ФЕЉТОН - ИЗАЗОВ У ОПАСНОМ ВРЕМЕНУ: "Новости" новине које су надживеле свог родитеља - "Борбу"

Мирко Стаменковић

09. 10. 2021. у 18:00

У МЕДИЈИМА је посебно умеће помирити интерес читалаца и интерес друштва. Поготово ако услови нису такви да се власт бар делом осећа одговорном за очување слободе говора.

ФЕЉТОН - ИЗАЗОВ У ОПАСНОМ ВРЕМЕНУ: Новости новине које су надживеле свог родитеља - Борбу

ПОЧЕТАК Насловна страна првог броја "Новости", Фото архива "Новости"

И то је оно што наш велики писац Добрица Ћосић, назива "духом у изазовном и опасном времену, ризичном за сваку слободнију и личнију мисао". Мислећи, са дистанце од пет деценија, на време у којем су "Новости" настале. И то има посебну вредност, јер је свакако непристраснији од оних који су у тим новинама радили. Рекао је истину - било је то одиста време у којем је ситница могла да одлучује о судбини не само писца, већ и новина.

Дакле, када је рат већ почео да се заборавља, савезници су решили да Трст врате пораженој Италији?! То време историја бележи као Тршћанску кризу. Италија јесте поражена, али је по друштвеном уређењу била ближа срцу Британаца и осталих победника са Запада, него наша Југославија са својим социјалистичким идејама!.

Тиме је била јасно повучена граница опредељења и толеранције. А уз то и чињеница да је остварен Јалтски споразум Рузвелта, Черчила, Стаљина и да ће утицај над Југославијом бити по принципу: пола-пола.

Тако су савезници, чином узимања Трста, хтели да нам ставе до знања не само ту разлику, већ и да нас понизе: начином на који су ослободиоци Трста морали да га напусте. Послали су поражене италијанске жандаре да га преузму!

ПОКРЕТАЧИ "Новости" су уочили да постоји "глад за информисањем". Добар инстинкт људи у "Борби" допринео је да је рођен лист који је касније био тиражнији од било којег дневника у тадашњој СФРЈ.

"Новости" су лист који је надживео свог родитеља - "Борбу". Није било услова да опстану новине које нису биле у духу времена коме су припадале, ослобађене од наслеђених стаљинистичких догми о људским и друштвеним слободама. И управо те промене у друштву омогућиле су да се "новорођенче" разликује од родитеља. Без обзира на то што су новине стварали исти људи који су се калили у "идеолошки стаменој" "Борби". У времену када је "Борба" била на врхунцу своје моћи, са тиражом преко 700.000 примерака дневно и пленила пажњу рубриком "Против клевета и лажи". Наравно, Информбироа.

КАО КАД РОДИТЕЉИ ОЧЕКУЈУ ДЕТЕ

ВАСИЛИЈЕ Вања Краљевић сам чин стварања првог броја и појаве новина на улицама описује овако: "Јутро 16. октобра много нам је личило на дан када родитељи очекују рођење сина или ћерке... Све је тог дана - од вести до коменатара, ишло ка штампарији са ознаком - НОВОСТИ... разумљиво, било је и много нервозе и трке. Ипак, негде око 19 часова, први продавци са првим примерцима отиснули су се у београдску јесењу ноћ... Нисмо могли да пропустимо, иако уморни, да бар мало не слушамо како око нас бруји: "Вечерње новостииии! Новостииии!"

ДАТУМ настанка листа је познат. Био је 16. октобар 1953. године. У хроникама и записима, и после шест деценија, опстају бар две, истина, тек донекле подударне верзије, о томе како су настале.

Неподударност је у тврдњи - да су "Новости" покренуте после дужег размишљања. Међу живима нема ниједног од непосредно присутних међу онима који би описали сам чин рађања идеје о вечерњем листу, а не вечерњем издању "Борбе". О неком истраживању тржишта, у то време, није било ни говора,

Дакле, могуће је истраживати да ли је идејни творац враћања Београду вечерњег листа, а не ванредног издања "Борбе" - искључиво Владимир Дедијер. Можда и неко из предратне гарде новинара или колегијума "Борбе". Било би погрешно искључити ту могућност. Директор куће је свакако био Вељко Влаховић.

МЕЂУ живима нема ниједног од непосредно присутних који би описали сам чин рађања идеје о вечерњем листу. О неком истраживању тржишта, у то време, није било ни говора. У "Новостима" је одувек егзистирала прича да се једноставно екипа, која је радила на ванредном вечерњем издању "Борбе", заморила. Али, и да је временом опадао тираж ванредног издања. Сплашњавало је интересовање оних који су у вечерњим сатима протестовали против "отимања Трста".

Иако је у то време директор "Борбе" већ био Вељко Влаховић. Знало се да је Дедијер био "на белом хлебу" и да је морао да оде због тога што је "Борба" објављивала чланке Милована Ђиласа, тада четвртог човека у врху Комунистиче партије Југославије. Касније је Ђилас проглашен првим "отпадником". Уклањање Дедијера из "Борбе" је било тихо, али и индикативно. У врху Партије, до пленума ЦК КПЈ јануара 1954. године, није постојала пуна сагласност око Ђиласове понуде да се друштвени живот демократизује више од граница које је ЦК КПЈ већ био поставио!

Као сарадник "Борбе" знао сам да је Дедијер долазио и виђао се са новим директором. Било би погрешно, дакле, одбацити могућност да је понудио идеју о вечерњем листу. Отуда сам се и определио да цитирам ауторизована сведочења првог главног уредника Слободана Глумца, и човека који је тринаест дана уређивао "Новости" до Глумчевог повратка из Трста.

Био је то Василије Краљевић а не Душан Тимотијевић, који је, иначе, неспорно кум имена листа!

НЕСПОРНО је, ма чија била, идеја је била одлична! Као неко ко је један од двојице или тројице још живих, а радили су у то време у "Борби", на мени је да укажем, а не оспорим, само чињеницу да "Новости" нису рођене после дугог размишљања, како се то тврди у скоро свим монографијама.

У монографији поводом 50-годишњице "Новости" је наведено сећање Драгана Савића: "У јеку тршћанске кризе стално смо објављивали ванредна издања 'Борбе', да би људи по подне могли да сазнају шта се у Трсту и око Трста збива. Једног дана седео сам са Душаном Благојевићем, тадашњим главним уредником "Борбе" и Владимиром Дедијером.

Гледали смо једно од тих ванредних издања. У једном тренутку Дедијер рече: "Зашто не бисте покренули један вечерњи лист који би објављивао вести и друге кратке текстове, са пуно фотографија и крупних наслова, да народ то чита брзо и лако. Ко да прочита све ове дуге чланке из 'Борбе'? То је више за политичаре, него за народ".

ПИСАЦ тог дела монографије, Светозар Ђоновић, даље цитира Савића: "Дедијер је предложио да се лист зове ,Вечерња Борба,. Али, у том тренутку наишао је Душан Дуда Тимотијевић и када је чуо о чему се говори, одмах је рекао да би било најбоље да се нови лист зове ,Вечерње новости,."

Прича Слободана Глумца, који је од стенографа сазнао да је главни уредник листа, међутим, доводи у сумњу тврдњу да се о покретању "Новости" дуже размишљало. Уосталом, у медијима се неретко дешава да се добре идеје рађају и остварују управо онда када изгледа да је то немогуће.

Ево шта о томе каже Слободан Глумац: "Шаљем извештај из Трста", а стенограф ми каже:

"Причекај да те пребацим Вељку Влаховићу". Вељко, директор "Борбе", каже ми: "Слушај, дај се ти пакуј и враћај се. Ти си главни уредник "Вечерњих новости". Ја питам: "Чега?" Каже да смо покренули нови лист уместо специјалних издања "Борбе" по подне, јер су догађаји били узбудљиви и напетост је била велика...".

СУТРА: Новине са геном за опстанак

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?

18. 04. 2024. у 10:00

Коментари (0)

И МИ КРЕЋЕМО ПУТ ГРЧКЕ Прво оглашавање Николине жене: Деца знају све, морамо бити храбри