ФЕЉТОН - СВАКО ЈЕ РАДИО СВОЈ ПОСАО: О догађајима 1968. одлучивала је реч Јосипа Броза, а.свако га је тумачио како му одговара

Мирко Стаменковић

16. 11. 2021. у 18:00

КАКО су дани пролазили, током студентских демонстрација 1968, које су потресле не само Београд него и целу Југославију, нервоза је била све већа, на ивици да неко поново преузме пуну контролу над медијима.

ФЕЉТОН - СВАКО ЈЕ РАДИО СВОЈ ПОСАО: О догађајима 1968. одлучивала је реч Јосипа Броза, а.свако га је тумачио како му одговара

ПОДСЕЋАЊА Београд, 3. јун 1968. године, Фото архива "Новости"

Убеђен сам да је ово била преломна тачка у остварењу циља да "Новости" као занимљив, креативан, читан и професионално добар лист најзад стекну поверење читалаца и постану новине које тек траже своје место у "политичком миљеу".

Први одговор власти на студентски бунт био је покушај да се он прогласи за активност која је у супротности са интересима и циљевима радничке класе. На сву срећу, само захваљујући мудрости дела врха државе, радници нису изведени на улице, није било проливања крви и сукоба са студентима.

Да нисам био у то време уредник унутрашње рубрике "Вечерњих новости", да нисам био оперативни шеф ванредних издања, којих је било сваког дана бар по четири или пет, можда бих поверовао у оно што пише на официјелном сајту Компаније "Новости", и то под насловом "Политика кроз призму живота".

А НА СЈАТУ пише, између осталог: "Најкарактеристичнији такав догађај су биле студентске демонстрације 1968, у Београду, а затим и у Загребу, назване 'јунска гибања'. Првог јуна увече, после инцидента који је избио кад је музичка приредба 'Караван', уместо да се одржи на отвореном, као што је било најављено, почела у дворани Дома културе у Новом Београду, милиција је код подвожњака 'зауставила и разбила' студентску колону која се упутила у центар града.

Ниједне новине то нису забележиле! 'Новости' су сутрадан имале информацију, али је на њу стављен ембарго, за који се није знало одакле је стигао."

Невероватно. И то је годинама стајало на сајту листа - нечијом вољом или незнањем?!

Стицајем околности што су "Новости" у Београду излазиле на тржиште у подне, а не у зору, овај лист је једини имао текст о ономе што се те ноћи десило, из пера свог извештача Јована Кесара, који је томе сведочио, и приде то и те како добро осетио на својој кожи.

НИЈЕ било мало покушаја да се извештачи наговоре да понешто "забораве". Али, у "Новостима" је одрастала једна генерација коју су старије колеге училе и како се "краде слобода". Владимир Дедијер, један од директора "Борбе", чак је упозоравао - "парче по парче"!

Уосталом, нису само "Новости" објавиле да се пуцало. Учинио је то и Радио Београд.

Постоје и други сведоци. Рецимо, у запису Ивана Миладиновића у књизи "Тајна и опомена" може се прочитати следеће:

"Тачно у четири сата ујутро, спикер Радио Београда Бранислав Сурутка је својим леденим гласом, како су неки приметили - без иједног дрхтаја, прочитао 'Танјугово' саопштење:

ХАЛУЦИНАЦИЈЕ ДРАЖЕ МАРКОВИЋА

ДРАЖА Марковић је у својим денвничким забелешкама, двадесет година касније писао о тим данима следеће: "Било је тада свега: чак и поклика - живео краљ, захтев за оставку Тита, па до захтева за даљу демократизацију друштва и борбе против бирократизма. Касније, код процеса диференцијације, формира се платформа која представља измућкан коктел ђиласовско-информбировских гледања. Ма колико то чудно изгледало, то је тако."

Вечерас је у Новом Београду дошло до озбиљног инцидента када је већа група студената покушала да провали у новобеоградски Дом културе где се одржавала приредба 'Караван пријатељства' за бригадисте који раде на изградњи Новог Београда... Мале милицијске снаге покушале су да заштите бригадисте пред грубим насртајем једне групе изгредника...

Чула се пуцњава, али, како изјављује начелник Секретаријата за унутрашње послове Скупштине Београда, Никола Бугарчић, милиција није испалила ниједан метак.'"

Дакле, ипак су "Новости" једине одмах написале да је то чинила милиција. Али, и више од тога - да је било пуцњаве.

И управо зато, бранећи и лист и нас који смо тада то пратили као новинари, сматрам да је нужно то забележити.

ВЕРУЈЕМ да је потребно приказати период и кроз оне догађаје и детаље о којима се онда није писало, а то није било због некаквог ембарга, већ што су нам се чинили небитним.

Стално смо се сусретали са неким препрекама преко којих је требало прећи и ширити "зону слободе медија".

Стари револуционари, попут Влајка Беговића, учесника Шпанског грађанског рата, и веома блиског саборца Јосипа Броза, покушавали су да студенте и "идеолошке вође" вештим порукама доведу за преговарачки сто - у Градски комитет, где је био и "штаб за контролу студентског бунта".

Одлучивала је, међутим, реч Јосипа Броза. Он је решио судбину демонстрација. Говором седмог дана увече преко ТВ Београд скинуо је терет свима са срца. А и нама у новинама, јер смо били на ивици физичке издржљивости.

ШТА је то Броз поручио студентима?

"Ја сам о тим демонстрацијама, размишљајући у току демонстрација, о свему што је том претходило, дошао до увјерења да је револт који је постојао код младих људи, код студената, дошао спонтано. Али да је постепено, како су се те демонстрације развијале и послије пренеле са улица на ауле и сале универзитета, дошло до извесног инфилтрирања разних нама туђих елемената који не стоје на социјалистичким позицијама, који нису на позицијама Осмог конгреса Савеза комуниста Југославије, који нису за спровођење привредне реформе. Једном речју, дошло је до инфилтрирања оних елемената који су хтјели да ову ситуацију искористе у своје циљеве."

Свако је читао део који му је одговарао. Студенти су били задовољни јер их Броз није осудио. Форуми су схватили да њих не криви, већ им показује прстом кога би требало окривити за све. А ми у штампи смо сматрали да смо одлично прошли, јер је остало још само да нађемо заједнички језик са студентима.

Пре свега, да им покажемо да нисмо селективно објављивали ставове, а поготово да нисмо прикривали неке догађаје. Једино им нисам рекао да смо имали и наше "доушнике", који су без динара доносили вести из центра "револуције". На обострану корист.

БОРА Комад је тада био "поверљива" личност Штаба револуције, али и "наш сарадник".

Колико је радио за обе стране - то је само он знао. Углавном, тешко је оповргнути једну чињеницу која о томе много говори. Наиме, он је "Борбиним" "фолксвагеном" одвезао представнике студената код тадашњег председника Извршног већа Србије Миленка Бојанића. Неће бити да то нико од студената није приметио?! Исте вечери је милиција обавестила Градски комитет да се "штаб револуције" возика "Борбиним аутом".

Симеон Затезало, секретар Градског комитета СК, не баш пријатним гласом ме је питао:

"Зар ниси у стању да сазнаш ко из 'Борбе' сарађује са 'револуционарима'?" Одговорио сам питањем: "А како бисмо без тога другачије имали изворне информације и откуд бисмо имали малтене стенографисане разговоре у Акционом одбору студената чије смо делове објављивали, укључујући и прокламацију?"

Тако је "штаб", не знајући ни сам, прећутно, преко једног "поверљивог студента" сарађивао са нама. Уосталом, нису то ни биле две зараћене стране.

Посао медија је да дође до изворне информације. И ми смо је имали.

СУТРА: СУКОБИ НА ТАЛАСИМА СТУДЕНТСКЕ БУНЕ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ЗБОГ ОВОГА ЈЕ ЂОКОВИЋ ОТПУСТИО ИВАНИШЕВИЋА? Да ли је ово кап која је прелила чашу... (ВИДЕО)