ФЕЉТОН - СУКОБ ДИПЛОМАТА И ВОЈНИКА: Трошкове издржавањa војске сносила је југословенска влада

Никола Станковић

26. 05. 2022. у 18:00

ОБАВЕШТЕЊЕ да се војни обвезници из Турске хитно упуте у Јерусалим стигло је 15. јуна. На основу позива јавило се 45 људи, њих 113 није хтело да се одазове позиву. Од 45 оних који су се одазвали, у састав војске пристало је да уђе 14 обвезника. Незадовољство проузроковано тиме што су у војску били позивани само неожењени мушкарци, што храниоци нису могли добити гаранције за породице које издржавају, али и политичким стањем у Југославији и стварањем НДХ допринело је оваквом исходу мобилизације у Турској. Одобрење за дозволу регрутовања на својој територији египатска влада дала је 22. маја.

ФЕЉТОН - СУКОБ ДИПЛОМАТА И ВОЈНИКА: Трошкове издржавањa  војске сносила је југословенска влада

Наши хидроавиони на Блиском истоку / Фото из књиге "Југословенска војска ван отаџбине"

Југословенска влада и краљ напустили су подручје Средњег и Блиског истока и отишли у Лондон, где су приспели 21. јуна 1941. године. Рад на прикупљању добровољаца и организацији војне силе наставио је ђенерал Богољуб Илић који је остао у Каиру. Оставши без надзорног фактора, оног који је вршио координацију међу њима, војни и цивилни елемент југословенске емигрантске структуре нашли су се у ситуацији где су морали непосредно сарађивати, при чему је дошло до трења које је распламсало ионако тињајући анимозитет између дипломата и војника. Први отворени сукоб изродио се у односима ђенерала Илића и југословенског посланика у Каиру, Милоја Смиљанића. Наиме, по доласку у Каиро из Јерусалима, министар војске, морнарице и ваздухопловства сместио се у једну канцеларију југословенског посланства.

УБРЗО је наступила промена у држању посланика, који је министру војном сугерисао да треба да обезбеди сопствени радни простор, јер у посланству нема довољно места. Присећајући се овог инцидента ђенерал Илић записао је: „Судећи по овоме измењеном држању г. Смиљанића, јасно се видело да је он већ тада пришао организацији која је имала за циљ рушење војске и ђенерала Симовића.“ У редовима који претходе и следе цитираном ставу присутан је нескривени антагонизам према дипломатским чиновницима, тако да наведеном разлогу за министрово исељење из посланства не треба поклањати безусловно поверење. Министар војни напустио је посланство и почео да тражи посебну зграду за министарство војно и Команду. Зграда је закупљена 25. јуна, а усељење извршено 15. јула.

До тада се у престоници Велике Британије у оквиру енглеских министарстава расправљало о будућности југословенске оружане силе. Наслањајући се на обећање британског премијера Винстона Черчила југословенском посланику у Лондону, Суботићу, изречено 26. маја, да ће Југославији Британија помоћи да опреми своје самосталне војне јединице, службе министарстава ваздухопловства и рата, Форин офиса, министарстава за доминионе и министарства финансија организовале су заједнички састанак 3. јуна 1941. на коме је размотрен југословенски војни проблем. Закључак је био да се из састава заробљених Словенаца у Африци формира јединица од око 5.000 људи. Само у случају да на Блиском истоку не буде довољно потенцијалних регрута из овог извора, предвиђало се отварање мобилизационих центара у САД и Канади.

У СКЛАДУ са тим, указано је на потребу да југословенска влада, у том случају, сама има да сноси трошкове издржавање своје војске у Америци. На југословенско-британском састанку одржаном поводом организовања југословенске оружане силе у британском царству 30. VI 1941. југословенска страна је изразила своја очекивања да испрва треба покушати са стварањем једног батаљона на Средњем истоку, а кад се овај формира, онда оформити још четири батаљона тј. пук. Батаљон је требало да буде механизован, што је изискивало доста средстава. Водећи рачуна о стању британске ратне индустрије у датом моменту, југословенски представници изјавили су да ће се за почетак задовољити са 20 аутомобила, 30 мотоцикала и нужним стручним особљем за обуку на тим возилима.

Закључак што се тиче сувоземних трупа био је да се формира један батаљон краљеве гарде и да исти буде моторизован. Место погодно за обуку тражило се ван Египта, како регрутовани Словенци из Италије не би открили своје учешће у југословенској војсци, што би могло да се одрази негативно на њихове породице изазивајући репресалије дојучерашњих претпостављених.

РЕОРГАНИЗАЦИЈА ваздухопловства пројектована је у обиму једне хидроавионске ескадриле (8 авиона и 14 летача), једне ловачке ескадриле (8 пилота ловаца), једне бомбардерске ескадриле (30 летача, од којих ће 22 из СССР-а остати на Средњем истоку). Остатак вазухопловаца (131) одређен је за одлазак у Канаду у циљу моралног окрепљења и уклањања са простора Трансјорданије где су били изложени великим врућинама.

Материјал за снабдевање пројектованих ескадрила требало је да обезбеди енглеска страна. Питање морнарице остављено је за накнадно решавање пошто конференцији није присуствовао представник енглеске морнарице, закључено је само да се вишак људства са подморнице и две торпиљерке упути на стаж код енглеске флоте на Средњем истоку. Ђенерал Богољуб Илић јавио је 17. јула шифрованим телеграмом из Каира председнику владе у Лондон, да је за смештај гарде најподеснија Палестина. Логор за трупе још увек није био добијен. Словеначких добровољаца, не рачунајући Абисинију, пријавило се 230. Комисије су још радиле у Судану и Абисинији.

ШИФРОВАНИМ телеграмом из Каира упућеним председнику владе у Лондон 21. јула 1941. министар војни је, уз остале захтеве, детаљно навео бројно стање људства. Војска је садржала 38 официра, 16 подофицира и 26 каплара и редова. Морнарица, не рачунајући поморско ваздухопловство имала је 15 маринских официра, 1 машинског официра, 1 инжењеријско-грађевинског официра и 1 санитетског официра. Подофицира 67, каплара и редова 9. Ваздухопловство војске бројало је 100 официра, 100 подофицира, 37 каплара и редова. Од наведених било је 120 пилота, 12 извиђача, радио-телеграфиста 5, механичара-стрелаца 31, механичара 31, лекара 3, инжењера 2, осталих 36. Поморско ваздухопловство бројало је 15 маринских официра, 2 стручна официра, 14 подофицира, каплара и редова 8.

Од наведених било је 12 пилота, извиђача 8, радио-телеграфиста 3, механичара-стрелаца 3, механичара 5, осталих 2. С обзиром на људство којим се располагало и људство у изгледу, министар војни инструисао је ђенерала Симовића да тражи једну подморницу и један разарач, напоменувши да људство ратне морнарице не треба да вежба руковање противавионским топовима на трговачким бродовима, на којима треба користити посаде трговачких бродова, којe ће се вежбати према приликама. Бројно стање војске у егзилу износило је укупно 450 припадника.

ПРОБЛЕМИ ОКО СМЕШТАЈА ТРУПА

ИЗ ТУРСКЕ, Палестине и Египта пријавило се око 200 добровољаца, чиме је формирање првог батаљона било обезбеђено. Ђенерал Илић је назначио потребу за хитним добијањем ловачких авиона и бомбардера, јер до тада није добијен ниједан. Изразио је и потребу да се војска снабде тенковима. Формирање првог батаљона краљеве гарде обезбеђено је, али још увек само на папиру. Реализација у пракси оствариће се нешто доцније. Проблеми око смештаја трупа остали су витални и касније, будући да се тражило најоптималније решење за стационирање људства са потпуно другачијег поднебља, ненавикнутог на температурну разлику у новој средини.

СУТРА: РЕКОНСТРУКЦИЈА ВЛАДЕ У ЛОНДОНУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

ЗАХАРОВА: Џонсонова изјава је монструозна - мрачно, недуховито и веома вулгарно