ФЕЉТОН - ХРВАТИ ПРОТИВ ИЗГРАДЊЕ "ЂЕРДАПА": Не говори што мислиш ако живиш од тога што говориш

Мирко Стаменковић

23. 10. 2021. у 18:00

СВЕ је почело са Маспоком - са Хрватским прољећем, како су то они звали. Проблем Хрвата кроз историју јесте проблем идентитета. Хиљаду година нису успели да створе своју државу, ишли су у ратове под туђом заставом, а Аустроугарска је на њиховим етничким границама насељавла Крајишнике српске националности.

ФЕЉТОН - ХРВАТИ ПРОТИВ ИЗГРАДЊЕ ЂЕРДАПА: Не говори што мислиш ако живиш од тога што говориш

Насловна страна - четвртак 18. мај 1972. године / Фото архива "Новости"

Оних година када смо већ почели да заборављамо болне ране из Другог светског рата - јер нико није био свирепији од усташа према Србима, Јеврејима и Ромима - почела је нова, "социјалистичка хајка" на Србију.

Уверене, наиме, у свој квалитет и снагу, "Новости" су решиле да пласирају и посебно издање штампано латиницом. И догодило се оно што нисмо доживели ни у једној другој републици: хрватско руководство је наредило "Вјеснику" да на својим киосцима не продају латинично издање "Новости".

НИСМО одговорили истом мером. Ником у "Борби" није пало на памет да "Вјесник" или "Вечерни лист" не продаје на својим киосцима.

И не само то. Такође у Загребу, догодило нам се да је државни тужилац Хрватске - истина, само на неколико сати - забранио латинично издање, због једне карикатуре.

И све би то пало у заборав да Јуре Билић није покушао да смисли замку са "краћењем Броза". То заиста јесте уздрмало "Новости", а поготово мене, јер сам управо ја "кратио" тај најмање две године стар говор председника Југославије.

Дуго је требало да нам постане јасно у чему је суштина стално прикриваног сукоба Београда и Загреба. Требало је да неко од српских економиста и политичара поштено и комплексно анализира стање у југословенској привреди, а посебно допринос и штете савезних закона.

"Хрватску економију" - тврдили су из Загреба - "грубо је израбљивала федерална влада у корист других република, поглавито Србије: 50% девиза улазило је преко Хрватске, док је Хрватска задржавала само 7%. Исто тако, од федералне владе СР Хрватска је добијала само 16,5% буџета, док је СР Србија добијала око 46,6% (1965. до 1970)."

А било је обрнуто!

САМИМ тим небитна је тврдња да је Хрватско прољеће претходило студентском бунту у Београду, као и обрнуто, да је оно бунтом изазвано - а тиме су се многи бавили.

У Београду су тада млади асистенти или доценти на Филозофском факултету враћали студенте на "Маову шаку пиринча", у смислу једнакости "стомака", али не и на награђивање према резултатима рада.

У Загребу су с Хрватским прољећем прихватали тезу неких економиста да се "њихови резултати рада преливају у Србију". У томе су их здушно помагали, а касније и отворено водили комунистички генерали Фрањо Туђман и Иван Шибл, а леђа су им чували Мико Трипало и Савка Дабчевић Кучар.

Дакле, нису се држали оног што је мудри Душко Радовић поручивао у свом слушаном јутарњем програму Студија Б: "Не говори оно што мислиш ако живиш од тога што говориш."

ДАНАС, ако се данас завири у Википедију или било који интернет претраживач, извесно ће се наћи тврдња која говори о опседнутости Хрватске помишљу да је неко пљачка. Суштина је била у нечем другом. У Словенији и Хрватској су биле окончане велике инвестиције из касе Федерације, рецимо, за изградњу "Дравских хидроцентрала" у Словенији, или пута кроз Горски котар у Хрватској. О томе могу лично да сведочим.

Био сам на једном састанку у Загребу, као извештач Борбе, када је др Владимир Бакарић окупио све хрватске директоре предузећа са тзв. савезним инвестицијама, јер је принцип био - сав новац који се током године не потроши враћа се у фонд Федерације. Бакарић је од њих тражио информацију о утрошку новца. Ближио се крај године. Дакле, требало је на неки начин на брзину утрошити неутрошено!

Директори су му причали о слабости система. Бакарић их је слушао скоро два сата и онда дао паузу.

После паузе се вратио и рекао им да средства за која знају да их неће утрошити одмах уплате на један републички рачун. Изгледало је "домаћински" и било је - од тих пара је изграђен ауто-пут кроз Горски Котар.

СРБИ то нису знали или нису смели да ураде. Хрвати су довели у питање чак и изградњу хидроцентрале "Ђердап". Функционери из Хрватске и Словеније противили су се да се то гради од "савезних пара", без обзира на то што је "Ђердап" био непосредни договор Броза и румунског шефа државе.

Томе се придавала толика важност да су ме из Борбе послали у Румунију да напишем неколико репортажа и да директно у машину издиктирам брошуру коју је "седма сила" издала непосредно пред сусрет Јосипа Броза и Георгеа Георгију-Дежа.

Било је то августа 1964. године, када су Румуни славили своју годишњицу ослобођења. Главна церемонија је била на једном дивном језеру крај Букурешта - Снагову.

Да не би остало само на мојој тврдњи, ево шта је Драги Стаменковић записао у својим сећањима: "Новембра 1964. био сам присутан на састанку Одбора за привреду СИВ-а на коме је било речи и о финансирању започете изградње хидроелектране 'Ђердап'. Остало ми је у сећању да је тада Јаков Блажевић, председник Привредне коморе Југославије (хрватски кадар - прим. аут.), рекао да 'Ђердап' не треба градити. Био сам толико изненађен да нисам могао веровати сопственим ушима. Помислио сам да је Блажевић хтео да каже да ако Србија има средства, па нека гради електроцентрале, али без учешћа Федерације."

"ЂЕРДАП" је већ био у изградњи. Био је то велики посао, у који су свој ауторитет уложили југословенски вођа Јосип Броз и румунски Георге Георгију-Деж.

У чему је, дакле, суштина "Хрватског прољећа"? У жељи да се сачува примат Хрватске над Србијом! У намери да се Србија заустави, јер је већ била на добром путу да развија своју економију и убрзано сустигне и Хрватску и Словенију.

У пориву који је јачао и растао да Хрвати најзад остваре свој хиљадугодишњи сан о сопственој држави, али и у тежњи у доминацији над привредом осталих делова СФРЈ, бар док су у тој заједничкој држави. Није им одговарало економско јачање Србије.

Логично је да се многе истине откривају накнадно. Оно што тада нисмо знали заправо је: шта се догађало унутар најужих руководстава? И шта су чинили републички функционери једни другима (јер се то крило од јавности)? У тим случајевима пресуђивао је Броз.

ЧЕЛНИЦИ ХРВАТСКОГ ПОКРЕТА

КО је водио Маспок? У Википедији стоји следеће: "У ширем смислу, Хрватско прољеће почиње од Бријунског пленума 1966. на којем се СК обрачунао с тајном полицијом на челу с Александром Ранковићем и тиме потакнуо реформске снаге унутар себе и у друштву. Најистакнутији протагонисти Хрватског прољећа од политичара су Савка Дабчевић Кучар, Мико Трипало, Драгутин Харамија и др, од интелектуалаца Владо Готовац, Марко Веселица, а међу студентима Дражен Будиша и Иван Звонимир Чичак, који су, као и бројни други, осуђени затворским казнама. Обрачун с Хрватима резултирао је тзв. хрватском шутњом, која је прекинута новим демократским покретом концем осамдесетих, који је коначно довео до државног осамостаљења Хрватске."

СУТРА: ГЕНЕРАЛИ НА ЧЕЛУ МАСПОКА

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)