ФЕЉТОН - СВИРЕПИ ЗЛОЧИНИ ЧЕТНИЧКИХ ОДРЕДА: Одмах после гашења црвеног, почео је четнички "црни терор"

КРАЈЕМ децембра 1941. италијанска војна обавештајна служба је процењивала да на подручју Козаре има око хиљаду побуњеника, са комунистичким вођством претежно, исто је у подручју Теслића, са две хиљаде устаника, око Јајца од 500 до четири пута више, такође са претежним комунистичким вођством.

АНТИКОМУНИСТА Павле Ђуришић са својим четницима оснивао је логоре за комунисте, Фото "Википедија"

На Мајевици је било до 15.000 устаника под вођством четника, исто око Вареша са хиљаду побуњеника. Игманско подручје је имало хиљаду побуњеника под вођством комуниста, на планини Романији 10.000 побуњеника су водили четници и око Фоче и Горажда 4.000 под четничким вођством. На основу ових бројева и подручја деловања запажа се да су "леве грешке" покривале углавном она побуњена подручја у којима су четници доминирали. "Црвени терор" је, само у Херцеговини, однео око 500 живота српских националиста, или "класних непријатеља" ван тога.

"Црвени терор" је погодио све у које се сумњало да су ближи српским националним циљевима, знатан део интелектуалаца, свештеника. Калуђери који су пребегли из Русије после Октобарске револуције поубијани су у једном манастиру. У Црној Гори су ова стратишта називали Титовим пасјим гробљима под којим су именом остали стално. Пета црногорска бригада и Херцеговачки одред морали су се повући, али је у биткама од 21. јула 1942. било двеста мртвих и више рањених. У Херцеговини је било око 8.000 партизана и 7.900 четника. После расула партизански део је остао само са 370 преосталих.

ОДМАХ после гашења црвеног, почео је четнички "црни терор". Одвијао се у условима тоталне колаборације са италијанском војском. Да би се исправно разумела и оценила ова колаборација четника са италијанском војском, потребно је узети у обзир да је ово време примене прописа од 1. марта 1942. за гушење партизанског покрета на подручју Словеније и Хрватске (Сircolare numero tre С, или Ginger generala Roatte). Мусолини га је потврдио крајем јула 1942. По том наређењу, цела се територија сматрала "подручјем битке", па је због тога и становништво подлегало казнама. Требало је "избегавати да се праве заробљеници". Осумњичени се не морају штедети, нити њихово власништво и куће.

Италијанска војска је сматрала да се герилски рат у Југославији мора сматрати само продужетком рата против краљевске војске 1941, која је формално капитулирала. Рат се не води по начелу "зуб за зуб", него "глава за зуб". Треба пресељавати цело становништво одређених области, породице и свих мушкараца између 16 и 60 година. У случају саботаже на путевима и железницама, ако се кривци не открију за 48 часова, "становници се интернирају, њихове животиње конфискују и куће разарају". Око насеља се крче дрвеће и шикаре, а цела села руше уколико су давала отпор.

БИЛО је упадљиво да су италијански официри настојали да у свим овим прљавим пословима радије употребљавају своје четничке и усташке савезнике, него своје јединице. Четници се шаљу око Прозора и под Биоково, традиционално упориште Срба католика, где усташки покрет није пустио корене. Католичка црква је протестовала што се четници шаљу на католичка подручја, па је то 1943. престало.

Ужасне размере доживљавао је четнички "црни терор". У Црној Гори је Павле Ђуришић организовао концентрационе логоре за српско становништво осумњичено за сарадњу са комунистима. Организују се судови, или они који су још функционисали од времена краљевске власти. Добросав Јевђевић се жалио генералу Михаиловићу да италијанска војска није дозволила стварање таквих четничких концентрационих логора и по Херцеговини. Одатле су обилато коришћени они које су држали сами Италијани. Од њих је најзлогласнији био у старом, аустроугарском утврђењу Мамула, на улазу у Боку Которску.

Други је био на Превлаци. Четници су сами у Херцеговини пострељали 280 партизана и партизанки.

САМО у Мамули је убијено 60 комуниста, од 183 послатих у та два логора. То се ближило броју од 500 жртава "црвеног терора", пре тога времена. Четници су потајно убијали и своје истакнуте људе, под сумњом да су "филокомунисти". Бестијалности које четничке јединице врше по католичким областима најнижи су пад српског национализма у целој његовој историји. Уместо борбе за узвишене идеје ослобођења са целим напредним човечанством, обављани су прљави послови којих су Италијани хтели да себе ослободе.

Слабости идеологије четничког покрета су у националној мегаломанији, непостојању снага које би то могле провести у дело и, најгоре од свега, противречности са програмом краљевске владе у Лондону, под чијом командом је био четнички покрет. Нацрти такве идеологије су више послужили послератним судијама за кажњавање аутора и учесника, него што су извршили било какав конструктивни утицај на будућу политику.

ПОСТОЈИ неколико докумената који се сматрају основом четничке идеологије. Прво је "Мољевићева карта", или "Пројекат Стевана Мољевића - Хомогена Србија", штампан у Никшићу 30. јуна 1941. Ради се о предавању које је Мољевић на сличну тему држао у Српском културном клубу пре почетка рата, па су постојале и брошурице тада објављене о томе. Мољевић жели да се створе Велика Србија и Велика Словенија у Великој Југославији.

Велика Србија би обухватала све области Србије, Војводине, Црне Горе, Косова и Метохије, Македоније. Додали би се делови Видина и Ћустендила од Бугарске, Темишвара од Румуније, Сегедина и Барање са Печујем. Од Босне и Херцеговине би била уједињена већина територија, са изостављањем католичких области изван долине реке Неретве и католичких срезова југозападне Босне. У Далмацији би се прикључиле области око Шибеника, Скрадина, сама Далмација добила би аутономни статус, у Славонији некадашња "Мала Влашка" око Пакраца, затим источна Славонија са Вуковаром, Илоком, Винковцима, Осијеком. Католичка црква би изгубила традиционалну зависност од Ватикана, а економија и капитал би били везани за државу. У ту Србију би улазило око 70% југословенског земљишта и становништва. Мољевићев пројекат је предвиђао исељење око милион Хрвата и пола милиона Немаца, а усељавање 1.310.000 Срба.

КАТОЛИЧКА ЦРКВА БЕЗ ВАТИКАНА

НА САВЕТОВАЊУ младих српских интелектуалаца из Црне Горе у Шаховићима код Бијелог Поља, од 30. новембра до 2. децембра 1942, донет је пројекат сличан Мољевићевом. У нацрту тог документа само је поменуто да ће у Србију ући "све оне покрајине на које имамо историјско право, а које су нам биле до сада неоправдано одузете. Поред историјског, морају се узети у обзир етнички, политички, економски и стратегијски разлози". Младићи из Шаховића су веровали да Југославија остаје национално унитарна монархија, а Срби, Хрвати и Словенци ће у њој "имати широке самоуправе". Земља припада онима који је обрађују, а индустрија и трговина морају постати државне и задружне. И мала привреда би била "под контролом државе". Католичка црква се мора одвојити од Ватикана и постати југословенска у духу.

СУТРА: САРАДЊА ВАТИКАНА И СЈЕДИЊЕНИХ ДРЖАВА

Препоручујемо

Фељтон

1 3

ФЕЉТОН - ХРВАТСКА ДРЖАВА ГЛАВНИ НЕПРИЈАТЕЉ: Зверства над Србима чинили и Немци, муслимани из БиХ и Мађари

12. 07. 2022. у 18:00

Фељтон

1 10

ФЕЉТОН - У БЕОГРАДУ ЈЕ БИЛО 9.000 НЕМАЧКИХ ДОУШНИКА: Срби покрштавани уз потпуну сагласност Свете столице

11. 07. 2022. у 18:00

Србија

0 0

ТРСТЕНИЧКИ ДОМ ЗДРАВЉА НОСИ ИМЕ САВЕ СТАНОЈЕВИЋА:Спречио депортацију 300 Рома - Одважни доктор остаје у сећању

10. 07. 2022. у 08:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације