ФЕЉТОН - БРОЗОВА ДВОСТРУКА ПРЉАВА ИГРА: Тито - Не може свако да прича све што му падне на памет

ПРВОГ дана децембра 1971. године одржана је седница Председништва ЦК СКЈ. Ноћ уочи састанка хрватски врх је провео са Брозом, све до зоре.

Тито и Едвард Кардељ, Фото архива "Новости"

На почетку седнице нико од присутних није знао резултат тих разговора. Нагађало се да ће цех платити или руководиоци Хрватске или Србије. Многи су се шалили - зар 1. децембар није дан уједињења Југославије?

Лепота новинарства је често и у незнању. Не мислим буквално, већ говорим о неупућености у сплетке или мреже које се у политици плету мимо јавности. Превелика сазнања неминовно јачају самоцензуру, која често може да буде опаснија од званичне цензуре. Код званичне цензуре - гледаш како да је избегнеш, да јој подвалиш, да кажеш нешто између редова. Код самоцензуре пак - осећаш одговорност да не откријеш нешто што су ти људи рекли у поверењу. Кајање никад не гине.

У мом случају оно је везано за догађај у самом Карађорђеву. Да сам о томе дубље размишљао, а не чувао само као занимљиву причу, могао сам већ тада да анализирам сваку реч и сваки поступак Јосипа Броза са много више опрезности.

ГЛАВНИ уредници из Београда и Загреба, наиме, били су позвани на седницу Председништва ЦК СКЈ 1. децембра 1971. године. Када смо стигли у Карађорђево, рекли су нам да је дворана мала, али да ће нам у једној соби у суседној згради обезбедити да преко звучника пратимо ток седнице. Сазнали смо да је врх хрватске партије био ту и претходног дана. Сами - са Брозом.

Дошли смо са зебњом - ко ће отићи са сцене: српско или хрватско руководство? И док се чекало на почетак седнице, одједном је завладала тишина. Преко звучника смо препознали гласове Броза и Кардеља.

Кардељ је питао председника: "Како се окончао разговор са Савком и Миком?" Броз је одговорио да је разговарао с њима до четири ујутро, али без резултата. Они су остали при својим ставовима. Кардељ је даље питао: "Јеси ли нашао ко ће други, пре тебе, покренути 'хрватско питање'?"

Броз му је одговорио: "Нудио сам Никезићу, али ме је одбио, позивајући се на то да је то 'југословенски проблем'."

НАРАВНО, Броз и Кардељ нису знали да је микрофон на њиховом столу укључен. И тек када је телевизија објавила сторију са састанка, ми смо видели да су Кардељ и Броз седели сами за столом.

У једном тренутку у нашу собу је као без душе улетео капетан из обезбеђења, бесомучно је чупао каблове са звучника и излетео без речи. Затим је дошао један из одељења за штампу, рекао да у околини има добрих чарди и да одемо тамо и сачекамо када ће седница бити отворена и за нас. Рачуне они плаћају.

До поднева смо седели у једној чарди без икаквих вести из Карађорђева. Помислили смо да су нас заборавили. Када је постало јасно да уредници неће бити позвани на седницу, преселили смо се на новосадску Петроварадинску тврђаву. Без обзира на све, атмосфера међу нама је била пријатна. Божо Новак, директор "Вјесника", и ја, главни уредник "Новости", најчешће смо одлазили до телефона, покушавајући да из Загреба или Београда дођемо до неких вести. Он је био члан ЦК СК Хрватске, а ја Србије. И ништа нисмо успели да сазнамо.

ТРИ дана после седнице у Карађорђеву издато је саопштење Председништва у којем је јасно стајало да је Броз рекао: "Не можемо дозволити да у нашој социјалистичкој земљи делују контрареволуционарне групе."

И при томе је као жариште негативних утицаја означена Матица хрватске. Указано је на залагање за јединство. Речено је да је основна опасност од унитаризма, од национализма и шовинизма, јер они чине базу класног непријатеља. И пре Карађорђева, на седници Председништва ЦК СКЈ, јасно је упућена и порука медијима.

У саопштењу је речено: "Чврсто смо решили да грешке исправимо."

"Новости" су у поднаслову забележиле и нешто од атмосфере. Писало је: "После оштрог почетка - јединствено о свим питањима". Броз је и тада, али и касније, многе своје битне и судбоносне поруке радо саопштавао ван састанака. На митингу у Лабину после Карађорђева рекао је и ово: "Чврсто смо решили да енергично и најодлучније поступимо према онима који у наш народ уносе смутње, шире неистине и дезинформације и клеветнички се односе према руководиоцима који су бирани од стране народа... а мораћемо да водимо рачуна и ко и како иступа на телевизији, јер не може свако да прича све што му падне на памет."

ВЕЋ тада је све почело да измиче контроли. У свакој републици су се јављали и проблеми са економијом. То доба се касније описивало као време у коме је Броз "на реч" добијао кредите. Наши проблеми су настали када је Југославија почела да се распада, посебно због страха најразвијенијих на западу земље да не изгубе предност. Јер, већ су губиле дах, а и оне скромне економске реформе средином шездесетих година ослобађале су и људске и економске потенцијале и јачале оне које су и у Другом светском рату биле скоро разорене.

Тада се солидно живело, али и радило. Југославија је у то време већ била отворена земља.

Остварено је немало успешних кооперација са светским компанијама. Са растом економије, са отварањем према свету, са већом демократијом него раније, али и сазнањима да тржишни закони, који су постепено увођени, захтевају и већа знања, а поготово већу ефикасност привреде - све је то отварало пут и републичким размирицама. Тачније речено - изданцима партијског националшовинизма, који је бивао све отворенији, и све опаснији по будућност Југославије.

Остаје да историја утврди да ли се Броз покајао што је подржавао такве економске и друштвене реформе. Једно је сигурно - он је то уочавао и што је време више пролазило, бивао је све тајанственији, али и решенији да републичке противречности смирује сменама републичких руководстава, уместо да подржи економски развој неразвијенијих.

ОДГОВОРЕ на многа питања нашао сам у записима Драгог Стаменковића и схватио лукавство Брозове понуде да Никезић фактички буде "тужилац против Хрватске". Ови записи потврђују да је Броз још у Карађорђеву 1971. имао јасан план са којим људима жели да се обрачуна и у Србији.

Драги Стаменковић открива шта је Броз једном питао Никезића: "Тито је питао Марка да ли би се Дража могао померити са положаја председника српске Скупштине, јер би се тако отклониле сметње о којима му је говорио Кардељ. Никезић је одговорио да је реч о изборној функцији и да није спреман да се упушта у расправе о опортуности таквог предлога."

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ДОГОВОР УЗ ПАРТИЈУ ПРЕФЕРАНСА: Погром над медијима су тражили Никезићеви наследници

02. 11. 2021. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ЛАТИНКА ПЕРОВИЋ ТРАЖИ КАЗНУ: Тито је темељно припремао смену српског руководства

01. 11. 2021. у 18:00

Фељтон

1 2

ФЕЉТОН - АТАК НА "НОВОСТИ" - КО ЈЕ КРАТИО ТИТА: Јуре Билић је своју улогу тужиоца одиграо до краја

31. 10. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - СУКОБ ДВЕЈУ СТРУЈА У СРБИЈИ: Полиција хапси дописника "Новости" из Ужица

30. 10. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације