ФЕЉТОН - ИЗМЕЂУ ГОСПОДАРА И "ВОЉЕНОГ ВОЂЕ": Држава се суочила не са "либералима", већ са својим ћорсокаком

Мирко Стаменковић

12. 11. 2021. у 18:00

ОД челника либерала нико није осуђен, нити се упуштао у неку озбиљнију политичку акцију, да брани и афирмише своје ставове. Државна безбедност их је процењивала као групацију малене снаге и подршке у народу, свега неколико стотина особа у СФРЈ, али: "све присталице овог опредељења нису идентификоване".

ФЕЉТОН - ИЗМЕЂУ ГОСПОДАРА И ВОЉЕНОГ ВОЂЕ: Држава се суочила не са либералима, већ са својим ћорсокаком

Фото архива "Новости"

O ангажовању службе безбедности у обрачуну са српским либералима један од бивших шефова београдског СДБ-а (1984-1987), тада активан оперативац, каже: "Признајем да ми није било јасно у чему је тачно њихова кривица, али били смо ангажовани против њих у многим процесима."

Oперише се различитим подацима о броју оних који су смењени с политичких, државних, менаџерских функција. Према Латинки Перовић, 1972. је смењено између 5.000 и 12.000 лица. Ново београдско партијско руководство саопштава да је у току борбе против либерализма смењено 87 директора и око 1.000 руководећих људи. Небојша Попов у студији о друштвеним сукобима наводи број од 1.319 смењених функционера либерала само у првих неколико месеци кампање. Рајко Даниловић, некада члан Секретаријата Градског комитета СК Београда, један од смењених, даје процену од око 20.000 либерала који су пали у немилост режима после 1972. године.

ПОСЛЕ смене српског либералног руководства долази до заокрета Србије ка већем ауторитаризму, национализму и традиционализму. И то је оно што се као лајтмотив провлачи кроз ове забелешке. Друштво се суочило не са "либералима", већ са својим ћорсокаком, у који је упало добрим делом због Брозoве неодлучности да остане на путу отварања према свету, што би значило и унутрашњу либерализацију демократских односа и већу слободу медија. Довело би, дакле, до неминовности да самоуправљање мора да изађе из учаурености у радним колективима и постане облик управљања државом.

Томе су допринели и уставни амандмани. Ево шта је Броз о њима рекао 1972. године: "Изостало је оно што би значило њихово спровођење у живот. А што би се морало погледати, прије свега, у корјенитој промјени физиономије банака, реекспортера, спољне трговине на велико. И гдје практички није готово ништа учињено. Или се говори да се, док се амандмани не разраде, не може ништа битно ни промјенити у овим организацијама, или се формалном измјеном статута, рецимо банака, сматра да је све учињено."

Чудно али истинито - и данас, после толико деценија, мало је оригиналних записа о томе шта су стварно мислили о Брозу они који су га најдуже и најближе окруживали. Поготово нема сведочења о томе да ли се Броз уплашио сопствених реформских идеја или је одиста хтео да "руши својих руку дело" - Југославију као федералну државу.

ОТВАРАЈУЋИ се према свету, уносећи тржишне законе у економију, али и "пуштајући" самоуправљање да изађе из фабричког круга, дакле делимично ослобађајући друштво "партијских стега", колико се од некада апсолутног господара претварао све више у "вољеног вођу" - али ограничене управљачке моћи? Броз је осетио да му децентрализацијом државе, слабљењем моћи федерације не само да арбитрира, већ и коначно одлучује о сваком спору унутар СФРЈ - из руку измичу конци неприкосновености.

Како је Родољуб Чолаковић, један из гарде предратних и ратних вођа Комунистичке партије Југославије, видео Брозову улогу? Он каже: "Зашто се некадашњи орао претворио у уображеног самодршца? Мени су импонирали Никезић и Латинка Перовић кад су пре две године избили на чело партије у Србији. Добро су је водили за време масовног покрета у Хрватској, али нису ишли у борбу против банкара, технократа и анархолиберала. Било је у њиховом држању нечег кабинетског и књишког, неке вере да се само добрим формулацијама води политика. Дознао сам да је Тито најпре звао Дражу, а онда Шанета да преко њих саопшти ЦК СК Србије да је незадовољан њиховим радом."

СВЕСТ о увођењу тржишних закона очигледно је тешко продирала, а већина кадрова, па и у Србији, сматрали су да не треба да се дира у "класичан облик социјализма".

Тешко је, наравно, на основу једног податка извлачити ма какав закључак, али је могуће да су се многи који су пре Другог светског рата били у врху тада илегалне Комунистичке партије Југославије дубоко кајали што су на Стаљинов позив у Москву послали Броза, уместо да је тамо отишао Родољуб Чолаковић или Сретен Жујовић.

Но, знајући за судбину Горкића, послали су Броза. После боравка у Москви, он је постао шеф онима који су га тамо слали. Њихов страх од одласка у Москву био је утемељен у искуству да се скоро нико ко је тамо отишао није отуд вратио, или није остао поштеђен од накнадне ликвидације. Погрешили су у процени да ће и Броз проћи као његови претходници. А Брозу се посрећило.

И "либерализам" је остао недовољно разјашњен. Многи су писали о либерализму са различитих становишта. Како сам припадао тој опцији, деценијама ме је мучила мисао - а зашто смо оптужени управо за "либерализам"?

МНОГО година касније, када сам већ решио да затворим странице ових записа, наишао сам на необично тумачење либерализма једног од најпризнатијих руских геополитичара Александра Дугина, који објашњава да је либерализам једна од три велике светске идеологије и ставља га у раван са фашизмом и комунизмом!

Он каже: "Либерализам је тоталитарна и отворено нихилистичка идеологија, ако га због тога одбацујете и уколико желите поћи даље од комунизма и фашизма - четврта политичка теорија је ваша колико и моја позиција. Либерали на мене пројектују своје страхове, своју мржњу, своје кошмаре и фанатизме. Пустимо их нека то раде.Либерализам је суштински расистичка идеологија. Она се представља као нешто универзално и као неминовна последица историјског искуства Запада, западног друштва у епохи модернизма - она афирмише индивидуу (либерални концепт) као једини и искључиви начин разумевања."

Тешко је поверовати у исправност оваквог размишљања.

Ни сам Броз није био начисто шта је хтео с тиме што је Никезићев ЦК СК Србије прогласио либералима, осим да збуни јавност и уплаши масе нечим што дотле није "становало на нашим просторима". Није потребно бити превише теоретски "наоружан" па доћи до закључка да је требало уклонити Никезића и променити састав ЦК СК Србије како би се на политичку позорницу вратили мање смели кадрови, спремнији да доследније спроводе закључке. Закључци су постајали налик ономе што је некад било уобичајено код наших бака и прабака: изнад шпорета је обично стајало везено платно с поруком о доброј куварици, а заправо је служило да се покрије масноћом упрскан зид.

СЕЛЕКТИВНА КОНЦЕНТРАЦИЈА

МИЛОВАН Ђилас јесте оставио писани траг о томе како су доживљавали Броза: "Тито је био упадљиво оштре и брзе интелигенције и снажне и селективне концентрације. Иста својства сам запазио и код Стаљина, ма да бих рекао да је Стаљиново мишљење било опрезније, ако не и спорије. Таква Титова својства изражавала су се у логичности и доследној јасноћи: када би се десило да Титу нешто није јасно, када нешто не домисли - он је деловао и изражавао се преопрезно, па и смерно. Истина, то се дешавало ретко. Био је дозлабога лош говорник, али се није могао умирити, а камоли одрећи пречестог јавног наступања. Али је знао и да буде добар говорник када се радило о заоштреном конкретном питању."

СУТРА: ПРВО "ЈУТРЕЊЕ" НА БРИОНИМА

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

КАСНО МАРКО НА КОСОВО СТИЖЕ Милановић одговорио Пленковићу - Неке ствари почнете да радите на време или их не радите

"КАСНО МАРКО НА КОСОВО СТИЖЕ" Милановић одговорио Пленковићу - "Неке ствари почнете да радите на време или их не радите"

ХРВАТСКИ председник Зоран Милановић рекао је данас да је касно за промену изборног закона у БиХ јер су избори за неколико седмица, додајући да против учествовања хрватских војника у мисији ЕУФОР-а у тој земљи „постоји организовани отпор предвођен Немачком“.

24. 09. 2022. у 15:58

ОВО ЈЕ МЛАДИЋ КОЈИ СЕ ЗАПАЛИО ПРЕД ЂОКОВИЋЕМ: Откривено шта стоји иза језивих сцена самоповређивања на Лејвер купу

ОВО ЈЕ МЛАДИЋ КОЈИ СЕ ЗАПАЛИО ПРЕД ЂОКОВИЋЕМ: Откривено шта стоји иза језивих сцена самоповређивања на Лејвер купу

НА ЛЕЈВЕР купу у Лондону догодио се прекид меча између Стефаноса Циципаса и Дијега Шварцмана, након што су на центру терена виђене језиве сцене самоповређивања једног од гледалаца.

23. 09. 2022. у 20:25

Коментари (0)