ФЕЉТОН - ГЕНЕРАЛОВЕ ДИКТАТОРСКЕ СКЛОНОСТИ: Душан Симовић у сукобу са члановима кабинета из Србије, прикривао је податке о покољу Срба у НДХ

Никола Станковић

29. 05. 2022. у 18:00

СЛОБОДАН Јовановић тврди да ђенерал Симовић, председник владе, своје претензије на министарство иностраних послова „није много ни крио“. Ако свим функцијама додамо још и ово министарство, врло је тешко не посумњати да га нису красиле својеврсне диктаторске склоности.

ФЕЉТОН - ГЕНЕРАЛОВЕ ДИКТАТОРСКЕ СКЛОНОСТИ:  Душан Симовић у сукобу са члановима кабинета из Србије, прикривао је податке о покољу Срба у НДХ

Краљ Петар II Карађорђевић / Фото Из књиге "Југословенска војска ван отаџбине"

Будући да би онда у својој личности сконцентрисао све кључне полуге власти и могао безмало сам да руководи курсом југословенске политике, притом изолујући Круну, истиснувши је из политичког живота и њен значај фактички свести на формалан, ограничавајући заузимањем водећих ресора потенцијални маневарски простор монарха или онога ко га саветује. Сукоб између ђенерала Душана Симовића и Момчила Нинчића, попримио је и карактер српско-хрватског спора, по питању покоља српског народа у такозваној Независној Држави Хрватској. „Кавгу Нинчић није започео први; али, кад му се учинило да се Симовић удружио са Хрватима против њега, он је у својој одбрани брзо прешао у противнапад. Да ли је и шта предузимао у Двору против Симовића, није ми познато, али у министарским седницама он се све више истицао у одбрани српских интереса, нарочито у препиркама поводом покоља Срба у Босни, као да је хтео набацити на Симовића сумњу да он не води довољно рачуна о српским интересима, и да управо отуда и потиче сукоб између њих двојице.“

СВОЈЕ тенденције за пружање концесија Хрватима у влади, ђенерал Симовић испољио је и приликом дискусије о депешама из Цариграда односно броја страдалих Срба у Хрватској и Босни, који је достизао 300.000 убијених, што је подстакло ђенерала Симовића да изусти опаску: „Ко је бројао?“ Овај гест, може се сматрати и као демонстрација вођења пројугословенске политике, у хармонији са гледиштима хрватских министара и британског домаћина. Што се тиче стављања министарства иностраних послова под сопствену контролу, ђенерал Симовић позвао је у Лондон југословенског посланика у СССР-у, шефа Савеза земљорадника, Милана Гавриловића. Милан Гавриловић примио је два телеграма од Душана Симовића да дође у Лондон. Шеснаестог новембра М. Гавриловић запутио се авионом „из Кујбишева преко Астрахана, Бакуа, Каспијског мора, Техерана, Каира, Лагоса и Лисабона у Лондон“. У Каиру му је супруга М. Нинчића спочитала да иде у Лондон да смени њеног супруга, на шта је Гавриловић одговорио негативно, изразивши уверење да ће се истим путем ускоро вратити назад у СССР.

ОДМАХ при доласку у Лондон, Гавриловић је образложио министру иностраних послова да су гласине о његовом преузимању тога ресора беспредметне, а потом се јавио председнику владе и упитао га који је разлог што га је позвао, на шта је уследио одговор: „Звао сам вас да примите Министарство спољних послова. С оном старом будалом не могу више да радим.“

Понуђену функцију, Милан Гавриловић није прихватио с образложењем да на тај важан ресор имају право две старије странке (радикална и демократска), а затим и што није желео да се на његовој личности разбије концентрациона влада. Овим потезом, ђенерал Симовић желео је да уклони Момчила Нинчића и истовремено стави дати ресор под свој надзор. Да ли су му за мере које је предузимао долазиле инструкције од неког политичког фактора изван југословенског круга, или је све радио по сопственој иницијативи, немогуће је установити. Сигурно је, међутим, да је армијски ђенерал Душан Симовић пре показивао одсуство инвентивности при решавању проблема, него способност да се служи довитљивошћу при политичким маневрима. Чињеница да је Милан Гавриловић испрва у очима британског покровитеља југословенске владе важио као личност која је пријатељ њихове Империје, можда може додатно расветлити његово позивање у Лондон.

О УЗРОКУ сукоба између Милана Грола и Душана Симовића,професор Јовановић је записао: „С Гролом Симовић није започињао кавгу, него се кавга изродила сама од себе. И Грол и Симовић имали су исту особину да се мешају у туђе послове, и да често од малих ствари праве велика питања. Грол се уз то лако љутио, и у љутњи није много пазио ни шта каже, ни пред киме каже. Што је најгоре, он је у љутњи стварао своје мишљење о људима и, наравно, то је мишљење морало бити рђаво. После једног низа и малих и великих сукоба са Симовићем, Грол је добио о њему тако рђаво мишљење, да је све недаће и тешкоће Владе стављао њему у рачун. Он више није могао очима да га гледа.“

Један од инцидената који се може подвести под „мешање у туђе послове“ тицао се намере председника владе да мобилише све мушкарце до 40 година старости, циљајући првенствено на особље посланстава, држећи се закона да је у посланству поред посланика неопходан само још и један секретар и писар. Министри Грол и Нинчић протестовали су. Први је навео да је питање мобилизације ствар целе владе, не једног министра, док је потоњи поентирао да је на делу дезорганизација дипломатске службе.

ЂЕНЕРАЛ Симовић бранио се аргументима да их као мобилисане, министар војни може уступити посланствима на службу, с тим да ће они у униформи бити послушнији, бивајући подложни изласку пред војни суд. Министар Грол окарактерисао је предложене мере као тенденцију за свеопштом милитаризацијом и подређивањем свега власти ђенерала Симовића и Илића, што је за њега представљало: „Фашизам, и то без идеје, и у цокулама“. У међувремену, у децембру, јавили су се поново знаци нерасположења Двора према председнику министарског савета. Краљ је одржао један политички говор о југословенским проблемима, на ручку комитета за одбрану 17. децембра 1941, чија се садржина могла тумачити као одрицање заслуга ђенералу Симовићу. Говорећи о преврату, млади суверен је нагласио: „Задатак збацивања оних коју су хтели да их заведу, припао је целом мом народу; његово остварење су преузели они који су увек први водили, генерација једва старија од мене самог, млађи официри југословенске војске. Узвишени карактер њихових мотива најбоље се показао у чињеници да су тог судбоносног 27. марта када су једном задовољили себе као обазриве чуваре своје земље, одмах предали владавину политичким представницима целог југословенског народа и вишим војним командантима.“ Краљево потенцирање заслуга млађих официра било је у ствари стављање до знања да „не признаје Симовићу онај више или мање диктаторски положај који обично вођу једног успелог преврата припада“.

УСТУПЦИ ХРВАТСКИМ МИНИСТРИМА

Својим опхођењем поред Момчила Нинчића и Милана Грола, ђенерал Симовић од себе је одстранио и др Срђана Будисављевића, који му никада није опростио што га је при реконструкцији Владе 21. августа без питања сменио са положаја министра унутрашњих послова и преузео његов ресор, али затим и професора Слободана Јовановића. Разлог за то била је одлука председника владе да се престане са објављивањем материјала о покољима над Србима у НДХ. Још раније, у октобру 1941. године, председник владе је у два маха учинио сличне уступке хрватским министрима. Једно писмо, владиног делегата са Средњег истока, Јована Ђоновића у коме је било специјално наглашено од аутора да се не показује Хрватима, председник им је ипак дао на увид, да би истог месеца забранио да се у билтену штампају изјаве хрватских исељеничких гласила из Америке у којима се писало о републици и против династије Карађорђевић.

СУТРА: ПУЧИСТИ УЦЕЊУЈУ КРАЉА

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

УДАРИО ГРОМ У АЕРОДРОМ НИКОЛА ТЕСЛА: Обустављен саобраћај, оштећена писта, службе процењују штету

УДАРИО ГРОМ У АЕРОДРОМ НИКОЛА ТЕСЛА: Обустављен саобраћај, оштећена писта, службе процењују штету

ПОЛЕТНО слетну стазу београдског аеродрома "Никола Тесла" погодио је гром и том приликом направио оштећење, због чега су полетања и слетања авиона привремено обустављена, саопштено је са аеродрома.

27. 09. 2022. у 16:38

Коментари (0)

ИЗНЕНАДНА СМРТ ЈЕ ПРЕКИНУЛА ЉУБАВ: Он је био муж Јелице Сретеновић - глумица се након губитка заветовала на самоћу