ФЕЉТОН - САВЕЗНА КУТЛАЧА У СРПСКОЈ ЧОРБИ: Запис о генерацији која је текстовима "крала слободу"

ОВО је мој поглед на новине у којима сам радио и на епоху у којој смо били уверени да живимо у друштву једнаких права.

РЕДАКЦИЈА Михајло Јешић и Боро Међедовић за чувеним "дескерским столом", Фото архива "Новости"

Ово је лично сведочење о збивањима између 1950. и 1972. године, о периоду који је био тежак, изазован, али и пун полета у изградњи некадашње Југославије. Жеља ми је да потиснуте догађаје ставим у раван историјског следа. Јер, они су обележили живот "Новости", државе, али и мoj. Покушао сам да избегнем субјективност. Ипак, нема хронике без личних емоција и убеђења, а разуме се, уз критички осврт на друштво, као и на лист у којем сам радио и растао.

Тамо где сам се колебао могу ли се поуздати само у своје сећање или забелешке послужио сам се речима оних које сам познавао и којима сам веровао да не улепшавају нити руже стварност. Слично је и са цитатима из архивa, у међувремену отворених, за које смо знали да постоје, али нам нису биле доступне. Користио сам, наравно, и записе оних који су били у језгру збивања - у друштву и политици, пре свега оних који су и сами били везани за "Вечерње новости".

"Новости" су и новине моје професионалне политичке зрелости, зато што сам сведок времена у коме су, заједно са осталим београдским медијима, биле прокажене горе него да смо оболели од губе, јер у то време бити реакционарни лист значило је исто што и бити рушилац система и државе. "Новости" сам напустио под притиском оних који су имали мандат "извршилаца Брозове воље" или су сами себи приграбили ту привилегију. Јер, прихватили су да буди "чистачи" Србије од "заразе зване либерализам", који се приписује српском политичком врху, са Марком Никезићем на челу. Биле су то године у којима је снага политике притискала морал и интегритет. Веровали смо у праведније друштво. Социјалистичко друштво, које смо тек градили!

ВИДАЛИ смо још ране после сукоба са Информбироом 1948.године, када је Стаљин тенковима хтео да сруши легитимно изабрану владу у Београду, а западни савезници 1953. године послали су жандармерију поражене Италије, Хитлеровог савезника, да "ослободе" Трст од наших партизана. Понижавајуће! Ипак, ово је највећим делом Запис о настанку, о расту, успону и падовима "Вечерњих новости", о радостима када смо били у жижи збивања, у јеку борбе на тржишту, успињући се до самог врха тиражног трона у СФРЈ, али и о покушајима да се измигољимо испод паске политичара и упустимо се у директне сукобе са руководствима неких република - бранећи право на истину и слободу, право на другачије мишљење!

То се нарочито односи на носиоце идеја Маспока у Хрватској. И да не буде забуне - нема амбиције да ови записи буду ишта више осим сведочења о ономе о чему се није писало, а ако и јесте - било је без аутентичних детаља, тек толико колико се тада смело и могло рећи. И опет "Вечерње новости" јесу у многим ситуацијама биле корак испред осталих.

Вукао нас је тираж. И уверење да можемо и смемо. Мање од других смо се покоравали нормама Партије. Били смо, разуме се, свесни оне народне - што не платиш на ћуприји, платићеш на мосту. И плаћали смо!

У КЊИЗИ "У туђем веку, у тренутку туге за временом своје младости, Добрица Ћосић се упитао: "Шта је остало од мог света, мојих идеја и снова?" И о себи је записао: "Ја сам записничар српске пропасти." Време чини своје. И намеће питање: Треба ли човек у позним годинама да пише о својим идеалима? О заблудама и свему што доноси стварност, о сањаним, али не и оствареним идеалима? И сам се питам зашто сам се прихватио да оставим Запис о новинама моје младости. Реч је, најпре, о листу "Техника народу", у којем сам почео. Затим о "Борби", у којој сам учио и научио занат. Потом о "Новостима", и генерацији која није знала за немогуће у трци за тиражом, текстовима који су "крали слободу", с убеђењем да је истина у служби развоја оних друштвених односа који ће наш социјализам разликовати од Стаљиновог бољшевизма - заборављајући да нема власти која не мисли да је истина само оно што она нуди, а да се све друго разбија о главe оних који се тога не држе! Реч је, напослетку, о "Спорту", у коме сам добио запослење на почетку другог полугодишта завршног разреда гимназије, а стварно у њега закорачио много година касније, као "партијски прогнаник", да не бих остао на улици, без коре хлеба. Био је то гест милосрђа.

О томе сам учио и плаћао у "Вечерњим новостима", листу моје новинарске зрелости: заблуда је веровати да постоје потпуно слободне, независне и од друштва отуђене новине.

Ни наша храброст није била без граница. Моја генерација је расла и стварала увек у сенци Јосипа Броза. Тираж је био и понос и реалност. Али, и изазов, који нас је често доводио на сечиво ножа. И управо због тога били смо стално на удару оних који су одлучивали у име Партије. Можда ће се то најбоље схватити кроз једно узгредно питање које ми је упутио Марко Никезић, тада председник ЦК СК Србије, када сам рекао да ће "Борба" покренути Студио Б: "А шта ће вам та савезна кутлача у српској чорби?"

ЗБУНИЛА ме је енигма - а шта ли тек о ширењу "Новости" уњиховој средини мисле републички шефови ван Србије, када то говори дипломата Марко Никезић, увек учтив, озбиљан и опрезан. Дакле, Записи се највећим делом односе на настанак Вечерњих новости. На "студентски бунт" у Београду. На маспоку Хрватској. На Брозов обрачун са партијским руководствима у Хрватској и Србији. На многе ситнице које речито говоре како се крала и освајала слобода штампе. И како се плаћало оно што није било по вољи онима који су слободу повремено пуштали и изнова затварали у своје кавезе.

И за "Новости" и за мене име Јосипа Броза просто је судбински везано. Претили су нам њиме кад год смо неком сметали. Али, колико је мени познато, "Новости" су биле и остале једини медиј од кога је Броз лично затражио изјашњење. Реч је о интервјуу са чувеним маршалом Жуковом - ваљало је казати зашто га нисмо објавили. Једино тада нисам осећао страх за своју судбину, већ - хоће ли "Новости" и даље излазити - с намером да сведочим из новинарског угла о улози и могућностима медија да прате политику, утичу на њу или сами страдају када уђу у њен "забран"! Поента је у догађајима и у томе како сам доживљавао или разумевао политичке односе у време Јосипа Броза.

СУТРА: ИСТИНА КАО ИЗАЗОВ У ОПАСНОМ ВРЕМЕНУ

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ВЛАСТ КРИМИНАЛИЗУЈЕ ОПОЗИЦИЈУ: Било је претњи и притисака на медије и новинаре

07. 10. 2021. у 18:00

Фељтон

1 0

ФЕЉТОН - АТЕНТАТ НА ПРЕМИЈЕРА ЂИНЂИЋА: Успон "Земунског клана" почиње после 5. октобра

06. 10. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ВЛАСТ ПРЕЧА ОД УСТАВА СРБИЈЕ: Изборни закони прављени да се не изабере председник

05. 10. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - НОВА ВЛАДА ОПТУЖЕНА ЗА КОРУПЦИЈУ: Посланички мандати су постали власништво странака

04. 10. 2021. у 18:00

Фељтон

1 3

ФЕЉТОН - ЂИНЂИЋ КОНТРОