ФЕЉТОН - МАСОНЕРИЈА У ЈАВНОМ ПОЛИТИЧКОМ ЖИВОТУ: Циљ слободних зидара је васпитање и стварање узорних људи

Слободан Кљакић

18. 08. 2022. у 18:00

ЈЕДАН од научних и истраживачких закључака Николе Тесле, далекосежан по своме значају, јесте и његов став да "свака материја која се назива неорганском и сматра мртвом, одговара на надражаје и даје непогрешиви увид у присуство животног начела у њој.

ФЕЉТОН - МАСОНЕРИЈА У ЈАВНОМ ПОЛИТИЧКОМ ЖИВОТУ: Циљ слободних зидара је васпитање и стварање узорних људи

Детаљ на фасади зграде у улици Светог Саве бр. 10, Фото "Википедија"

Отуда је све што постоји, органско или неорганско, покренуто или инертно, пријемчиво на спољашње дражи. Између нема јаза, прекида континуитета, неког посебног и одвојеног покретача живота. Исти закони владају свом материјом, сва васиона је жива. (...) Противно најважнијој поставци картезијанске филозофије да су опажања свести варљива, око преноси свести истиниту и тачну слику спољашњих ствари. То стога јер се светлост шири у правим линијама и лик оцртан на ретини тачна је репродукција спољашњег облика и онога што, захваљујући механизму оптичког нерва, не може да буде изобличено у преносу ка мозгу. Шта више, процес мора да буде повратан, што ће рећи да облик који је дошао до свести може, рефлексним чином, репродуковати изворни лик на ретини, баш као што јека може поновити изворну побуду".

ИСТРАЖИВАЊА у оптици, биологији и физиологији која ће уследити, увелико ће током целог 20. века оснаживати овај Теслин увид, а потврда фундаменталне важности функција и улоге људског ока, укључујући и његову улогу у окултном поимању Васељене и човека, историје Васељене и историје човека.

На неки начин, Теслина тумачења способности људског ока, додирују се с масонским "свевидећим оком", о коме је толико тумачења, баш као што је оно присутно и у различитим религијским и езотеријским традицијама. Ето још једног разлог због кога су у спекулативном масонству придавана пажња Теслиним теорија и изумима, као што смо видели из текста Едварда Естерлинга, у коме овај аутор наводи управо Теслине тврдње о способностима људског ока.

У ВРЕМЕ када је тај текст преведен и код нас, српски и југословенски масони суочили су се са занимљивим феноменом - односом припадника Велике ложе СХС "Југославија", према питањима политике.

Сведочи о томе предавање Ђуре Бајаловића, одржано у београдској ложи "Истина" крајем 1926. године. Свој рад, насловљен са "Масонерија и политика", он започиње следећим речима:

"Питање о мешању Масонерије у политику много је расправљано у свима Масонеријама и поред свега тога може се рећи, да је остало отворено.

Као што је познато, још у Андерсоновој Конституцији из год. 1723, а у глави о 'Владању у Ложи', каже се: '... препоручује се уздржавање од расправљања по питањима верским и политичким, као и избегавање свега што би мутило слогу и љубав међу браћом'."

"Ова Конституција - наставља Бајаловић - или како се обично назива "старе дужности", била је основа, на којој су изграђене све Масонерије, а Масони, који су противници политизирања у Масонерији, највише се позвају на горе цитирани став из Андресонове Конституције".

РАЗУМЕ се, да поред ове старије струје - која се држи стриктно Конституције - постоји у свакој Масонерији и млађа струја, која негде мање негде више, успева да и Масонерију заинтересује политиком.

Пошто је ово питање "врло важно и непрестано актуелно", ради "боље студије" тог проблема, аутор је свој рад поделио у три дела:

"1. Мешање Масонерије, као организације, у јаван политички живот;

2. Мешање појединих масона у политички живот, не ангажујући ни у чем Масонерију;
3. Претресања политичких тема у Ложама."

Када је реч о првом питању, Бајаловић износи следеће ставове:

"Има много масона, нарочито млађих и оних, који нису довољно продрли у смисао наше организације, којима се рад Масонерије чини потпуно стерилан у односу на спољно друштво. Они се често питају: где су практични резултати послова које вршимо у радионици? Постоји ли нека друштвена реформа за коју можемо рећи, да смо је ми пронашли или извели? Не могавши да одговоре на ова питања они захтевају учешће Масонерије у јавном политичком животу, они траже њено ангажовање за извесне политичке идеје и системе."

ПОШТО је подсетио да се против таквих захтева и тежњи масонерија у већини земаља "с успехом борила", онда и југословенска масонерија "требало би да се чува таквих савета и предлога", опомиње Бајаловић и поставља реторичко питање: "Зашто је то потребно?"

"Из врло многих и врло важних разлога, на првом месту, што Масонерија нема потребе да се у циљу утицања на политички живот појави на политичкој арени. Масонерија добро зна, да профано друштво не пати од недостатка практичних рефорама или политичких система, него да пати од тога, што нема правих људи; људи високог морала и светлог карактера, који би реформе спроводили."

Говорник позива браћу у ложи да "прелистају нашу политичку историју", и износи став да ће се ... лако уверити" да смо "ми имали врло хрђавих режима, под врло добрим законима и системима и обратно; врло добрих режима под хрђавим законима и системима". Отуда "није до идеја и система него до људи који системе примењују".

ЕТО РАЗЛОГА због чега се масонерија "не залаже ни за један систем или доктрину, јер она ради нешто много боље: она ствара од својих радионица место за одгајивање људи према својим узвишеним принципима и начелима".

"Масонерија се стара да од њеног Храма створи место за инкубацију идеја и стварање узоритих људи, који ће после у профаном друштву радити по своме политичкоме уверењу али уносећи у политичку борбу масонски морал и масонску толеранцију, која јавној политичкој борби толико недостаје. Ето то је улога Масонерије и начин на који она утиче на профано друштво. Утицај, који Масонерија на овај начин врши преко појединих људи на профано друштво, много је већи, него када би се директно заинтересовала и јавно ангажовала за извесно гледиште."

Отуда масонерија "нема потребе да се јавља на политичкој арени као организација нити да мења свој досадашњи начин рада из горе поменутих разлога а већ и зато, што би њено активно учешће у политици по мишљењу многих искусних масона представљало праву опасност. Ти Масони, који добро познају историју и препреке које је Масонерија пребродила, баш и тврде: да је Масонерија као организација могла да се одржи већ 200 година (док су друге веће организације ишчезле) баш зато: што се апстинирала од јавног корпоративног учешћа у политичком животу".

ИЗБЕЋИ ВРТЛОГ ПОЛИТИЧКЕ БОРБЕ

У ПРЕДАВАЊУ "Масонерија и политика", одржаном у београдској ложи "Истина", Ђуро Бајаловић упозорава: "Ако би се ми упустили у вртлог политичке борбе и почели јавном речју да се боримо за наша начела и принципе, ми би вероватно стекли присталица али свакако и непријатеља. Настављајући ситну политичку бору, која се састоји у повлађивању својим пријатељима и у нападању својих непријатеља, ми би свакако досадашњи унутрашњи рад занемарили и у оној ситној свакидашњој борби трошили би се, док се са нама не би десило оно што се десило са толиким политичким партијама, тј. изгубили би своју начелност, јер је то у непрекидној јавној борби неминовно."

СУТРА: СТРАНАЧКА ЉУТА БОРБА РЕАЛНОСТ КРАЉЕВИНЕ СХС

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

А СРБИЈА?! Питали Русе За кога ћете да навијате на ЕУРО 2024? - овако су одговорили