ФЕЉТОН - ИЗМИРЕЊЕ ФРАНЦУСКИХ И НЕМАЧКИХ МАСОНА: Слободни зидари су подржали пријем Немачке у друштво народа

Слободан Кљакић

10. 08. 2022. у 18:00

СВЕТСКОМ скупу слободних зидара у Београду посвећујемо више пажње, не само због значаја који је имао у оном времену него пре свега зато што је он доцније занемарен, штавише заборављен, чак и када је реч о слободнозидарским врелима.

ФЕЉТОН - ИЗМИРЕЊЕ ФРАНЦУСКИХ И НЕМАЧКИХ МАСОНА: Слободни зидари су подржали пријем Немачке у друштво народа

Обележја на масонским зградама у Београду, Фото Википедија

У чему је била важност овог окупљања, несумњиво одржаног на част српских и југословенских масона, постаје јасније када се ослонимо на писање поменута два листа која су с великом пажњом пратила рад масонског конгреса.

Тако је "Политика" 14. септембра 1925. објавила двостубачни текст под насловом "Свечани ритуал слободних зидара":

"Према раније утврђеноме програму за интернационални конгрес слободних зидара, одржан је у недељу 12. овога месеца свечани ритуални рад у просторијама Велике ложе 'Југославија'. Радом је руководио велики мајстор југословенских слободних зидара. После његовог поздравнога говора, узимали су реч представници појединих светских масонерија.

ЦИЉ овог интернационалнога конгреса је не само третирање извесних проблема чисто интимне природе, проблема који се односе на унутрашњи рад и живот светске масонерије него - и то је главни циљ ради кога се конгрес и састао - решавање заједничке сарадње на успостављању општега мира да би се народима омогућили културно и економско развиће.

Од свих говорника најбурније је био поздрављен немачки представник др Мифелман. Он је својом изјавом изазвао буру одушевљења. Др Мифелман је у једноме дивноме говору изнео ову тезу: Што је било, било. У интересу заједнице и у интересу целога човечанства то треба заборавити и настојати да се више не дешава. Велике организације спорије корачају ка томе циљу. Треба почети од појединаца.

Завршавајући свој говор, др Мифелман је пришао староме и импозантноме великоме мајстору Великог оријента францускога, Грусијеу, и пружио му руку. Стари Француз је примио руку, а затим је на своја старачка прса притискао младога Немца и дуго су, дуго остали у братскоме загрљају. Међу делегацијама осталих народа било је дошло до узбуђења и тронутости која је гонила на сузе. Тако је дошло до обнове веза које је рат прекинуо. Пољска делегација је говорила у истоме смислу, а њој је следовала и турска и све остале. Знајући значај светске масонерије, морамо веровати да ће овај први поратни конгрес, уз овакве резултате, имати значаја који ће се распрострти и на поља ван интимних масонских редова."

У НАСТАВКУ овог текста, описан је след догађаја после окончаног масонског ритуалног рада, о чијем току је "Политика" очигледно изнутра била врло добро обавештена: "Поподне, око три и по часа, дуга поворка аутомобила кренула се од 'Палас Хотела' ка Топчидеру и Кошутњаку. У тим аутомобилима, које су Београђани са великим интересовањем посматрали, пошли су да направе излет у београдску околину делегати на конгресу слободних зидара у друштву своје београдске браће.

Пошто су прошли кроз стари и сеновити топчидерски парк, аутомобили са слободним зидарима попели су се дивним серпентинама које пролазе кроз стогодишњу кошутњачку шуму и доспели на врх Кошутњака, одакле се пружа красан поглед на Београд, Земун и околину. Гости су се дуго задржали на врху Кошутњака, дивећи се панорами која се са тог места пружала пред њима. Враћајући се у варош гости су застали неколико тренутака у близини 'Гардиског дома' у Топчидеру, одакле су до њих допирали звуци пријатне музике.

Један од вођа излета, познат Београђанима, предложио је да уђу унутра, поткрепе се и одморе што су гости одушевљено прихватили.

ТАКО је дошло сасвим неочекивано, до сусрета између представника наше војске и представника моћне светске организације Слободних Зидара. Приликом показивања гостима самога дома и његових луксузних салона, пуковник у пензији и слободни зидар г. Пера Лазаревић, одржао је у великој свечаној дворани један кратак говор.'Налазимо се у дому официра Краљеве гарде, рекао је г. Лазаревић, који као и сви други официри свију земаља имају свету дужност да бране своју отаџбину. Али ја вас, као њихов бивши колега, уверавам да су они поред свега тога велики поборници мира и да мирно можемо остати у њиховом дому.'

Овај говор г. Лазаревића срдачно је поздрављен и симпатично примљен од присутних делегата. После разгледања салона и многобројних портрета чланова династије Карађорђевића, гости су изишли на терасу где су сви у групи фотографисани.

Одазивајући се жељи г. официра, браћа слободни зидари упутили су се столовима који су били постављени у башти. Тог момента је наишао и командант Краљеве гарде генерал г. Пера Живковић који се са угледним гостима поздравио и упознао. Пре него што ће сести за столове, на жељу немачких делегата, сликали су се заједно делегати француских и немачких фрамасонских ложа. Уз пријатну и одличну музику, којом је дириговао капелник г. Покорни, и одлично послужени, гости су се забавили у 'Гардиском дому' до шест и по часова, па су се потом вратили у Београд.

УВЕЧЕ је, у Народном позоришту, на представи 'Копелије' запажен велики број слободних зидара који ће се у Београду задржати још само два дана", пише на крају овог текста, уз који је "Политика" на дну стране, преко сва четири ступца, како је онда графички обликована, штампала импозантну фотографију групе учесника масонског конгреса, снимљену на тераси Гардијског дома.

Занимљиво је да "Време" истог дана, 14. септембра 1926, није донело вести о масонском конгресу, али је зато сутрадан објавило тростубачни текст под насловом "Светски значај београдског конгреса несумњив је, изјављује један велики мајстор". У том чланку се наводи да је дан раније конгрес донео своје интерне масонске документе и формулисао "апел на народе" формулисан у декларацији за јавност.

Изјава неименованог великог мајстора неке од иностраних ложа уреднику "Времена", објављена је истог дана, 14. септембра: "Из текста резолуције видите дух који веје у масонству. Ја сматрам да је београдски конгрес од светске важности, јер смо израдили нове и врло детаљне директиве за наш рад. Решили смо да безусловно поздравимо пријем Немачке у Друштво народа. Решили смо да помажемо свим силама Друштво народа. Већина дипломата из Друштва народа припадају слободним зидарима, и нема сумње да ће се они одазвати нашем апелу да пораде на зближавању народа и на претресу економских чињеница кадрих да народе баце у сукоб. Признање економских чињеница за капиталне отвара ново поглавље у смотреном и плодном раду масонства.

ПОЧАСТ СРПСКОМ ЈУНАШТВУ

ЈЕДНА делегација посетила је Гроб незнаног јунака на Авали и положила венац на коме је писало: "Непознатом хероју јунаштва и отпора". У овој делегацији били су чланови масонских организација Мађарске, Аустрије, Бугарске и Немачке, а на иницијативу масона из Аустрије и Мађарске. У "Времену" није објављено обавештење да су дан раније, у одвојеној посети, Споменик незнаног јунака посетили масони из Чехословачке, полажући венац на коме је писало: "Незнаном јунаку - познатом јунаштву, чехословачки слободни зидари". Ову вест је објавила "Политика" 15. септембра.

СУТРА: ЕВРОПСКА УНИЈА ЗАЧЕТА У БЕОГРАДУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (1)

ТРЕБАЛЕ МУ ПАРЕ ЗА ТИКЕТ, ПА УЗЕО ЖЕНИНУ КАРТИЦУ: Дошла је са посла уморна и одмах легла да спава, то ми је била идеална шанса (ВИДЕО)