ФЕЉТОН - НОВИНЕ СЕ ЧИТАЈУ ЗБОГ АУТОРА: „Новости“нису биле „билтен“ форума, већ „глас грађана“

Мирко Стаменковић

15. 10. 2021. у 18:00

БИО је то други период у коме је Слободан Глумац био главни уредник. „Новости“ више нису биле саме, имале су „Недељне новости“, али и посебна издања, као што су „ТВ Новости“, „Нада“, једно време и „Филм“, а Глумац је откупио и лиценце двеју едиција „Новости за младе“ и „Новости за децу“.

ФЕЉТОН - НОВИНЕ СЕ ЧИТАЈУ ЗБОГ АУТОРА: „Новости“нису биле „билтен“ форума, већ „глас грађана“

Редакцијски живот: Љерка Сабић, Драган Стефановић, Вања Краљевић, Драган Д. Марковић, Паја Станковић, Бода Дечермић, Александар Манчић, Михаило Рашић и Зоран Буџа Марковић / Фото архива "Новости"

Без добрих новинара нема ни добрих новина. У штампаним гласилима прави кадрови су увек онај тег који превагне. А кадрове ваља стварати унутар сопствене школе. Права ствар ипак се догодила када смо, услед наглог пада тиража „Борбе“, успели да ангажујемо групу младих али талентованих новинара. Слободан Глумац је у томе одиграо важну улогу.

Дакле, чињено је све да „Новости“ остану своје, али и да са новим садржајима уђу у борбу са политичким новинама. Некако у исто време промењен је главни уредник. Слободан Глумац је изненада морао да сиђе спрат ниже не би ли спасавао „Борбу“, тј. да прихвати место директора компаније „Борба“ и главног уредника листа „Борба“, а ја сам остао као вршилац дужности главног уредника „Вечерњих новости“. И тешко да бих одржао место „Новости“ на тржишту да нисам био окружен не само добрим новинарима већ и људима с којима сам радио и у „Борби“ и који су ми били добри пријатељи. Набројаћу само неке: Станислав Маринковић, Жарко Божић, Илија Боровњак, Бранко Босић, Милан Братић, Иванка Бунушевац, Драган Годић, Југ Гризељ, Душан Ђурић, Јован Јауковић, Михаило Рашић, Љерка Сабић, Василије Стојковић, Бранко Стошић, Јован Хаџи-Костић и технички уредник Добривоје Ненадовић. Они су чинили и нови колегијум „Новости“ и само зато их издвајам из плејаде других такође заслужних.

КАДА је Милан Братић преминуо, члан колегијума је постао Живко Милић, као уредник сектора за спољну политику. Сем њих, већи део терета „Новости“ у том периоду носили су, иако нису били и званично у колегијуму, и Стеван Татић, Зоран Марковић, Јован Кесар, Анђелко Драгојевић, Гордана Логар, Растко Гузина, Милојка Млађеновић, Дашка Жегарац, Светозар Ђоновић и многи други.

И тек што сам почео да мењам поједине садржаје у листу, и у редакцији ме полако прихватају као главног уредника (иако сам и даље био вршилац дужности), а не више као човека који је био Глумчев помоћник за „Недељне новости“, а затим уредник унутрашње - десио се удар споља.

Држава је одлучила да се преко ноћи знатно повећа цена новина. У том тренутку у свим листовима настаје „блага паника“. За новине је то увек удар; за неке и смртоносан!

У редакцији су се одмах створиле две струје - „староседеоци“, који су били скептични према свим променама у новинама, поготово стога што сам инсистирао да се повећа простор који ће се бавити политичким темама, и друга, малобројнија струја, која је делила моје мишљење. Заправо, били су то они који су дошли из „Борбе“ и који су се и сами углавном бавили политичким темама. Њима је било нормално да лист буде политички озбиљан, али и да сачува свој „забавни имиџ“.

БИЛА је то права прилика да одмеримо снаге и у концепцији листа. Глумац ми је као директор целе куће рекао да је добио писмо од Бошка Станишића, раније његовог, а тада мог заменика. У њему је, верујем без икакве зле намере, већ из страха да се не деси велики пад тиража, тражено да се и званично саопшти да је Глумац „ментор Новостима“ и да у том периоду ништа не сме да се мења без Глумчеве сагласности.

Нисам могао то да прихватим. Или преузимаш одговорност или враћаш мандат. Тражио сам одрешене руке, без ограничења, свађа и сукоба. Предложио сам Глумцу, а он се сложио, да Збору радних људи понудим план, да сачинимо тим „за одбрану тиража“.

Тако је и било. Пре састанка сви су добили писани план и састав тима. На неки начин - званични колегијум је био стављен мало по страни. Формиран је оперативни тим, на чијем челу је био Станислав Маринковић.

Збор није знао да сам Глумцу депоновао писану оставку уколико пад тиража буде већи од уобичајених 10 одсто. После три месеца установили смо да је тираж чак порастао за пет одсто у односу на период пре поскупљења.

У ТАКВОЈ атмосфери и са таквом филозофијом компоновања новина кренули смо да мењамо „Новости“ у којима су увек врцале идеје. И у томе је овај лист одиграо пионирску улогу. „Борба“ јесте годинама имала на првој страни уводник, али ја пре свега мислим на колумнисте - на имена која стекну сталне читаоце, којима се верује и због којих се купује лист. У томе је вредност и суштина наше „Друге стране“.

Када смо се уверили да „Друга страна“ постаје знак распознавања, формирали смо групу колумниста. Имали су засебну собу, имали су своју норму, а неки од њих и своје устаљене колумне - увек у истом дану и на истом месту.

Требало је, међутим, доскочити политичарима, њиховој сујети, а опет зашто крити - имати их и као савезнике у појединим ситуацијама. Ако осете „Новости“ као свој лист, сигурно је да ће у кризним ситуацијама рећи макар неку лепу реч.

Наша Гордана Логар имала је „отворен кредит“ код Драже Марковића у Скупштини Србије, а Душан Ђурић у политичким форумима. Растко Гузина је увек имао нешто посебно из области економије.

„НОВОСТИ“ су на исти начин као и многи други развијале „концепцију Друге стране“. Првобитно је ова страна била предодређена за скупштине, партију, друштвене организације, говоре и реферате - за све оно што је, по нашем искуству, било нужно, али ипак „штиво читано у ужем кругу“. Брзо смо дошли до сазнања да та страна заправо мора да буде својеврстан излог нашег става о свему што је значајно у друштву.

Ништа логичније од тога. Избегли смо обавезу да објављујемо „успављујуће реферате“. Нисмо морали да штампамо написе о протоколарним посетама највиших руководилаца, што „Борба“ није пропуштала, а „Политика“ их је објављивала као кратке вести.

Основна замисао је технички била проста: кратки и јасни коментари наших новинара. Излагања или изјаве највиших политичких функционера свести на највише 60 куцаних редова. Карикатура као посебно обележје „Друге стране“, гајити је сваког дана. И да поновим - имали смо, верујем, најјачи тим карикатуриста: Кораксића, Гузину и тада младог Петричића.

Искрено, нису сви били одушевљени „Другом страном“, прецизније речено - политизацијом листа. Али правило да имамо „свој став“ с временом је реализовано кроз све стране, само прилагођено нашој устаљеној концепцији како пратимо економију, друштвени живот или вреднујемо достигнућа у подизању животног стандарда. Нисмо били „билтен“ форума, већ „глас обичног грађанина“.

ОСМАТРАЧНИЦА ДРУШТВА

„ДРУГА страна“ је постала осматрачница збивања у друштву, као простор на коме је читалац могао да нађе став новина изражен кроз коментаре и колумне наших новинара. Дакле, било је то оно због чега су куповали „Новости“, било да се не слажу са ставом у нашим коментарима или налазећи потврду сопственог става. Значи, с правом су могли да кажу - „ово су моје новине“. Верује се људима, а не хартији. Вест јесте темељ сваких новина, али се оне купују и због става, а то зависи подједнако од уређивачке концепције и професионалног морала.

СУТРА: ДОПИСНИЦИ - НЕЗАМЕНЉИВО БЛАГО

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)