ФЕЉТОН - У БЕОГРАДУ ЈЕ БИЛО 9.000 НЕМАЧКИХ ДОУШНИКА: Срби покрштавани уз потпуну сагласност Свете столице

ИАКО формално победник, Мусолини је морао учинити и одређене уступке усташкој влади. Очигледно је иза тога стајало ватиканско посредовање.

Фото "Википедија"

Управо ту за историчара почиње мука да се нешто докаже. Италијанска армија је одржала састанак са хрватским владиним представницима у Опатији, 15. новембра 1941, на коме су ови односи стабилизовани у хрватску корист. Пре тога, 31. октобра команда Друге армије је са командантима неких дивизија одржала једно саветовање на Сушаку 31. октобра. У тим закључцима, које је објавио званични историчар италијанске војске Одоне Талпо, постоји и одсек под називом: „Религиозно питање“.

Уводни став гласи: „Хрватска се влада одлучно оријентисала на следећу политику религиозног карактера, у којој има потпуну сагласност Свете столице: превести највећи могући број православних на католичанство, а такође и Јевреје“. Треба оставити хрватској влади да их највећи број преведе путем непосредне пропаганде, и „да их, потом, остави у месту“. Италијанској војсци је наређено да се потпуно дезинтересује за религиозна питања, да не сме помагати поновно подизање порушених православних цркава, да не даје олакшице приликом ископавања масовних стратишта и да не дозволи повратак православних свештеника, одакле су их хрватске власти раније протерале, или побиле. На њихова места се нису смели доводити нови.

ОВО БАЦА ружно светло на политику папе Пија XII на југословенском окупираном простору према православним и Јеврејима. Изричито се вели да је тој хрватској политици према Србима и Јеврејима Света столица давала потпуну подршку. Одоне Талпо доноси и италијански извештај од 9. новембра 1941, у коме се обуздавају локалне хрватске власти против конверзије православних, „за које је био дат placet  бискупа, у одговарајућим диоцезама“. Остаје питање да ли је папа био посматрач или и саучесник у хрватској политици.

Након овога саветовања, било је наређено италијанским властима да прекину сваку везу са Добросавом Јевђевићем и Илијом Трифуновићем Бирчанином у Сплиту. То је била подлога да је 7. априла 1942. Хрватски сабор донео закључак о стварању Хрватске православне цркве. Поглавник Павелић је поставио за патријарха руског емигранта Гермогена, а у четири епархије (Загреб, Шид, Сарајево, Зеница) постављени су епископи, опет све руски белогардејци. Само у Сарајеву и Шиду је преживело нешто Срба, али ни ту та црква није проходала, нити је неко на томе радио озбиљно.

Ипак су италијанске окупационе власти врло усрдно сарађивале са српским четницимау две реокупиране зоне, после повратка7, септембра. Након великог масакра претходних месеци и прогона усташких снага, улазак италијанских берсаљера од измрцвареног српског становништва је дочекан као ослобођење. Обновљени су преговори са Јевђевићем и Трифуновићем Бирчанином од стране генерала Ренца Далмаца, по чему је он известио своју команду 17. јануара 1942.

ПОЧЕТНА сарадња четничког и партизанског вођства није дуго трајала. Четници су се бојали немачког терора над српским становништвом и пристајања дела становништва на лојалност и сарадњу са немачким властима. Било је објављено да ће за сваког погинулог немачког војника бити убијено стотину Срба. Четници Косте Пећанца су у почетку имали око 8.500 бораца, крајем 1942. половину тога, после чега престају да постоје као урачунљива снага.

Тај број је износио највише 17.000 људи. Димитрије Љотић је од својих присталица у предратном окупљању „Збор“ формирао „Српски добровољачки корпус". Са „гвозденим пуком" из новембра 1943. имао је пет пукова, са растом броја од три на девет хиљада добровољаца. Командује предратни пуковник Коста Мушицки. Од Немаца су добијали сву помоћ за одржање, имали један батаљон борних кола, ескадрон коњице и чак скрпили шест авиона.

НАЈГОРИ вид колаборације је доушништво немачкој тајној полицији  на личној основи. На целом југословенском простору, највише у Хрватској и приморским областима, због сличне традиције из венецијанских времена, то је добило застрашујуће размере. Усташки стожерник у Дубровнику Ројница, који је поубијао све власнике српских дућана на Страдуну, у својим емигрантским успоменама наводи да су се и италијански полицајци чудили како је доушништво високо успело, иако се зна да ће због тога сусед бити одведен у концентрациони логор. Међу 270.000 житеља Београда, сматра се да је било 9.000 немачких доушника,

Ово је врло тешко статистички мерити, али се мора закључити да је још 1962. нова немачка обавештајна служба располагала мрежом од 100.000 доушника на југословенској територији. Део од тога су чинили о6новљени остаци доушника пре 1945. Од 938.828 сумњичених за колаборацију, југословенски судови су до 1945. сматрали да 49.245 представљају домаће ратне злочинце. Доушника је далеко више. Полицијско доушништво из Другог светског рата је за српску модерну историју врло озбиљан истраживачки задатак. Оно је у континуитету рушило две југословенске државе, до коначног слома 1992. Водио се један прљави рат за све у њему. Ни обични немачки вој- ници нису волели да ратују против Срба. И они су били сељаци код своје куће.

ОД СРЕДИНЕ  јануара 1942. до почетка априла исте године постојала је сарадња команданта четничких снага у источној Босни Јездимира Дангића са немачким окупационим снагама и генералом Недићем. Он је командовао четничким снагама до десет хиљада људи. Заједно са народним прваком из Дрињаче, Пером Тјукановићем, он је дошао у Београд и преговарао са немачком командом и генералом Недићем. Немцима је то било изузетно корисно због пребацивања партизанског Главног штаба у Босну и формирања Прве пролетерске бригаде. (Од 19. јануара до 10. маја у Фочи је боравио Главни штаб.)

Због отпора усташког вођства, овај споразум је са Дангићем био поништен, а сам Дангић послат у концентрациони логор у Немачкој. Основа ових преговора је био наговештај да ће Немци покушати да исправе грешку распарчавања југословенске државе, па су размишљали о обнови неке конфедерације са хрватским генералом на челу. При томе би српска граница била пребачена са Дрине на реку Босну. У Далмацији су Италијани били формирали шест одреда „Добровољачке антикомунистичке милиције", од којих су два била српска. Остатак су били људи блиски Србима.

СУТРА: ХРВАТСКА ДРЖАВА ГЛАВНИ НЕПРИЈАТЕЉ

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - СЛОГА ЈЕ ИЗНЕДРИЛА СРПСКУ: У језгру Републике Српске слога је владала до "Дејтона"

01. 07. 2022. у 18:00

Фељтон

7 2

ФЕЉТОН - СРБИ ИЗ КРАЈИНЕ СУ ДАР БОЖЈИ: Велику сеобу Срба је предводио патријарх, а крајинску - нико

30. 06. 2022. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ПОВРАТАК У ОКРИЉЕ МАЈКЕ ЦРКВЕ: Причало се да је Тесла завештао своју тајну Дионисију

24. 06. 2022. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - УДАРИО ГОЛИЈАТ НА ДАВИДА: Сваки Србин у свом животу се бије - "са две своје историје"

10. 06. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације