ФЕЉТОН - СЕКРЕТАР ПАРТИЈЕ ХАПСИ ДОПИСНИКА: Нема тиража ако се стално не трага за нечим новим

Мирко Стаменковић

19. 10. 2021. у 18:00

КАДА смо добили информацију да ће власти у Приштини да ухапсе Стевића, консултовао сам се с Милојком Млађеновић, шефом дописне службе, о томе како да га заштитимо.

ФЕЉТОН - СЕКРЕТАР ПАРТИЈЕ ХАПСИ ДОПИСНИКА: Нема тиража ако се  стално не трага  за нечим новим

Вртоглави тиражи, Фото архива "Новости"

Бесмислено је било да уопште покушавам преко било ког партијског руководства. Милојка Млађеновић, "мајка свих дописника", дошла је на идеју и рекла ми: "Склонићемо Стевића негде ван Приштине."

Одговорио сам: "Сагласан сам, али ни мени нити иком другом немој да кажеш ни како ни где га склањаш. Ко зна какав ће притисак бити."

Стевић је знао да је Бакали покренуо судски поступак и да му следи хапшење. Познајући добро све дописнике, Млађеновићева му је рекла да ће га послати негде у Славонију. Деценијама сам живео у уверењу да је Стевић до почетка суђења био у Славонији. У ЦК су, наравно, упорно тражили да им кажем где је тај дописник из Приштине. Међутим, иако сам се више пута сусретао са Бакалијем, никада није ни реч рекао о том сукобу.

Ближио се дан суђења. Обећао сам, у договору са Милојком, да ће се Златко појавити, али на сам тај дан. И тако је и било.

Вртоглави тиражи, Фото архива "Новости"

КОЛЕГА Боро Комад је од редакције добио задатак да оригинал записника са печатом универзитетског комитета преда адвокату у самој судници, и то јавно. Ангажовали смо једног од двојице браће Перовић - обојица првоборци и добро познати у Србији. Адвокат је тражио да му тај документ буде уручен у самој судници, на улазу, тако да и судије и други виде да добија неки папир.

Када је тужилац прочитао оптужницу и позвао се на Универзитетски комитет СК тврдећи да има у рукама оригинал, адвокат Перовић је само затражио да види тај оригинал. Адвокат туженог је у рукама држао папир, али га није показивао.

Тужиоцу је било јасно у чему је проблем - да је у рукама Перовића заиста оригинал.

Затражио је од судије паузу. Суд се повукао и суђење није настављено. Стевић је, дакле, победио Бакалија.

ЗЛАТКО Стевић је дошао у "Новости" када смо преузели "Топличке новине", како бисмо у 24 издања уврстили и посебно за Топлицу. Објављивали смо по две стране дневно. Стевић је сам тражио да оде у Приштину. Тек када сам га много касније замолио да ми макар открије где се крио по Славонији док је чекао суђење са Бакалијем, Стевић ми је рекао да уопште није био у Славонији, већ у Новом Саду. И да он, као демобилисани официр, који је радио у обавештајном сектору, боље од нас зна где и како да се склони.

После овог сазнања јасније ми је зашто се јављају одређене непрецизности. И ја сам понешто написао или тврдио на основу "познате приче", а да се нисам распитивао код актера. Управо због тога ми је било и стало да у "Записима" исправим и своје заблуде.

је реч о сукобу студената са милицијом код подвожњака 1968. године, Јован Кесар је то учинио макар усменом изјавом. Увек остаје могућност, али и обавеза, да свако од нас исправи шта може када дође до другачијег сазнања.

ИСКРЕНО смо веровали да "Новости" могу да буду светске новине и да зато морамо да имамо армију способних дописника, јер само тако можемо да имамо оно о чему се прича, оно што се дешава.

Скоро увек смо успевали да заштитимо дописнике, захваљујући шефу дописне службе.

ПРЕГЛЕД ТИРАЖА 1971. ГОДИНЕ

И РАДИО-програм је вукао тираж. Глумац ми је озбиљно замерио што сам без његовог знања увео петком ТВ додатак - који нам је тога дана дизао тираж за неких 40.000 примерака - јер је веровао да ћу тиме уништити "ТВ ревију", посебно издање "Новости". Много је таквих, наоко ситних потеза, који су стално изненађивали и читаоце, али и нас саме. Погледајмо како је изгледао тираж, насумице изабран, за април 1971. године:

I недеља - просечно 437.605 примерака дневно. По данима: понедељак 433.168; уторак 422.395; среда 445.600; четвртак 452.325; петак 488.959; субота 411.186.

II недеља - просек 443.781, а по данима: 455.429; 418.795; 420.578; 458.382; 496.818; 412.682.
III недеља - просек 428.872, а по данима 430.592; 414.552; 414.827; 430.477; 477.862, 404.922.

Прилика је да признам своју грешку што нисам истрајао да Милојка Млађеновић буде и званично члан колегијума, без обзира на то што је она то упорно одбијала. Сматрала је да има превише посла да би седела сваког дана бар сат на колегијуму.

Станислав Маринковић, шеф деска и заменик главног уредника, ишао је на суд због дописника из Чачка, то јест због прогона дописника Ранка Тодоровића од стране тада моћног секретара општинског комитета СК у Чачку.

ЧОВЕК се окомио на нашег дописника због тога што је "проваљивао" многе неправилности које су се догађале у Чачку. Чак је и Латинка Перовић, тада секретар ЦК СК Србије, интервенисала да "нормализујемо односе". Но - то је било тешко. Секретар ОК СК Чачка претио је да ће ухапсити Тодоровића, наводно зато што је "ширио четничке лажи", а Ранко је био сироче из партизанске породице.

Случајно сам тих дана упознао секретара Општинског комитета СКС у Ћуприји. Када је чуо причу о Чачку, тај човек је у једном тренутку рекао: "Отворите дописништво у Ћуприји, добићете просторије и стан за Ранка. А, сем тога, нико не може без нашег знања да га приведе."

Ипак, после месец дана јавио сам секретару ОК СК Србије у Ћуприји да су "чачански милиционери ухапсили у Ћуприји нашег дописника". То је онда било недопустиво.

СЕКРЕТАР из Чачка је својим милиционерима, ипак, наредио да из Ћуприје доведу Тодоровића. И они су то учинили. "Новости" су о томе писале. Због тога је секретар СК Чачка тужио "Новости". Писац текста је био Станислав Маринковић и он је тражио да иде на суд. Судски спор смо добили, иако је на првом суђењу Маринковић био осуђен. На поновљеном је ослобођен. И дописник Тодоровић се вратио на посао у Чачак.

Да не буде заблуде - нису "страдали" само главни уредници или дописници. А "Новости" су се бориле да сачувају све.

Нема тиража ако се стално не трага за нечим новим, за нечим што други немају. Мораш бити другачији, разумљивији.

СВИ који су тада радили у "Новостима" имају разлога да буду поносни на оно што су оставили иза себе. Тираж се у дневном просеку на годишњем нивоу није спуштао испод 385.000 примерака, уз рекордно малу ремитенду, која није прелазила 9,5 одсто. Било је и периода када смо били изнад магичне бројке од просечних 400.000 примерака.

Дакле, у датим друштвеним, социјалним и економским условима у много чему смо били другачије новине од осталих.

И најчешће смо сами себи кројили судбину. Отуда и уверење да нико од нас није имао на кога нити на шта да се жали - осим на свој менталитет. Већина је плаћала или добијала зато што се држала својих моралних начела и начина на који је бранила људски и професионални интегритет.

Поједини догађаји из данашње перспективе не изгледају интересантни, али су својевремено били веома важни. Рецимо, државна лутрија је била толико популарна да нам је на дан када су објављивани резултати тираж растао. У Титоград, Бањалуку, Нови Сад, Ниш, Крагујевац или Шабац слали смо и друго београдско издање, поред оног јутарњег, са резултатима извлачења лозова.

СУТРА: Начињање Титовог ауторитета

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)