ФЕЉТОН - НОВИНЕ СА ГЕНОМ ЗА ОПСТАНАК: "Новости" су се само једном, на почетку, суочиле са опасношћу да буду укинуте

Мирко Стаменковић

10. 10. 2021. у 18:00

ПРВИ број "Новости" имао је осам страна. Тираж је био 14.700 примерака. Технички уредник је био Добривоје Ненадовић. У уводнику првог броја између осталог је писало:

ФЕЉТОН - НОВИНЕ СА ГЕНОМ ЗА ОПСТАНАК: Новости су се само једном, на почетку, суочиле са опасношћу да буду укинуте

Новинари и уредници седамдестих година прошлог века / Фото архива "Новости"

"Излазимо данас пред вас, београдски читаоци, с првим бројем свог листа. Тај лист није резултат неког давног смишљеног плана и дуготрајног припремног рада. Покренули смо га прилично на брзу руку, јер га је изазвала потреба... Ово је први број тог листа. Он није савршен. Има мана. Али те мане нису нешто што се не би могло савладати. Први број једног листа обично нема своју дефинитивну физиономију, па је нема ни наш први број. Он ће је добити тек идућих дана, надамо се врло брзо. Ми ћемо учинити што до нас стоји да лист буде што бољи и да што више одговара нашим жељама и потребама. Учините и ви са своје стране нешто да то што пре постигнемо: пишите нам, дајте нам своје примедбе i сугестије, не штедите критику. Ако чујемо ваше мишљење, које нам је потребно, и ми ћемо вама моћи да пружимо онакав лист какав је вама потребан...".

"Новости" су се само једном, на почетку, суочиле са опасношћу да буду укинуте. Било је то 4. новембра 1953. године. Тога дана је на налогу за штампање листа писало: 7.050 примерака. Сви су очекивали да директор прекине издавање "вечерњака". Није то учинио. Зашто?

ИСКУСНИ новинари "Борбе" су знали да се нико није "родио" са тиражом који није осцилирао, али и да су то порођајне муке које ваља преживети. И "Новости" су преживеле. Дакле, покренут је лист који је у почетку био сведен на Београд, па самим тим и тираж је био више него скроман. Али су новине рођене да би живеле, а не да одмах и нестану! "Новости" су имали тај ген за опстанак ма колико се нас мењало на челу. Преживљавале су нас. И пркосили су нам. Ваљда ће тако и бити до краја!

Дакле, "Новости" су рођене усред Тршћанске кризе октобра 1953. године. Са становишта медија - стекли су се услови да и већ устаљени дневници излазе ванредно. За "Борбу", покретача вечерњег листа, то није био финансијски проблем. Тираж "Борбе" се кретао и до 700.000 примерака дневно. Нико није питао има ли или нема пара, важно је било вршити корисну друштвену потребу.

НЕ ВЕРУЈЕМ да и у најразвијенијој демократији постоје идеални услови за слободу медија. Једноставно - увек је неко власник. Били то политичари у земљама у којима је сва власт у рукама оних који су на челу државе или државних институција, било да су медији у власништву одређених корпорација или појединаца - онај ко је власт или је уложио свој новац, тај је и "господар слободе". Отуда је "слобода медија" увек нечим ограничена. И, ма колико то изгледало чудно, определио сам се да на питање о слободи у нас, користим своје памћење и искуства из тог времена. Мислим на време по завршетку Другог светског рата. Неспорно је да смо се једино истински бојали само Броза. Сви остали, из Брозове сенке, успевали су тек ту и тамо да нас сатерају у ћошак, али не и да беспоговорно извршавамо оно што су тражили. Мислим, наравно, на нас у листовима који су "покривали" територију СФРЈ. Републичка гласила су пак била строго послушна пред локалним комитетима, јер свако је хтео да опонаша Броза. Свако јехтео да новине буду под његовом контролом. Ваљало је бити лукав и издржати тај период до краја а не поклекнути.

Тешко је наћи бољи пример који сликовитије приближава данашњем читаоцу услове и амбијент у којем су излазиле новине по ослобађању Београда, од сећања двојице првих главних уредника хумористичког листа "Јеж". И да у освајању слободе - нема извесности.

