ФЕЉТОН - ХРВАТСКА ДРЖАВА ГЛАВНИ НЕПРИЈАТЕЉ: Зверства над Србима чинили и Немци, муслимани из БиХ и Мађари

ТЕРОР који је немачка војска извршила у октобру 1941. у Београду, Крагујевцу, Ваљеву и Краљеву утицао је на понашање обе стране српског герилског покрета, партизанску и четничку.

Фото: "Википедија"

Због убијања 23 војника око Крагујевца, наређено је да се у граду стреља 2.300 људи. Била је то најсуровија и најварварскија одмазда која је икад у ратовима учињена. Прљави део посла, скупљања тог броја, обавили су Недићева полиција и жандарми, као и припадници добровољачког корпуса Димитрија Азотића. У Крагујевцу је похапшено до десет хиљада људи, уз повремено нагађање о заменама двеста Цигана за толико Срба, или људи из једног краја за друге.

На стратиште су отишли ђаци крагујевачке гимназије и њихови професори. Стрељање је почело 20. октобра. Не зна се тачан број страдалих у свим местима тада. Иако се рачуна да је било до десет хиљада људи, ипак је убијено 20.149 цивила. У Ваљеву је командант који је наредио стрељање, кроз гласноговорник са камиона упутио народу извињење што је то морао да изврши.

Иако су масовни злочини над српским становништвом вршени у свим окупираним областима, најгори су изведени на подручју Хрватске и Србије. У окупираној Бачкој је у јануару 1942. изведена рација у којој су ангажоване трупе пете мађарске армије, жандармерија, полиција са агентима скупљаним из разних места и мештани мађарске националности организовани у „Месне одборе".

 ФОРМАЛНО је то правдано пропагандом да Срби припремају устанак на Божић 1942, а неке мање групе отпора су заиста и постојале. Епископ бачки Иринеј је упутио проглас народу да остане покоран мађарским властима и ти су прогласи лепљени по неким местима. Ипак је тај покољ припреман раније и без овог званичног оправдања. У „Једном сажетом извештају о мађарској рацији  против Срба и Јевреја у Јужној Бачкој 1942. године” (др Драган Његован објавио у: „Луча" 4, Суботица 2009), описан је овај злочин од 4. јануара до средине фебруара 1942. Од 3.417 убијених и 21.554 озлеђених, највише је страдало у Новом Саду (1.044), 23. јануара.

Од страха деца пред војском вичу: „Ми смо Мађари!"

Град је био затворен, саобраћај обустављен, прозори затворени, као и све цркве и јавне зграде. Стрељање је вршено на седам места - углови улица и тргова, штранд на Дунаву, фудбалски стадион. Лешеви камионима превожени на Београдски кеј и бацани под лед. Формално оптуживани комунисти, партизани и четници, али убијани старци, жене и деца, одојчад. У мањим местима убијано по кућама, општинским зградама и двориштима, салашима. У Жабљу 579 лица, у Чуругу 854. Лешеви колима одвожени на „Црну ћуприју“ канала Јегрички и бацани под лед. На пролеће је Дунав понео те лешеве. Од страха, деца пред војском вичу: „Ми смо Мађари!"

ПОРЕД свих разлика и непријатељстава, главни непријатељ српског ослободилачког рата није био расцеп на две крвно завађене стране, него хрватска држава. Четници су терором над муслиманима успели да се њихово вођство у Сарајеву почне друкчије односити према Србима. У почетку је муслиманска сарадња са Србима била на појединачној основи. Сарајево је био пример усташког успеха у настојању да муслимане придобију као „цвеће хрватске нације". Мостар и Тузла су били партизанска упоришта и упоришта српских националиста међу муслиманима. Од почетка преговора са италијанском владом око издвајања делова Босне и Херцеговине из граница хрватске државе учествују и неки мостарски муслимани. У главним градовима су биле објављене муслиманске декларације против усташког покоља српског народа.

Морални вођа босанских муслимана Узеирага Хаџихасановић је био у политичкој позадини, али до смрти 1943. управљао тим бродом. Кад би му дошли за савет да ли да преузму јеврејске радње у Сарајеву, одговарао би: „Када је поплава, ђубре плива по површини". Отишао је у Београд и у Бајракли џамији одржао састанак са угледним муслиманима. Одредили су да бивши срески начелник у Ливну и изразито српски оријентисани Мустава Мулалић буде упућен у штаб генерала Михаиловића као муслимански представник њему. Временом ће, при крају рата, бити потпредседник Националног комитета на Равној гори. У својим успоменама је забележио да је генерал Михаиловић после његовог доласка читао Мулалићеву књигу о босанским муслиманима „Исток на западу", иако му се приписује ранија изјава о потреби етничког чишћења Босне, Херцеговине и Санџака од муслимана и Хрвата.

ДАЛЕКО је значајнија била муслиманска сарадња са Немцима. Један је муслимански „Народни комитет“ 1. новембра 1942. упутио Хитлеру „Меморандум" у коме се захтева да се створи аутономна „Жупа Босна“. Она би се састојала од целе Босне и у Херцеговини делова долине реке Неретве, пошто би се муслимани из источне и западне Херцеговине већином преселили на ту муслиманску територију.

Остатак Херцеговине би се прикључио Црној Гори и Независној Држави Хрватској. Као замена за то 175.000 муслимана, 100.000 Срба и 75.000 Хрвата, уселило би се у „Жупу Босну“ и иселило из ње. Муслимани би добили и своју војску (Босанска стража), као и једну локалну муслиманску нацистичку партију. Поглавара те државе би постављао сам Хитлер. Расим Хурем, у једном дубљем истраживању овог покушаја (1965), веровао је да је иза овога, такође, стајао Узеирага Хаџихасановић. Ту смелу претпоставку још треба доказати.

Немачка влада је у овоме била подељена. Шеф испоставе немачке обавештајне службе у Загребу, Артур Хефојер известио је 26. априла 1942. опуномоћеника у Загребу Глеза Хорстернауа да „наивност којом Немци наседају на усташке интриге у Босни није трагична само за становништво ове земље, већ и за сам Рајх“.

НЕМЦИМА би, пре свега, требало да постане јасно да је једини носилац усташког покрета у Босни и Херцеговини Католичка црква. Они мисле да су босански муслимани „кроз столећа изградили својеврсни народни карактер“ потпуно друкчији од Хрвата. То им ни Срби не признају. Хрвати немају ни тако велики број, као ни „потребне виталности. И са расног становишта таква би асимилација представљала катастофалну погрешку. Већ спољни изглед муслимана показује да су они примили знатно више азијатских расних елемената, него православно или католичко становништво“. 

Ако би се на њима извршила конверзија, „постали би асоцијални“ јер су иначе „друштвено нестабилни. Крвна основа ових људи чини неопходним да они буду везани за веру и учење Курана“. Вероватно под овим утицајем, али и због свог познавања балканске историје Глез Хорстенау је подржавао муслиманске захтеве за посебни државни статус, док је званични амбасадор Зигфрид Каше  био против дестабилизовања хрватске државе.

СУТРА: Стратег отпора био је Стаљин, а не Тито

Препоручујемо

Друштво

0 3

ГУСЛАРКЕ ПЕВАЛЕ "ИЗ СЕНКЕ": И Српкиње су од давнина неговале култ нашег древног инструмента (ФОТО)

11. 07. 2022. у 12:30

Фељтон

1 10

ФЕЉТОН - У БЕОГРАДУ ЈЕ БИЛО 9.000 НЕМАЧКИХ ДОУШНИКА: Срби покрштавани уз потпуну сагласност Свете столице

11. 07. 2022. у 18:00

Друштво

0 3

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - ПУЦАЊ ИЗ НЕВЕСИЊСКЕ ПУШКЕ ЧУЛИ СВИ СРБИ: Годишњица устанка из 1875, који је омогућио Србији и Црној Гори независност

10. 07. 2022. у 17:00

Друштво

8 4

КАЛАБИЋ ДОБИО ДРУГУ ШАНСУ? У Вишем суду у Ваљеву при крају поновљен поступак рехабилитације Дражиног сарадника

10. 07. 2022. у 13:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације