ФЕЉТОН - УЦЕЊУЈУ КРАЉА ПЕТРА: Пучисти су сматрали да су они једини заслужни за промену политичког курса Краљевине Југославије

Никола Станковић

30. 05. 2022. у 18:00

У ЦИЉУ придобијања српских министара, ђенерал Душан Симовић, председник избегличке владе, намеравао је да објави у енглеској штампи један мемоар Православне цркве о покољима над Србима и тиме против себе окренуо и Хрвате. Али и поред толико незадовољника политиком председника владе, он је сам убрзао свој пад. Оптужио је код краља Милана Грола да је републиканац, додавши да му је син „познати комунист“. Исте оптужбе изнео је на рачун краљевих ађутаната пуковника Ракића – да је црнорукац и републиканац, мајора Рожђаловског такође да је републиканац, што је важило и за мајора Вохоску, осим што је он окарактерисан и као пијаница.

ФЕЉТОН - УЦЕЊУЈУ КРАЉА ПЕТРА: Пучисти су сматрали да су они једини заслужни за промену политичког курса Краљевине Југославије

Седница владе 1942. у Лондону / Фото "Википедија"

Овим је онемогућена медијација Милана Гавриловића и Слободана Јовановића који су као посредници између Симовића и Грола желели да предупреде кризу владе у датом тренутку. Обележивши код краља министра Грола још и као човека који је преко чиновника у Лисабону у вези са Хитлером, а притом не желећи да открије извор овакве информације, председник је онемогућио себи било какву будућу сарадњу са колегама министрима. Праскајући да једино он држи југословенску политичку линију, ђенерал Симовић констатовао је да би његово уклањање с власти значило ни мање ни више него – крај Југославије!

УСПУТ је претио да се неће добровољно уклонити, да у свом револверу има још метака, и што је круцијално – да војска на Средњем истоку неће признати ниједну владу у којој не би видела њега. Ако имамо на уму мишљење М. Гавриловића да је у владу састављену 27. марта ђенерал Симовић ушао као „јемство“ завереницима, онда би његово уклањање заиста значило лишавање војске њеног удела у власти. Оставку Њ. в. краљу Петру II поднели су Јован Бањанин, др Милан Гавриловић, Слободан Јовановић, др Момчило Нинчић и Милан Грол 9. I 1942. године. Као разлог оставке, истакнута је немогућност ђенерала Симовића да врши координацију унутар концентрационе владе, што се управо највише и очекивало од њега, као неполитичке и нестраначке личности. Ђенерал Душан Симовић лично не само да није желео да поднесе оставку већ је сматрао да је поднета оставка наведених министара неуставна, будући да је поднета непосредно краљу.

Предзнак за реакцију војске јесте понашање шефа војног кабинета председника министарског савета: „Ђен. Раносовић га је гурао на то да је он револуционарни председник, да има поверење народа, да га ни краљ не може сменити. Саветовао му је да настави да ради као да је председник, да издаје и даље наређења“. Заједничка одлика војске јесте црпљење легитимитета из тзв. револуционарног преврата 27. марта.

ИДЕНТИЧНО преврату 1903. године, када су завереници сматрали да им династија Карађорђевића дугује своју наклоност или чак послушност зато што су је они „довели“ на власт, тако су и у новим околностима пучисти двадесетседмомартовци сматрали да су они једини заслужни за промену политичког курса Краљевине Југославије, истичући да им политичари дугују своје животе, јер су их они извели из земље, док су својим наметљивим присуством у политици краљу стављали до знања да су они гарант његовог превременог ступања на престо.

Нова влада, која је на међународну дипломатску позорницу ступила 11. јануара 1942, задржала је концентрациони карактер и готово истоветни састав, карактерисала ју је само мала прерасподела ресора. За председника министарског савета и министра унутрашњих послова одређен је Јовановић В. Слободан, за министра војске и министра морнарице и ваздухопловства ђенералштабни бригадни ђенерал Михаиловић М. Драгољуб, др Милан Гавриловић, до тада министар без портфеља, постао је министар правде.

Заступник министра војске и министра морнарице и ваздухопловства постао је Слободан Јовановић, а заступник министра просвете Милан Грол. Сва упирања нове владе у војном сегменту биће усмерена ка систематском развлашћивању ђенерала Симовића тј. реорганизацији структуре кадрова у војсци на Блиском и Средњем истоку.

УКЛАЊАЊЕ Душана Симовића с кључних политичких позиција морале су по инерцији пратити адекватне мере у војсци. Стара структура у војсци није могла упоредо истрајавати са принципима нове владе. Одлукама од 14. јануара укинуто је министарство морнарице и ваздухопловства и васпостављено јединствено министарство војске, морнарице и ваздухопловства, такође је укинуто звање помоћника врховног команданта.

Сам ђенерал Симовић у својим мемоарима наводи да је при опроштајној аудијенцији код краља, као и приликом примопредаје власти новом председнику владе, изразио жељу да остане помоћник врховног команданта, а да ђенерал Илић врши дужност начелника штаба Врховне команде. Немирење са доспевањем у нови – подређени положај, одлика је кадрова на дужностима на Средњем и Блиском истоку. Пучистички кадрови, који су се истакли као виновници преврата, сматрали су себе незаобилазним политичким чиниоцима, чије време тек долази. Овакав став добио је подршку изван југословенских редова. На удару промена нашли су се углавном припадници „старије групе пучиста“. Ту квалификацију само делом одређује старосна или старешинска припадност одређених лица, будући да су у групу „старијих“ официра могли спадати и по годинама и по чину млађи официри, ако су истоветно својим старијим саборцима видели интересе војске. Исто важи и за групу тзв. млађих пучиста.

ЗА ШЕФА војног кабинета постављен је мајор Живан Кнежевић, до тада на дужности команданта гардијског батаљона, референт за војску војног кабинета постао је ђенерал-штабни мајор Новаковић В. Павле, дотадашњи начелник штаба оперативних трупа. Као референт за ваздухопловство војног кабинета одређен је ваздухопловни потпуковник војни извиђач Шкриванић А. Гавро, до тада на дужности шефа III одсека војног кабинета и, напослетку, као референт за морнарицу наименован је капетан бојног брода Керн И. Иван, до тада на функцији шефа IV одсека војног кабинета. За ордонанс-официра Њ. в. краља постављен је капетан II класе Милетић М. Глигорије, пређашњи командир I чете гардијског батаљона, док је за вршиоца дужности команданта гардијског батаљона наименован капетан I класе Гоговић Ф. Трајко, до тада на располагању. На дужност помоћника команданта војног депоа у Кејптауну постављен је ђенералштабни пуковник Живковић Ј. Станимир, а за шефа војне мисије при краљевском посланству у Каиру пешадијски бригадни ђенерал Мирковић Ј. Драгомир. Преведен је у резерву и пензионисан ђенералштабни бригадни ђенерал Раносовић П. Велимир и уз њега још и пешадијски потпуковник Динић С. Милоје и ђенералштабни мајор Вукотић Ј. Вукашин. Све ове одлуке се воде под 14. јануаром 1942. године.

ОБАВЕШТАЈАЦ ПОСТАЈЕ ДЕЛЕГАТ У КАИРУ

НАЧЕЛНИК штаба Врховне команде армијски ђенерал Илић С. Богољуб разрешен је дужности одлуком од 15. јануара. Бригадни ђенерал Мирковић Ј. Боривоје смењен је са положаја команданта ваздухопловства. За вршиоца дужности начелника штаба Врховне команде постављен је ђенералштабни потпуковник пилот-ловац Лозић М. Миодраг, до тада на располагању. Начелник оперативног одељења штаба Врховне команде постао је ђенералштабни потпуковник Балетић Ј. Лука, до тада на дужности команданта Школе за официре и подофицире. Делегат штаба Врховне команде при енглеској Врховној команди у Каиру постао је ђенералштабни пуковник Поповић Р. Жарко, бивши начелник обавештајног одељења.

СУТРА: ОБРАЧУН ДВЕ КЛИКЕ У ВОЈСЦИ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

УДАРИО ГРОМ У АЕРОДРОМ НИКОЛА ТЕСЛА: Обустављен саобраћај, оштећена писта, службе процењују штету

УДАРИО ГРОМ У АЕРОДРОМ НИКОЛА ТЕСЛА: Обустављен саобраћај, оштећена писта, службе процењују штету

ПОЛЕТНО слетну стазу београдског аеродрома "Никола Тесла" погодио је гром и том приликом направио оштећење, због чега су полетања и слетања авиона привремено обустављена, саопштено је са аеродрома.

27. 09. 2022. у 16:38

Коментари (0)

ВЕЛИКЕ ДРАГОЦЕНОСТИ: Шта је краљица Елизабета II понела са собом у ГРОБ