ФЕЉТОН - ПУЦАЊЕ ШАВОВА ПОКОРНОСТИ ВОЂИ: У Србији су се стари ратни кадрови међусобно обрачунавали

Мирко Стаменковић

12. 10. 2021. у 18:00

ИШЛЕ су "Новости" својим путем, биле су битку макар за "парче слободе", борећи се за то да је истина мерило вредности.

ФЕЉТОН - ПУЦАЊЕ ШАВОВА ПОКОРНОСТИ ВОЂИ: У Србији су се стари ратни кадрови међусобно обрачунавали

ИСТОРИЈА Интервју с Титом у 4. броју "Новости", Фото: архива "Новости"

Шездесете и седамдесете године биле су године раста и другачијег уређивачког концепта, чврстог опредељења да градимо друштво социјалних једнакости, уверени да оно што пише у конгресним резолуцијама припада свима. И "Новости" су то свесрдно пратиле.

Мислим да су београдски медији чешће од осталих били на удару оних који су одлучивали о "државној и партијској политици". Варнице су севале већ код првих економских реформи, код увођења неких назнака тржишних законитости. Дошло је до отворених сукобљавања републичких лидера и, самим тим, до различитих тумачења у медијима.

Били смо свесни да се ново друштво ствара на рушевинама идеолошког растанка са некадашњом Југославијом, али и на разлици у економској развијености појединих република после четири године окупације.

Уз то, у новој Југославији, делом и стицајем околности, стваране су нове економске диспропорције, које су у теорији и пракси биле подлога на којој су расле националне противречности.

РЕЦИМО, због опасности у време Информбироа да ће совјетске трупе најпре ући у Војводину, скоро цела индустрија је пресељена у Словенију и Босну и Херцеговину.

Четири године окупације, поготово у Србији, уништиле су оно што је некадашња Југославија имала. Остале су нам оранице, поља, шуме и - сељак, кога је држава, непосредно после ослобођења, чак и пљачкала.

Када је реч о односима према медијима, а увек је било покушаја да се то прикаже као сукоб Броз - медији, сматрам да суштина није била у опонирању Брозу, већ у изношењу проблема који су подривали односе између република, а не треба заборавити ни нетрпељивост међу нацијама која се рађала.

ОСТАВКА ПОД ПРИТИСКОМ

АУТОР овог фељтона Мирко Стаменковић рођен 18. новембра 1929. године у Горњем Катуну код Варварина. Дипломирао је на Високој школи политичких наука у Београду. Новинарством се бави од 1946. године. Пре доласка у "Вечерње новости" био је главни уредник "Мото ревије", уредник у листу "Техника народу", одговорни уредник часописа "Сусрет" и директор и главни уредник "Београдске недеље".

У "Борби" је прво био сарадник и уредник београдске и спортске рубрике, затим сарадник привредне рубрике и секретар редакције. Од 1966. ради у редакцији "Вечерњих новости"; прво као помоћник главног уредника за "Недељне новости", а потом као уредник унутрашњополитичке рубрике. Главни уредник је постао 1969. године. После чистке партијског врха у Србији, под притиском је поднео оставку у новембру 1972. Премештен је на место редактора у листу "Спорт". Потом је био директор "Штедионице Беобанке", а у "Новости" се вратио 1998. године, као уредник "Европских новости". Седамдесет пету годину непрекидног пословног живота тренутно испуњава у Компанији "Браћа Карић".

Како је време пролазило и што се земља више демократизовала, многима је постало уочљиво да се Броз све више приклања идејама које су биле у супротности са социјализмом који је егзистирао у СССР-у, одустајући и од неких својих идеја. А када је почео да и сам афирмише идеје већих слобода републичког развоја, уплашила га је могућност да ће остати без беспоговорних послушника.

У ЈЕДНОМ тренутку замењени су сви стари кадрови на партијским функцијама у републикама. Блажо Јовановић је прешао у Уставни суд. У Македонији је дошао Крсте Црвенковски, далеко млађи од ратног секретара Лазара Колишевског. У Босни и Херцеговини Ђуро Пуцар је дуго седео у својој канцеларији, иако је Цвијетин Мијатовић већ био преузео функцију челног човека Партије. Колеге и људи из врха ЦК КП БиХ причали су ми да су се општински функционери "крстили" на улазу у зграду ЦК - да ли прво да закуцају на лева или десна врата, код старог или новог секретара ЦК...

Словенци и Хрвати су увек имали проблеме са Кардељем и Бакарићем, јер су тек делимично могли да их уклоне даље од актуелних владајућих људи у тим републикама.

Други су своје лидере лако изводили на губилишта.

Броз је превише либералне и свеже идеје о самоуправљању, које су јачала републичка руководства, покушао да обезвреди тако што се разрачунавао са партијским врховима у Хрватској и Србији.

И најзад, почели су да пуцају и шавови политичке покорности и дисциплине, а тиме и потчињеност Вођи!

Броз је то добро разумевао и није ништа препуштао случају.

И НАЈХРАБРИЈЕ вође носе у себи и дозу страха. То је људски. Отуда је исто толико исправно поставити питање - да ли је Броз самог себе опомињао да непрестано буде опрезан и да чврсто држи конце власти?

Време у коме су "Новости" рођене било је време када се земља тек опорављала од Другог светског рата. Затим, следи битка за опстанак и раст листа, што је увек зависило од битних друштвених промена; самоуправљање је заправо и нехотице поставило питање - а у чијим рукама је вишак рада? Јер, у мери у којој је вишак рада остајао у рукама производних радника јављале су се пукотине у моћи државног апарата.

Обрачун са Маспоком кренуо је када је постало јасно да је то почетак распада Југославије.

А Југославија је, неспорно, највеће дело које је Броз могао да остави иза себе.

У Србији су се стари ратни кадрови међусобно обрачунавали и дуго је требало да се појави Марко Никезић. Броз је убрзо у њему видео истинску опасност, пре свега за себе. Никезић је омогућавао једној новој, модерној, интелектуално јакој екипи људи верних југословенству и противницима националшовинизма да својим економским мерама и децентрализацијом Федерације демократизују државу у целини. Наравно, да покрену економске потенцијале и тако максимално искористе место које је несумњиво водило ка напретку. Броз је у политичком смислу већ био обезбедио Југославији место у светским размерама.

"ЛИБЕРАЛИЗАМ" је смишљен јер терминолошки збуњује масу, поготово онај део масе која није склон да трага по лексиконима за тачном дефиницијом тог појма. Ни сам Броз није био начисто шта је хтео с тим што је Никезићев ЦК СК Србије прогласио либералима, осим да збуни јавност и масе уплаши нечим што дотле није "становало на нашим просторима".

Један од битних разлога за Брозов обрачун, повремено и делом са Хрватима, а поготово са Србима, није угрожавање његове власти, већ конкуренција државотворцу. Знак распознавања био је однос према националшовинизму.

Можда се варам, можда сам у заблуди, али и даље верујем да је успех новина, бар у оно време, највише зависио од људи који су у њима радили. Због тога је поента у људима, који у много чему, осим у изразитом новинарском таленту, и не морају да буду најбољи пример.

СУТРА: Ослобађање од "јарма Федерације"

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

КОЈА ЈЕ ЦЕНА СЛОМЉЕНОГ ДЕЧЈЕГ СРЦА? Како су Хрвати, Бугари и Словенци расплакали малишане из Србије