ФЕЉТОН - ПОСЕБАН СТАТУС ЗА ЗАВЕРЕНИКЕ: Приликом прелетања Грчке погођен је авион у коме се налазила поприлична количина државног злата

Никола Станковић

23. 05. 2022. у 18:00

ПРЕДСЕДНИК владе ђенерал Симовић посетио је авијатичаре у Рамлеу и пренео утиске својим колегама, на седници одржаној 8. V 1941. У том моменту на аеродрому у Рамлеу налазило се 209 ваздухопловаца, од који су око 90 били пилоти, остали углавном механичари. Ђенерал Симовић изнео је процену да се од ових потенцијала може формирати „екипа“ од 60 авиона, не рачунајући оне у СССР. Приликом посете, из разговора са авијатичарима закључио је да су били депримирани због тога што су удаљени. Сви су желели да бу буду послати у борбу, али истовремено сматрали су да ће без „новог материјала и новог људства“ бити жртвовани. Пред министарски савет, 12. V 1941, ђенерал Душан Симовић изнео је конкретне цифре бројног стања оружане силе у избеглиштву.

ФЕЉТОН - ПОСЕБАН СТАТУС ЗА ЗАВЕРЕНИКЕ: Приликом прелетања Грчке погођен је авион у коме се налазила поприлична количина државног злата

Душан Симовић, краљ Петар и Радоје Кнежевић / Фото "Википедија"

Нажалост у самом оригиналу записника фали део текста, и стога је бројно стање ваздухопловства вероватно непотпуно, али користећи се расположивим подацима можемо стећи увид у потенцијале с којима је југословенска влада могла рачунати. Команда је садржала 99 официра. Укупно 232, од тога 67 пилота. Након тога следи празнина у оригиналу записника, која се тиче ваздухопловства. Војска (мисли се на сувоземне родове војске) је бројала 27 официра, 2 подофицира и 13 редова, укупно 45 људи. Морнарица је садржала 36 официра, 80 подофицира и 6 редова, укупно 127 лица.

ОСИМ бриге о људству смештеном на аеродромима у Рамлеу и Аману, у циљу борбеног оспособљавања морнарице министар војни ђенерал Илић упутио је адмиралу британске морнарице поднесак тражећи да избегле јединице остану под југословенском заставом, те да се „репарирају“ и особље плаћа као енглеско, а ургирао је и да се команданту бојног брода за особље на рачун исплати 500 фунти. Центар делатности морнаричких јединица биће од почетка у Александрији.

Већ почетком маја 1941. године британске војне власти почињу да предузимају извесне мере по питању ангажовања југословенских авијатичара. Из депеше коју је одаслао непотписани југ. артиљеријски потпуковник из Каира 8. маја 1941. можемо се информисати да му је дан раније господин Меплбек (енглески официр) саопштио неколико директива британске Врховне команде. На првом месту, да је издато наређење да се ђенерал Мирковић транспортује у енглеску војну болницу бр. 60 у Јерусалиму. Друго, да енглеска Врховна команда тражи „да се прикупе сви наши цивилни пилоти и да се упуте у Картум ради обуке у летењу на авионима С-79.“ и напослетку да енглеска Врховна команда „тражи хитно да се од наших пилота који се налазе у логорима Рамле и Аман одабере двадесет пилота ловаца и десет пилота за лаке двомоторне бомбардере, по могућству, да ови пилоти говоре бар нешто енглески или француски“, у наставку образлажући: „Ови пилоти потребни су енглеској В. К. за прелетање нових авиона из Западне Африке у Египат.“

КРАЉ Петар II Карађорђевић у својим мемоарима изражава незадовољство оваквим поступањем Британаца: „Најзад је главни штаб РАФ на Средњем истоку усвојио овај план да користи наше најбоље пилоте да возе авионе из Такорадије, на западној обали Африке, за транспорт у Каиро. Ја сам ово одобрио само зато да би људи били у послу и да би се обучавали и навикли на руковање разним авионима, али ми је још увек изгледало да се њихове способности узалуд траће.“ Међутим, краљ ово своје одобрење смешта у јул или август 1941. што имплицира да до тада није био упознат са оваквим мерама енглеских војних власти.

По питању првог наређења са листе британске Врховне команде, може се закључити да је ђенерала Боривоја Ј. Мирковића требало преместити из енглеске болнице у Александрији, где је транспортован након авионског удеса приликом кога је поломио обе руке и ноге. Наиме, приликом прелетања јужне Грчке, авион у коме су се налазили министар Марко Даковић и ђенерал Мирковић, погодили су браниоци Грчке, који су мислили да се ради о италијанском авиону, будући да је сам апарат „Савоја Капрони“ био италијанске производње. У авиону се налазио и део државног злата у сандуцима, које је допринело повредама ђенерала и усмртило министра Даковића.

СТАРАЊЕ енглеских домаћина за ђенерала Мирковића изражено у овој депеши, јесте један од првих индикатора његовог посебног статуса. Посматран као вођа преврата од 27. марта, биће третиран као опробани пријатељ и најпоузданији савезник представника енглеске политике међу југословенима. Други показатељ уплива британске политике на водеће људе у војсци јесте и интересовање за бригадног ђенерала Драгомира Ј. Мирковића. Војвода велешки Василије Трбић, у својим мемоарима доноси једну сцену која нам одаје држање овог бригадног ђенерала приликом евакуације из Грчке: „Али оно што нису урадиле енглеске жене и деца, урадио је један југословенски генерал, Драган Мирковић, који је, после 27. марта постављен за управника двора. Он је са собом носио краљевску круну и још неке друге краљевске амблеме. Али, кад су нас Енглези потерали да сиђемо доле у брод, генерал Мирковић, рођени брат команданта авијације Боре Мирковића, загрлио је своју жену и свога сина, коме је тада било 17-18 година, и почео да се опрашта са њима уз тако гласно јецање, које је за нас представљало исто таку срамоту као и капитулација […]“.

ИЗ ЗАБЕЛЕШКЕ дневника пуковника Ракића можемо сазнати да је 4. маја, уз ађутанта краља мајора Данила Зобеницу, краљевог ордонанс-официра Светислава Вохоску, такође ордонанс-официра капетана II класе Почековића и мајора Живана Кнежевића, на становање и храну у Двор прешао и управник Двора ђенерал Драгомир Мирковић. Из истог извора можемо се обавестити да је службе управника Двора разрешен у подне 12. маја. Југословенски посланик у Каиру, већ 23. V 1941. године, депешом Пов.бр. 204. јавља министарству иностраних послова у Јерусалиму следеће: „Част ми је известити да ми је саветовано од енглеске амбасаде да лично представим ђенерала Драгана Мирковића Председнику овдашње владе као официра за везу са енглеском Врховном командом у Каиру. Ово ћу учинити чим добијем одговор кад нас Председник владе може примити. Посланик.“ Званично сугерисање ове врсте, југословенском посланику у Каиру Милоју Смиљанићу од стране британских установа, мора побудити сумњу у узроке оваквог мешања у питања југословенске политике. Позиционирање кадрова који су извели преврат 27. марта на све кључне инстанце, изведено је још у земљи, међутим из приложеног видимо да се уз свесрдно залагање британских кругова оно наставља и ван отаџбине.

КРАЉ ЗАЗИРЕ ОД ЗАВЕРЕНИКА

КОСТА Ст. Павловић присуствовао је 3. јуна 1941. карактеристичној сцени у Двору: „У холу седи неколико младих официра: мајор Рожђаловски, мајор Кнежевић, потпуковник Банковић… завереници од 27. марта. Из разговора са њима видим да мисле да они има да владају земљи када се будемо вратили. Хрвате грде на сва уста. Са др Моачанином сам дуго говорио… При изласку срео сам у улазу младог Краља. Поклонио сам му се. Он се љубазно насмешио и ушао у собу у којој су седели официри. Официри су са њиме тако разговарали као да не говоре са Владарем…“ Овакав, готово туторски однос припадника завереничке клике према монарху, биће све израженији у надолазећем периоду. Што се тиче борачког људства смештеног на енглеским аеродромима, оно је све више губило борбени морал.

СУТРА: ТРАУМЕ ЗБОГ ВОЈНОГ ПОРАЗА

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

ОСВОЈЕН СЕВЕРОДОЊЕЦК: Кадиров објавио снимак - народ поздравља борце, девојчица имала посебну поруку