је престао да долази на састанке а у јесен је премештен у иностранство. "И од тада па до данас нисам никад више ни усмено ни писмено, ни посредно, имао везе ни са ложом чији сам члан до тада био ни са ма којом другом", навео је Андрић и додао: "Ја сам аутоматски престао да будем члан, већ тиме што се нисам за годину дана јавио ложи, ни учествовао у раду ни платио чланарину". Још је навео: "После истрошене године добио сам степен мајстора и на њему сам остао до напуштања ложе".

Андрић је навео да га је у ложу увео професор Михајло Лукић и поменуо имена још шесторице масона и "функционера" масонске ложе, међу њима и "А. Џумхура, имама београдског", иначе оца славног карикатуристе, новинара и путописца "Политике" Зуке Џумхура. Написао је да није чуо ,,ни антисемитске ни филосемитске говоре", да "о политичким питањима није било дискусије", пошто су се расправе кретале "обично о темама поводом одржаних предавања, која су била научне, стручне и привредне природе", да је прикупљана "чланарина и прилози за сиротињу".

У одговору на седмо питање је написао: "Ја сам (у ложи - прим. аут.) одржао једно предавање, о Културној историји Босне под Турцима." У одговорима на десетак питања Иво Андрић је навео: "Није ми познато".

КВИНСЛИШКО АНКЕТИРАЊЕ

У "АНКЕТИ" Недићеве владе слободни зидари су одговарали на питања које су их побуде руководиле да ступе у масонску ложу, о напредовању у њој и добијеним степенима, о преласцима из ложе у ложу, о старешинствима у ложама и чланству, одржаним предавањима и начину рада у ложама, њиховим седиштима, "настави" која је "вршена над ученицима у ложи", о саставу "масонске хијерархије" и условима "за унапређење по степенима", о знацима и паролама - "лозинкама за међусобно распознавње чланова масонерије".

СУТРА: СОВЈЕТИ СЕ ПЛАШЕ СЛОБОДНИХ ЗИДАРА

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - НОВИ ПОХОД ПРОТИВ СЛОБОДНИХ ЗИДАРА: Масонство наступа као калеидоскоп са хиљадама нијанси

23. 08. 2022. у 18:00

Фељтон

4 2

ФЕЉТОН - КРАЉ АЛЕКСАНДАР БРАНИ ЈЕДИНСТВО ЈУГОСЛАВИЈЕ: Католичка црква је одувек била суревњива на снагу масонства

22. 08. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације