ФЕЉТОН - СТРАНАЧКА ЉУТА БОРБА РЕАЛНОСТ КРАЉЕВИНЕ СХС: Масони морају бити мајстори у толеранцији туђег мишљења

Слободан Кљакић

19. 08. 2022. у 18:00

НА ПРЕДАВАЊУ, одржаном у београдској ложи "Истина" крајем 1926. године, које је било насловљено "Масонерија и политика" Ђуро Бајаловића је позвао чланове ложе да се запитају шта је од партијских програма "остало у току времена", да би закључио: "Начела су се изгубила у неизбежном опортунизму, и подешавању партијске тактике према људима и духу времена, док се најзад начела нису идентификовала са извесним људима у странци, који су људи постали једино њено јасно обележје".

ФЕЉТОН - СТРАНАЧКА ЉУТА БОРБА РЕАЛНОСТ КРАЉЕВИНЕ СХС: Масони морају бити мајстори  у толеранцији туђег мишљења

Ознака Велике ложе Србије, Фото "Википедија"

Пошто је то тако, "масонерија не може никада имати ни рачуна ни потребе за таквим експериментима, који би је могли стати живота. Она нема потребе да експериментише јер има боље и сигурније методе да утиче на цео јавни живот профаног друштва. Масонерија, ако жели да остане оно што је била, мора у питању - односно мешању у политику, остати консервативна, т. ј. држати се досадашњих метода".

АЛИ, КАДА је реч о "мешању појединих масона у политички живот, одмах изјављујем да сам заступник најлибералнијег схватања", нагласио је Бајаловић. Наиме, не само да масони треба да се баве политиком него су "баш позвани да активно учествују у јавном политичком животу" зато што масони, који "представљају снагу", треба да "распростиру по целом свету своје идеје и осећај интернационалне солидарности, на коме осећају једино може бити остварен толико спомињани општи мир... Масони треба да предузму свом ватром и енергијом." Слободни зидар не сме да заборави да је "грађанин и да као човек који је на вишем нивоу од своје профане околине има дужност да ради ван храма као и у храму".

"Живимо - наставио је Бајаловић - у врло тешким и важним политичким приликама. Најтежа питања постављена су на решење нашим државницима. Зар да слободни зидари не допринесу решењу тих питања својим знањем, својим духом и својом снагом? Сл. зидари би били кривци ако би остали индиферентни према ономе што се код нас и око нас дешава и ако не би примили на себе добар део општег задатка."

При томе, "јасно је да сваки брат нема диспозиције за политичара ни јавног раденика, нити се то од свакога тражи, али се тражи од оних који имају тих особина, а њих није мало, да узму што јаче учешће у свима важним питањима и политичким проблемима. То је потребно и нашој отаџбини а чиниће само част нашој масонерији."

ЂУРО Бајаловић је потом размотрио оно "треће и последње питање", најављено на почетку говора: "Питање претресања политичких тема у ложама", што је, како је нагласио, "најделикатнија тачка нашег разматрања".

"Третирати питање о користима или штети од политизирања у ложама и одлучити се за једну или другу тежњу тешко је, јер су обе тежње основане на јаким аргументима. Па ипак, на питање: да ли треба у начелу допустити третирање политике у ложама одговарам са да (сасвим тихо, од страха да не будем анатемисан). Али има много услова под којима бих ја на то пристао."

Пре свега, ово питање би се имало разматрати тек на трећем, мајсторском степену, јовановских ложа (плаве масонерије), зато што на претходна два степена, ученичком и помоћничком, "млад, нов брат, треба у нашој средини пре свега осталог, да се добро упозна са духом Масонерије, нашим принципима, симболизмом, ритуализмом и свим осталим, што је у тесној вези са нашом институцијом", тако да се "привикне на толеранцију и самосавлађивање ".

У МАЈСТОРСКИМ ложама би "било корисно забавити се актуелним политичким питањима и то онима која највише засецају у интересе Отаџбине". "Ја доиста држим - наставља Бајаловић - да би било од велике користи, када би се у мајсторским ложама поред осталих питања - испитивала и политичка ситуација, заједно са тражењем најпогоднијих решења која би највише одговарала интересима Отаџбине. Када би се, у опште речено, припремање масона политичара - за кога сам горе пледирао - вршило у нашој средини, у самоме храму."

Али уз битну ограду: "Да се ова корист од политизирања не претвори у штету", признаје Бајаловић, "треба многи услови да буду испуњени". Који су то услови? "Пре свега, мајсторске ложе треба да су сигурне: да су браћа мајстори доиста мајстори у толеранцији (мислим на толеранцију туђег мишљења) - затим да су браћа, мајстори у савлађивању себе сама, тако да их не узбуђује противно мишљење и да неће никада ускипети ни грубо се опходити са братом, који је супротног мишљења."

Уосталом, "било би потребно да браћа буду прво масони па после политичари и чланови ове или оне политичке партије", пошто би то била ,,гаранција да нико неће доћи на мисао да у ложи врши пропаганду за своју странку и да масонерију искористи за ситне партијске интересе".

Код таквог стања ствари у ложи, "треба бити сигуран, да ће се политизирати објективно и да се неће поједина политичка питања претресати са уског партијског гледишта и тврдоглаво заступати и онда, када се наиђе на општу осуду, него ће се пред очима имати увек интересе Отаџбине, и наше Масонерије".

РАСПРАВА на ове теме била је истовремено израз збивања на широј, унутрашњој друштвеној и политичкој сцени, али и на европском плану. Довољно је да неки знатижељник данас - приљежне истраживаче да и не поменемо - прелиста тек прве странице штампе из оног времена. Брзо ће стећи јасан утисак и сазнање о низу драматичних догађаја и процеса који су изнутра разједали Краљевину СХС. Странчарска политика и међусобна љута борба, у скупштини и ван ње, партијски скупови који завршавају тучама и другим врстама насиља, корупција којој се не виде границе, дебате о врсти владавине - република или монархија, све снажнији гласови сепаратизма, поготово из Хрватске, непрекидни немири у Јужној Србији и на Космету са качацима, проблеми у Црној Гори, цензура штампе и ограничење слободе говора на основу Закона о заштити државе, прогон комуниста бачених у илегалу, хапшења и жандармске тортуре над хапшеницима - био би то најсажетије изнет део мозаика ондашњег стања у земљи.

У окружењу, на међународној сцени, спорови са Италијом, све снажнији захтеви за ревандикацијама због последица Првог светског рата, из Мађарске и Бугарске, одакле прете и терористичке акције, уплив утицаја Мусолиније фашистичке Италије у Албанију, прогони масона не само у Италији, бројна заједница руских избеглица у Краљевини СХС које имају и своје војне формације под командом барона Врангела, што спутава и она скромна настојања да Београд успостави ма какве везе са бољшевичком Москвом, док паралелно Москва у белогардејској заједници придобија, или инсталира, сараднике својих тајних служби, и тако редом.

БРИГА ЗА ОТАЏБИНУ

СВЕ у свему, Бајаловић је у свом предавању изнео три сажета закључка: "1. Сматрам да је за масонерију штетно, чак опасно ако буде као организација увучена у политичку борбу; 2. Сматрам да је за човечанство и отаџбину корисно ако се масони појединачно буду заинтересовали јавним и политичким животом и буду узели што живљег учешћа у њему, држим да је то масонима дужност. И најзад сматрам: да би било врло корисно за политичко образовање и оријентисање масона, ако би се и политика третирала у мајсторским ложама, али под нарочитим условима."

СУТРА: ВЕЋИНА МАСОНА БИЛА ИСКРЕНИ ЈУГОСЛОВЕНИ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

СНИМАК ЛИКВИДАЦИЈЕ У ПАНАМИ: Да ли ово убиство има везе са Радојем Звицером?! (ВИДЕО)

СНИМАК ЛИКВИДАЦИЈЕ У ПАНАМИ: Да ли ово убиство има везе са Радојем Звицером?! (ВИДЕО)

У ПАНАМСКИМ медијима објављен је снимак са места убиства мушкарца између 40 и 45 година који је убијен у петак поподне. Према наводима тамошњих медија још увек није откривен идентитет убијеног који је убијен у белом аутомобилу.

30. 09. 2022. у 23:53

Коментари (0)

СМОКИ ИМ БИО КАО ОТАЦ, АЛИ НИЈЕ СВЕ БИЛО БАЈНО: Бес на снимању искаљивали на нама! Катарина Радивојевић хтела да напусти глуму