МОЖДА ће неком изгледати чудно да управо на примеру хумористичког листа покушавам да дочарам амбијент у коме смо правили новине, а да нисмо били оптерећени лажном дилемо о независним или слободним новинама. Да, то значи да у сваком режиму, власт, држава и друштво имају своје механизме усмеравања и управљања "ослобођеном" слободом.

Дакле, како је изгледала слобода хумористичког листа у тек ослобођеном Београду од фашистичке Хитлерове Немачке? Богдан Пешић, трећи по реду главни уредник "Новости", пре тога и први човек "Политике", почео је као главни уредник "Јежа". И то време описује: - "Јеж" јесте да се више није звао "ошишани", као пре рата, али су га одмах добро "ошишали". Страшно је што је Ђилас одредио Радована Зоговића као одговорног пред Политбироом за "Јеж". Он нас је стварно бријао. Није дао да прође ни најмања ситница. И заиста, "Јеж" је одмах постао предмет будне пажње одговорних другова, људи који никад не спавају, људи којима је и комунистички сан од самог почетка био јава. У Агитпропу се од првог броја послератног "Јежа" залажу за продор тзв. позитивне карикатуре, оне коју је неговао совјетски сатирични лист "Крокодил", а са њим и остала лагерска сатира у бугарском "Стршелу", румунској "Урзици", истоименом немачком "Ојленспигелу", мађарском "Лудас Маћију", чешком "Дикобразу" и пољском "Спилкију". Карикатура која не негира, него карикатура која афирмише!

И тако су се у карикатурама "Јежа" ускоро појавиле широке народне масе, ударници и остали прегаоци на пољу социјалистичке обнове и изградње. Ако је игде човек могао да се афирмише у периоду обнове и изградње, онда је то било у карикатури. "Јеж" је изгледао као да га је уређивала садашња Дирекција за обнову земље.

СЛЕДЕЋИ главни уредник Љубиша Манојловић је још конкретнији: - А кад се цео "Јеж" преломи, кад се странице отисну, био сам још дужан да то носим у Централни комитет, у Агитпроп. И ту је што-шта избацивано, па је прелом често морао да се врши поново. Тек тада бисмо штампали број, блед као и онај пре њега.

Када је избио сукоб са Информбироом, у "Јежу" нису веровали да је да је лакше било рећи "не" Стаљину, него себи".

А пола века касније? Добрица Ћосић, некада члан Агитпропа ЦК Комунистичке партије Југославије, наш велики писац, са осматрачнице после 50 година о времену настајања и значају "Новости", каже следеће: "`Вечерње новости` се рађају док Милован Ђилас, члан Политбироа ЦК Савеза комуниста Југославије, одговоран за идеологију, објављује у `Борби` своје "Савремене теме", у којима се радикално разрачунава са стаљинистичком идеологијом и залаже за темељну демократизацију Савеза комуниста и друштва, због чега ће га три месеца касније Титов Политбиро и ЦК СКЈ осудити за опасно идеолошко скретање, проглашено за "бернштајновски ревизионизам" од стране Кардеља."

БОЧНИ УДАРИ ВЛАСТИ И КОНКУРЕНЦИЈЕ

ШЕЗДЕСЕТИХ и почетком седмадесетих година прошлог века у Србији, и у Југославији је покретано много новина. Већина је живела највише годину дана. Неке само једно лето. А "Новости" су у том времену направиле вртоглав успех у тиражу, али и у квалитету листа. Од забавно- друштвене, трансформисале су се у озбиљне политичко-економско-забавне новине! Тешко је наћи годину у том периоду битисања "Новости", а да тираж није чинио огромне скокове, упркос бочним ударцима не само од конкуренције, већ и од људи из власти. Тај период био је не само тежак, ограничавајући, већ и драматичан, јер није то био период "упрезања новина у службу идеологије друштва", оне су то чиниле саме из убеђења, а не страха, већ што је постојала опасност да медији буду колетерална штета обрачуна унутар партијских руководстава.

СУТРА: ГЕСЛО - НИКАДА НЕ ОБЈАВИТИ ЛАЖ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)