ФЕЉТОН - ЛАТИНИЦА ИЗ ЛИЧНОГ ПРКОСА: Иза кулиса "играла се игра" да се "Новости" зауставе

Мирко Стаменковић

25. 10. 2021. у 18:00

И АКО је кратко потрајало, латинично издање има своје почасно место у низу догађаја које су "Новости" смело покретале и њима изазивале и јавност, али и сопствену судбину. А укинули смо га иако се продавало у преко 18.000 примерака дневно, са благим трендом раста (уз ћирилично издање, које је сачувало свој тираж). Чак смо се према њему маћехински односили, јер у годишње билансе тиража нисмо уносили и латиницу. Рецимо, 1972. године дневно смо штампали просечно 373.000, а заправо је са латиничним издањем било 391.000 примерака!

ФЕЉТОН - ЛАТИНИЦА ИЗ ЛИЧНОГ ПРКОСА: Иза кулиса играла се игра да се Новости зауставе

Савка Дапчевић Кучар, Мика Трипало и Тито / Фото архива "Новости"

У свему томе било је и мало мог личног пркоса према Мики Трипалу. Добро смо се знали. Једном, у Клубу новинара, седимо др Мирослав Печулијћ и ја, а улазе Мико Трипало и Ђука Јулијус, главни уредник "Политике експрес". Трипало и др Печујлић су били чланови Извршног бироа ЦК СКЈ. Трипало је добацио Печујлићу: "Види ти њега с киме седи."

Узвратио сам му: "Свако према свом нивоу", мислећи, наравно на велику разлику у тиражима "Новости" и "Експреса".

КОЈИ је разлог што смо поред доброг пласмана на ћирилици у Хрватској и Словенији покренули и "Новости" латиницом? O томе смо обавестили једино Слободана Глумца, као директора "Борбе". Ниједан политички форум нисмо консултовали, чак ни у Хрватској.

Још када сам прелазио из "Борбе" у " Новости", Глумац ме је водио на један скуп у Сарајево. Био је заказан и састанак са Бранком Микулићем, тадашњим првим човеком Босне и Херцеговине. Истина, он је само пројурио кроз свој кабинет, једва да смо разменили десетак реченица, јер је журио на неки други састанак. У сећање ми се урезао израз лица Слободана Глумца, иначе рођеног у Приједору, када му је Бранко Микулић, на питање да ли има проблема да у Сарајеву штампамо "Новости" латиницом, одговорио: "Нема, али на нашој ијекавици."

Све до Београда Глумац, иначе изврстан познавалац језика, стално је самог себе преслишавао - а која је то "босанска ијекавица"?! Човек да посумња да је још тада рођена идеја о "бошњачком језику". Али, Микулић је био Хрват.

"БОРБА" се у целом послератном периоду од 1945. године штампала у Загребу латиницом, најпре у штампарији "Вјесника", а касније смо имали и своју, "Борбину" штампарију.

У "Новостима" нисам очекивао отпор према загребачком латиничном издању. Уздао сам се у две чињенице - ћирилица је одлично ишла у Крајини и Славонији, поготово у Славонији. Сви остали су имали тираж колико и "Новости" саме.

Други разлог је био - у Сплит смо стизали са издањем које смо "затварали" најкасније до 16 часова, да би смо "ухватили" воз "Диоклецијан", који је полазио из Београда у 20.05. Пропустимо ли тај воз, у Далмацију и Истру каснило се по 48 часова. Воз из Загреба нам је омогућавао да и Далмацију и Истру покријемо свежим вестима, а у самом Загребу, Загорју и Карловачком крају покушамо да конкуришемо "Вечерњем листу".

У сваком случају, у историји латиничног издања "Вечерњих новости" остаће забележено да су најзаслужнији, заправо, радници "Борбине" штампарије у Загребу, иако се први проблем појавио у Београду, у самој "Борби". Уредник Борбе Светозар Тадић никако није прихватао да се "Новости" у Загребу штампају пре "Борбе", као што је то случај у Београду. Јер, такви су били и рокови.

ВЕРУЈЕМ, да је све то било "дириговано" од стране неког из врха власти у Југославији. "Борба" је била савезни лист и хрватски кадрови, а пре свега Мико Трипало, имали су велики утицај. Сумњао сам да је Трипало тражио од Тадића да максимално омета намеру да штампамо "Новости" латиницом у Загребу. Тадић је тада био у Савезном одбору ССРН Југославије и градио је себи позицију да сутра, када истекне мандат Глумцу, буде директор "Борбе". У томе је и успео.

За нас, основни проблем је био у саобраћајним везама према Истри и Далмацији. Дакле, ако прихватимо рокове после "Борбе", иако имамо све материјале за слагање и прелом пре "Борбе", било би исто као и да латиницу штампамо у Београду. Јер, њихова намера је била да и из Загреба каснимо као да се штампамо у Београду. "Борба" је могла да касни с "преломом" и онда би возови према Далмацији и Истри отишли без "Новости". Једноставно, "играла се игра" иза кулиса да се "Новости" пошто-пото зауставе.

И, некако смо дошли до договора. Па ипак, нешто ме је вукло да тога дана када је требало да се штампа први број латиницом дођем у Загреб. Био је 7. децембар 1971. године, непосредно после седнице Председништва ЦК СК Југославије одржане у Карађорђеву.

ОДЈЕДНОМ, пре него што је иједан рукопис дат на слагање, појавио се проблем. Директорка наше штампарије у Загребу, иначе, пре тога секретар СК Хрватске једне општине у Загребу, добила је директиву из хрватског руководства да не штампа латинично издање "Новости".

Радници су јој одговорили да онда неће да штампају ни "Борбу". И одиста, радници су изашли на улицу и претили штрајком. Негде око поднева ствар је решена - директорка је попустила и радници су ушли у штампарију.

Када смо новине отпремили на станицу и воз кренуо пут Сплита, отворили смо флашу вискија да прославимо још једно издање. Утом је курир донео траку са телепринтера. "Вјесник" нас обавештава да латинично издање не шаљемо њиховим киосцима, јер неће ни да их распакују.

Нисмо веровали својим очима. Директор продаје загребачког дела "Борбе" почео је да окреће телефоне, да кипти од беса и најзад је после једног разговора тихо рекао: "Нема вајде, све је решено на највишем нивоу."

ПИТАО сам да ли је Трипало у Загребу. Потврдили су ми. Телефонирао сам му и умилним гласом га питао: "Зар је могуће да ти забрањујеш растурање латиничног издања Новости?"

"А зар си очекивао да ћемо да те пустимо да хараш и Хрватском?", одговорио је Трипало, такође љупким гласом. Све ми је било јасно.

Сутрадан сам доживео још један шок са латиничним издањем: из Книна су ми јавили да људи пале "Новости". И нико није знао - зашто. Нико није отимао новине на киосцима. Групе људи су коректно куповале, па онда ту, на улици, палиле новине. Заиста?! Објашњење је убрзо стигло. Воз из Загреба стиже пре воза из Београда и на киосцима се латинично издање појавило пре ћириличног. Читаоци су помислили да смо прешли на латиницу и отуд њихова реакција. Енигма је решена када је стигла и ћирилица. Али, остала је забрана да "Вјесник" у својим киосцима продаје латинично издање "Новости". Ћирилично издање су продавали.

СРБИН СЕ НЕ БОЈИ ПРЕТЊИ

НА СРЕЋУ, убрзо се у Београду појавио човек који се представио као директор фирме "Дуван" у Хрватској, а која је имала киоске. У то време су се у тим киосцима продавале цигарете и друге ситнице, али не и новине. Три дана сам се распитивао колико је сигурно да закључимо уговор са "Дуваном", бојећи се да не дође до отказивања оних који су продавали само новине. Стрепео сам и да није у питању нека провокација. Сазнао сам да је реч о Србину из Хрватске, који се није бојао никаквих претњи, и проширили смо број продајних места.

СУТРА: ИДЕОЛОШКИ ЖАНДАРИ КУЦАЈУ НА ВРАТА

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)