ФЕЉТОН - РЕКОНСТРУКЦИЈА ВЛАДЕ У ЛОНДОНУ: Свечаност заклетве првих регрута и добровољаца одржана у Агамију

Никола Станковић

27. 05. 2022. у 18:00

ВАЗДУХОПЛОВЦИМА у Аману, под командом пуковника Драгутина Савића, ђенерал Симовић из Лондона 4. августа 1941. честитао је славу.

ФЕЉТОН - РЕКОНСТРУКЦИЈА ВЛАДЕ У ЛОНДОНУ: Свечаност заклетве првих регрута и добровољаца одржана у Агамију

Генерал Душан Симовић/ Фото из књиге "Југословенска војска ван отаџбине"

Истог дана одржан је пријем Словенаца ослобођених из енглеских логора у састав првог гардијског батаљона. Њима се обратио командант гардијског батаљона мајор Живан Л. Кнежевић одржавши им ватрени патриотски говор.

Тог дана батаљон је номинално оформљен. Телеграм отправљен из Каира 19. августа 1941. лично за председника министарског савета гласио је:

„Потребно је да гарда добије заставу и да се заклетва изврши пред заставом. Молим за одобрење да се овде изради. Заклетва биће шестог септембра.“ Одговор Душана Симовића из Лондона (Пов. В. К. бр.  147) уследио је 23. августа 1941. посланству у Каиру: „Застава ће се поручити овде или у Америци. Заклетву извршити пред заставом наше ратне морнарице.“ 


Свечаност заклетве првих регрута и добровољаца одржана је у Агамију, новодобијеном логору југословенске војске надомак Александрије 31. августа 1941. у 10 часова изјутра у присуству војних представника британске империје, чешких и пољских избегличких трупа. Ђенерал Богољуб Илић је по завршетку заклетве одржао војницима говор, чија прва реченица добро сажима сврху постојања војске у егзилу:

„Јунаци! Данас полажући заклетву на верност Краљу и Отаџбини у овим историским данима улазите у ред браниоца слободе, правде и права на живот и постојање наше лепе Отаџбине Југославије.“ 


ЈOШ пре свог доласка у Каиро, ђенерал Илић је у Јерусалиму комплетирао особље и обезбедио инструменте за музику краљеве гарде, која је била састављена од Јевреја, чехословачких поданика којих је у то доба било доста у Палестини. Ако имамо у виду да је у августу 1942. године било 26 људи који су се водили као капелници и музичари краљеве гарде и то да је за њихове принадлежности на крају месеца исплаћено 265.551 (вероватно палестинских или египатских фунти), неће нам деловати претерано да прекори тадашњег председника владе Слободана Јовановића начелнику Врховне команде потпуковнику Лозићу још 24. марта 1942. године: „Музика формирана у Гардиском полубатаљону непотребна, скупа и претставља баласт за батаљон. Проучите уговоре и отпустите све контрактуалне музичаре као непотребне, уколико нису по закону обавезни да служе нашу војску.“


Ово наређење пропратила је и напомена да потпуковник Лозић поднесе детаљан извештај ко је, када, по чијем наређењу и по коју цену образовао ову музику. Овај пример одаје како су концепције војног и цивилног фактора упоредо истрајавале и у ванредним ратним околностима бивале супротстављене на једном практичном питању. Поред инструкција министра војног ђенералу Симовићу да од британских покровитеља захтева уступање једне подморнице и једног разарача југословенској ратној морнарици 21. јула 1941. продужила су се настојања војних представника управљена ка што бољем организовању флоте. 


ПОСЛАНСТВО у Каиру се 12. августа 1941. односно морнарице обратио председник владе: „Британске власти предложиле за брод матицу грчки брод који стиже 11. овог месеца у Александрију. Ступите ради тога у везу са командом наше флоте. Симовић“ Шифрованим телеграмом послатим из Каира 16. августа, ђенерал Илић одговорио је да енглеске и грчке властине знају ништа о броду матици за југословенску морнарицу и да 11. августа није стигао никакав брод у Александрију. Тиме су за дужи период резултирала заузимања надлежних на овом пољу.


Питање снабдевања ваздухопловаца, али и представника војске уопште, представљало је, чини се, стални извор бриге. 21. августа 1941. ђенерал Илић обратио се претпостављенима у Лондону с упитом како је уређено питање снабдевања ваздухопловаца новцем.

Назначивши да му у случају да накнаду не буду исплаћивали Савезници, влада за месец септембар достави 8.000 египатских фунти. Министарство финансија обавестило је ђенерала 29. августа да му је послало 10.000 египатских фунти док се питање снабдевања новцем не реши. Да се брига око финансирања интензивира допринело је и то што су приликом регрутације многи обвезници прећутали своје обавезе за издржавање породице и родитеља, а онда се рапортима обратили за помоћ. Мишљење министра војске је било да се одобри помоћ, у противном велики део регрута морао би се отпустити из војске. Такође, помагањем оних који су већ ушли у састав војске омогућио би се позитиван подстицај новопридошлима. Напори да се припадници војне силе што боље борбено оспособе и усавршавају у вештинама које је изискивало модерно ратовање, нашли су одраза у оснивању Школе за официре и подофицире. 


У ЛОНДОНУ  је 21. августа извршена реконструкција владе. За министра унутрашњих послова и министра ваздухопловства и морнарице наименован је председник владе ђенерал Душан Т. Симовић.За потпредседника министарског савета, министра пошта, телеграфа и телефона др Јурај Крњевић, министар правде и потпредседник министарског савета постао је професор Слободан Јовановић, потпредседник министарског савета и министар грађевина др Миха Крек, министар без портфеља постао је Богољуб Јевтић, до тада на дужности министра саобраћаја, а дотадашњи министар социјалне политике и народног здравља Милан Грол, постао је министар саобраћаја. Министар социјалне политике и народног здравља постао је др Срђан Будисављевић, до тада на дужности министра унутрашњих послова, за министра пољопривреде и министра снабдевања и исхране одређен је др Бранко Чубриловић. Министар војске постао је армијски ђенерал Илић С. Богољуб, до тада на дужности министра војске и морнарице. Министар шума и руда Бањанин Јован, до тада министар без портфеља, за министре без портфеља одређени су дотадашњи министар снабдевања и исхране др Сава Косановић и др Божидар Марковић, бивши министар правде.

За заступника министра војске одређен је ђенерал Душан Симовић, за заступника министра просвете проф. Слободан Јовановић, а за заступника министра трговине и индустрије и заступника министра финансија др Јурај Шутеј. Ова реконструкција начинила је председника владе ђенерала Душана Симовића још и заступником министра војске, министром ваздухопловства и морнарице и министром унутрашњих послова. Душан Симовић је реконструкцијом сконцентрисао у сопственој личности све кључне политичке функције. 

Школа за официре и подофицире


КОМАНДАНТ Школе за официре и подофицире био је  потпуковник Лука Балетић, а наставник поручник Владисављевић. Међутим, архивска грађа која се тиче рада Школе, више је него оскудног карактера. Из ње не можемо закључити када je Школа основана, када укинута, ко је сачињавао њен наставни кадар, нити које курсеве је обухватала. Једини податак који би могао наговестити садржину једног од курсева, налази се у депеши отправљеној из Каира 12. августа 1941. године: „Предузете мере да се образује курс за радио-телеграфисте. Тражен од енглеза радио-материјал за обуку.“ О Школи официра и подофицира више нема ни помена. Разложно је претпоставити да је услед недостатка наставног кадра, а у окружењу бројних енглеских војних курсева постала излишна.

СУТРА: РАСКОЛ У ЕМИГРАНТСКОЈ ВЛАДИ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)