ФЕЉТОН - СРПСКА НЕСЛОГА СРУШИЛА КРАЈИНУ: Политичари у Крајини имитирали премијере и министре...

СРБИ у Хрватској, по попису становништва из 1991. чинили су 12,2 процента, било их је - 580.700. Тврдили су да су били и бројнији, јер је међу онима који су се огласили као Југословени било највише Срба.

Јован Рашковић, Фото "Википедија"

Нису се у судбоносним данима за Србе оглашавали ни њихови најистакнутији руководиоци, међу којима су били Душан Драгосавац и Милутин Балтић. Нису имали шта ни да поруче народу, и сами су изгубили оријентире. Кордунаше, и не само њих, разочарао је и генерал Раде Булат (1920-2013). Он је остао упамћен по својој политичкој активности у хрватском Маспоку (1971) и у време доношења новог хрватског устава када је највише допринео да Хрватска буде држава Хрвата и Срба који у њој живе. Истина, Булат је рано био оптужен да је уз херојство у НДХ чинио и злочине.

ОД СЛАВНИХ кордунашких генерала, једино се академик Гојко Николиш (1911-1995) јавно огласио. Он је покушао да уразуми већ запаљене Србе, саветовао им је да за своја права траже савезнике и међу Хрватима, иначе у односу 1:10 немају никаквих изгледа. Због тога је на једној страначкој промоцији био извиждан, а после разговора које је водио са Слободаном Милошевићем, повукао се у Француску. Николиш је умро двадесет дана пре пада Кордуна и пропасти целе Крајине.

Шта су све могли да су успели да се уједине и превазиђу идеолошке и остале поделе? Да ли је шанса била: "СДС је ваш штит, ваш духовни мач, а ми ћемо с вама делити судбину, ма каква она била. Нисмо жељни робова, ни гробова, а уместо националне пушке на рамену, носићемо нашу веру и човечност..." - говорио је Јован Рашковић.

Путовао је Рашковић, оснивао страначке одборе, а СДС је осванула и у БиХ, а за њеног лидера устоличио је колегу, психијатра и песника Радована Караџића, коме је предвидео успешну политичку каријеру. Рашковић је стицао присталице, својим политичким програмом, а још више својом харизматичном појавом. Ликом закићеним косом и брадом, али и беседом, оличавао је више атинског мудраца него припадника новокомпонованих лидера. Истовремено, Срби су стекли и Милошевића, заштитника свих њих о коме су и јуначке песме испеване.

И ПРВА провера Рашковићевог "штита" на делу... У хрватском селу Кијеву, надомак Книна, мештани су подигли барикаде у намери да прекину комуникацију ЈНА Книн - Сињ, да омогуће да се блокирају касарне у овим местима. Да би их предупредио, пуковник Ратко Младић одлучи да их растера и разоружа. Рашковић се успротивио, саветовао је да се са Кијевљанима разговара и не преко цеви. Уследила је, међутим, акција и војнички успон Младића и резерва према Рашковићу.

Рашковић се нашао у искушењу: прихватити Милошевићеву политику или одступити? СРЈ, односно Србија, нудила је осталим Србима: право, да имају право, да остану да живе у Југославији, да живе у једној држави!

И КАДА су чланице Европске заједнице преко своје стручне Комисије (Бадинтерове) разрешиле уставну конструкцију СФРЈ, када су њене републике прогласиле и признале за независне државе, право које је Србима нудио Милошевић постало је бесмислено. Рашковић се јавно изјаснио да његова странка, СДС,неће подржавати Милошевићев "култ", али и да неће ићи "против њега". На другој страни, Милошевић није јавно ни хвалио ни кудио Рашковића, али је брзо кренуо да га елиминише. Срозан му је углед када је већина Срба прихватила "Право" које им је Милошевић обећавао, као решеност Србије да им се оно брани свим средствима. Преко те понуде убрзано је и поцепана Рашковићева странка. Један од најоданијих Рашковићевих присталица, млади зубар Милан Бабић, окренуо му је леђа, основао нову странку, Српску демократску странку Крајине.

РАШКОВИЋ се повукао, дошао је у Београд и баталио политику. У критичним тренуцима за Србе у Хрватској, огласио се, у српском првом изабраном парламенту, и Зоран Ђинђић и то са конкретним предлогом:

"Питање етничког разграничења између Србије и Хрватске поставити као међународно питање од највећег значаја..." Истовремено је упозорио да Србе у Хрватској неће сачувати "пропала ЈНА" и да Србија мора послати "обучене и опремљене наше људе".

КРАЈИНА је све више статусно расла, прогласила се и Републиком. То што је нико није признавао, па ни СРЈ, није забрињавало њене изборне и наметнуте лидере. Она је заиста и много тога стекла: имала је народ, контролисала одређену територију, имала своју војску, међународну (УН) заштиту... Са свим тим потенцијалом није успела да избори ни културну аутономију у Хрватској.

Прву српску странку у Хрватској основао је Рашковић и као главни циљ поставио да се она, демократским средствима, бори за аутономију. Први је схватио да Срби не могу стећи своју државу у другој држави.

Да су Срби следили Рашковића, имали би и други крај. Када је Рашковића, у мају 1992. портертирао сликар Младен Каран, стигла је и вест: Хрватска је постала чланица УН, примљена је "акламацијом и уз буран пљесак". Њему је кренула суза уз коментар: "Овим је запечаћена и наша судбина"!

Многи су се бавили и баве се личношћу Јована Рашковића. Уходила га је и прислушкивала и безбедносна служба Хрватске кад је сав био изван политике. Она је и прва открила, из преслушаних разговора, да се у српској академији (САНУ) пише чувени "Меморандум" (1986).

ЗА ПОНИЖАВАЈУЋУ судбину Крајине крива је српска неслога. И Крајину, као и Српску, обилато је помагала СРЈ, привредне и друштвене организације, појединци... Материјална помоћ, добровољци, морална подршка... просипани су узалуд, на "лудо" тле и "луде" људе, то даривање као да је још више доприносило неслози. Политичари су најкривљи били, на једној и другој страни. Из Београда су их обмањивали, а они су имитирали државнике, премијере, министре..., склапали савезе и војне пактове...

за који се још увек говори да је произвео распад Југославије и да је изазвао грађанске ратове.

СУТРА: Срби из Крајине су дар Божји

Препоручујемо

Фељтон

0 6

ФЕЉТОН - ДВА МЕТКА ЗА АНТУ ПАВЕЛИЋА: О атентату на поглавника накарадне Независне Државе Хрватске испредане су различите приче

28. 06. 2022. у 18:00

Фељтон

0 6

ФЕЉТОН - ЧЕТНИЧКА ЖУДЊА ЗА ОСВЕТОМ: Саветник председницима Аргентине био je Милан Стојадиновић

26. 06. 2022. у 18:00

Фељтон

1 2

ФЕЉТОН - ПОЛИТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ВЕЛИКО ЗЛО: У "осмој офанзиви" проливено је више суза него у седам ратних

25. 06. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације