ФЕЉТОН - КО ЈЕ СТАРИЈИ ТИТО ИЛИ АНДРИЋ: У Западној Немачкој су тврдили да је награда нашем писцу политичка

НОБЕЛОВА награда означила је и почетак низа различитих почасти Иви Андрићу како у земљи тако и у иностранству.

Тито предаје одликовање Иви Андрићу 1962. године, Фото Стеван Крагујевић

Новине су пренеле честитке Јосипа Броза и комплетног државног партијског врха.

Забележена је и честитка војника новосадског гарнизона који поручују да им је "На Дрини ћуприја" најдража књига, као и порука Милене Митровић, раднице фабрике обуће "Пролетер". Опседнутост првим југословенским нобеловцем није јењава ни у месецима који су следили. Бележен је сваки нови превод неке од Андрићевих ккњига. Слично је било готово у целој Европи. И тамо је "шјор Иво" поста прави хит. Како би би која књига била преведена, одмах је распродавана. Једини дисонантни тонови стижу из Западне Немачке.

Тамошња књижевна критика упорно тврди - Андрић је најпрестижнију светску литерарну награду добио из политичких разлога.

И у Стокхолму је у центру пажње. После доделе награде зову га да буде гост на манифестацији за избор најлепше девојке Шведске. Организатори су одлучили да баш писац "На Дрини ћуприја" "окруни" њихову мисицу седамнаестогодишњу Гун Ванстед.

Позван је и да 16. децембра 1961. године отворио изложбу посвећену индијском песнику и мислиоцу Рабиндранату Тагори.

А КАКО је Андрић доживљавао ту хистерију која се плела око њега. Хроничар његовог живота бележи. "Неким људима то годи, али мене и од саме помисли на то спопадне страх.

Кад је 1961. године требало да одем у Штокхолм, ја сам био посве пропао. А и како не бих од онолике трке и новинара. Да је било по моме, радије бих отишао у Кину и сачекао да прође сав тај тутањ. Али, нисам у питању био само ја, него и дуг према земљи и мом народу. Видевши како сам убледео, пријатељи су ми говорили: "Ти као да идеш у апс, а не по Нобелову награду"."

После доделе Нобелове награде Добрица Ћосић је у више наврата покушавао да убеди Јосипа Броза да приреди пријем за Иву Андрића. Највећи син наших народа и народности смиловао се тек после годину дана. Своја колебања Добрици је објашњавао "шта ће ми речи Фриц (Мирослав Крлежа) ако га примим". Протокол председник Републике, којим је руководио Сплићанин др Словен Смодлака, важио је за један од најбољих у свету. Али авај у случају нашег нобеловца, случајно или намерно направљен је велики пропуст.

Обавештене су све звнице осим Андрића. Он је сазнао тек када су га на дан пријема позвали и питали да ли му је потребан превоз до Белог двора. Није преостало ништа друго до да се Иво и супруга Милица спреме наврат-

У САЛОНУ за пријем, поред Тита били су Јован Веселинов, Крсте Црвенковски, Добрица Ћосић и Богдан Црнобрња. Послужени су кафом и соком.

Добрица је оставио забелешку о овом сусрету: "'Била је доиста мучна та изнуђена приредба одавања државне почасти великом писацу. Тито маршалски званичан, Андрић амбасадорски уштогљен и дипломатски конвенционалан, Јованка весела и радознала "како друг Андрић пише?', Милица Бабић господствено дистантна. ... Очекивао сам да ће нас Тито задржати на ручку обзиром да нас је примио у 11 сати и да смо били послужени само кафом и лимунадом. Тачно у 12, Тито је одложио своју лулицу са допушеном цигаретом и устао; устали смо и сви ми за њим; па смо се руковали с лажном срдачношћу. Тито ме задржа на часак да ми каже: 'Неки много скроман човјек овај Андрић', Сагласио сам се." Пријем је уприличен готово годину дана након што је Андрић добио "Нобела", 10. октобра 1962. г. Пре кафе и лимунаде, писцу је уручио Орден Републике са златним венцем "за нарочите заслуге у дугогодишњем раду на пољу књижевне, културне и јавне делатности".

"Захваљујем вам, друже Тито, на овом одликовању које, примљено из ваших руку, за сваког Југословена представља највеће признање", рекао је Иво примајући одликовање.

БЛАЖО Мандић, човек који је најдуже био у Брозом окружењу у књизи "Тито - неиспричано", такође, пише о овом сусрету.

"Умјесто о књижевности и Андрићевој Нобеловој награди, прича је започета лаком темом - о дувану и пушењу. Уз анегдотско помињање пијанца који је дуго живио иако је пио, Андрићев коментар је био: 'Значи, може и једно и друго.'

- Пронађено је, кажу, нешто - рекао је Јован Веселинов - што се дода дувану и смањи његово штетно дејство.

- Можда. Али то онда више није дуван - мирно ће Иво Андрић.

- Изволите, запалите - примакао је Тито Андрићу кутију са цигаретама.

- Хвала, једну сам већ попушио, и за сада ми је довољно... Кад су упитали Волтера зашто је оставио вино, одговорио је: 'Нисам ја оставио вино, него је вино оставило мене.'

ПОДУЖИ мушки разговор о једном људском пороку Андрићева супруга Милица спретно је помјерила у област културе. Подсјетила је да су недавно боравили у Грчкој и Египту.

Споменици древне египатске културе које је Тито већ раније добро упознао били су захвална тема за размјену утисака.

- Видјели сте сигурно храмове и гробнице у Луксору - питаo је Тито.

- Јесам. Цио народ је бринуо о томе како ће се његови краљеви осјећати послије смрти - препознатљивим тоном благе ироније казао је писац.

- У Египту имате на хиљаде таквих споменика. У томе се нарочито истицао Рамзес II.

Подизао их је себи гдје год је стигао...

- Мени су ти споменици у Египту изгледали мало монотоно, личили су једни на друге - казао је Андрић.

- Тачно! Такво је и моје запажање. Много истих споменика, мноштво сличних мотива...

ПОШТО је Андрић поменуо да је био и у југословенској парламентарној делегацији у посјети Турској, Тито га је упитао:

"- Да ли су вам причали како су се Срби у бици код Анкаре између султана Бајазита и монголског освајача Тимура борили срчаније од Турака? Борили су се и онда када су се

Турци предавали. Слушао сам то од самог Бајара (Џелала Бајара, бившег предсједника Републике Турске).

- Да, то је познато, под вођством Стефана Лазаревића...

Пошто су Броз и Андрић били вршњаци Тито је упитао нобелвца које је годиште.

- Рођен сам 9. октобра у Доцу код Травника.

Па ви сте старији од мене ! Не друже Тито. Ви сте најстарији и најмлађи у Југославији ! "

Био је то и крај овог занимљивог разговора.

СУТРА: Живео је и умро с много тајни

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ПИСАЦ КОЈИ ЈЕ СПАЈАО ИСТОК И ЗАПАД: Једно Мирослав Крлежа није дао изјаву о Андрићевој награди

19. 11. 2021. у 16:00

Друштво

0 0

СУСРЕТ ИВЕ АНДРИЋА И ХИТЛЕРА: Ево како му се обратио - "Почео сам да губим присебност"

19. 11. 2021. у 08:40

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ПИСАЦ КОЈИ ЈЕ СПАЈАО ИСТОК И ЗАПАД: Једно Мирослав Крлежа није дао изјаву о Андрићевој награди

19. 11. 2021. у 16:00

Србија

0 2

АНДРИЋ ЗА СВА ВРЕМЕНА: Литерарни конкурс Народне библиотеке у Пироту

16. 11. 2021. у 13:12

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације