НЕЋЕ МОЋИ: Правни оквир и за незаконите отимачине

НЕМАЧКА, тај "мотор" Европске уније, увек се старала да све буде по закону и у складу с владавином права, чак и у време нацизма. И тада је све имало законског основа.

Приватна архива

Програм еутаназије, колоквијално назван "Акција Т4", у оквиру којег су убијане особе за које је процењено да су "неизлечиво болесне", на пример, имао је утемељење у "Закону о спречавању наследно оболелог потомства" донетог 14. јула 1933. Законом је првобитно легализована присилна стерилизација, а накнадном допуном "Директиве о еутаназији" од 1. септембра 1939. легализована је и "милосрдна смрт", то јест убијање.

Од септембра 1939. до маја 1945. "милосрдна смрт" снашла је између 275.000 и 300.000 људи, а прва, "експериментална" жртва био је Герхард Кречмар, петомесечни дечак из Лајпцига убијен 25. јула 1939, месец дана пре званичног почетка "Акције Т4". Иако најрадикалнија, Немачка није била једина са оваквим "правним оквиром" - сличне законе у то време имали су, између осталих, и Канада, Данска, Швајцарска и САД. Штавише, немачки закон о присилној стерилизацији заснован је на оном америчком из 1924. који је у Вирџинији био на снази све до 1979. године.

И концентрациони логори, па чак и Холокауст имали су законски оквир. Концентрациони логори успостављени су на основу Декрета о пожару у Рајхстагу од 28. фебруара 1933, који предвиђа и хапшење без судског налога и притвор без одлуке суда. Тим правним актом омогућено је накнадно формирање концентрационих логора. Такозвани Нирнбершки закони, односно Закон о држављанству Рајха и Закон о заштити немачке крви и части, усвојени су 15. септембра 1935 - на основу њих су Јеврејима одузета сва грађанска права. Још раније, Законом о обнављању професионалне јавне службе од 7. априла 1933, Јеврејима је забрањено да раде у образовним, правним и медицинским установама, као и у било којој другој јавној служби.

Као што видимо, из немачког примера, свашта се може законом одредити и озаконити. Зато не треба да чуди изјава председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен да ЕУ "ради на правном оквиру како би руска имовина, а делом и имовина олигарха, била коришћена за обнову Украјине". Идеја коју је Фон дер Лајенова изнела на конференцији за новинаре у Стразбуру 6. јула заправо би значила да руска имовина замрзнута на Западу маниром који би требало да буде представљен као робинхудовски буде предата Украјини.

Да ли је нешто легитимно или не, није толико важно, ако постоји "правни оквир", а ако је нешто нама у интересу, лако ћемо тај правни оквир створити. Тако смо радили и раније. Када смо одлучили да од људи правимо сапун, то смо "правно уоквирили". Када смо одлучили да људе из Африке продајемо као стоку, и за то је постојао "правни оквир". А у обе ове ствари, о чему сам раније писао, били су укључени преци из породице Урсуле фон дер Лајен и све су, наравно, радили по закону, тако да она данас може поносно бити њихов наследник и уздигнуте главе настављати законско безакоње.

На ову "законску" болест колективног Запада упозоравао је још Александар Солжењицин, мада сумњам да је он још тада могао замислити докле ће се ићи, упркос свом искуству из СССР-а. "Људи на Западу су стекли значајну вештину у тумачењу и манипулисању законом. Сваки сукоб се решава у складу са словом закона и то се сматра најбољим решењем. Ако је неко у праву са гледишта закона, ништа више није потребно. Нико неће поменути да то не значи да је потпуно у праву и позивати на уздржаност, спремност да се одбаце та законска права, на пожртвованост и несебичност. То би деловало апсурдно. Готово никад не видимо добровољну уздржаност. Сви раде на екстремној ивици тих правних оквира", рекао је он у говору на Харварду 1978.

Тако смо данас дошли до тога да није важно да ли је неки професор отпуштен са универзитета само зато што је Рус, ако је то у складу са законом. Баш као што је некада било неспорно отпуштање Јевреја. Небитно је да ли је то праведно, или не, јер постоји "правни оквир" и онда, како би то Солжењицин рекао, "ништа више није потребно".

"Без одлуке органа факултета, у веома осетљивом тренутку, а пренебрегавајући одредбе Закона о високом образовању о забрани политичког деловања на универзитету, декан је након почетка сукоба у Украјини организовао и о трошку факултета финансирао одлазак групе студената факултета у посету Амбасади Русије, која се може протумачити као политичка подршка Русији у овом сукобу, а која свакако не представља било какав вид научне или образовне сарадње", наведено је у захтеву за његову смену. Да ли би исту судбину доживео да је студенте водио у неку другу амбасаду? На пример у америчку, у веома осетљивим тренуцима током вашингтонских инвазија на Ирак, Авганистан, или неку другу земљу.

Питање је и како подносиоци тог захтева могу знати да контакти које су Ристивојевић и његови студенти остваривали са руском амбасадом "не представљају било какав вид научне или образовне сарадње"? То личи на оне безумне оптужбе против Доналда Трампа и његовог тима због контаката с руским амбасадором у САД.

Препоручујемо

Свет

0 0

БРИТАНСКИ ОБАВЕШТАЈЦИ ТВРДЕ: Руси окупљају снаге на граници, спрема се нова офанзива

09. 07. 2022. у 10:43

Колумне

16 18

СРБИ НЕ ТРАМПЕ ВИДОВДАН ЗА КЛАСТЕРЕ: ЕУ је погазила своја начела, а нас зове у шпајз њихове виле промаја

08. 07. 2022. у 08:33

Колумне

0 3

"БЕГ" СА БАЛКАНСКЕ КАЛДРМЕ: Губљење идентитета Северне Македоније на путу ка "благословеној" ЕУ

07. 07. 2022. у 12:00

Колумне

2 4

СРБОФОБИМА СМЕТАО ТЕМЕЉНИ УГОВОР: Мило зауставио послушнике - Црна Гора има важнијих питања

02. 07. 2022. у 12:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације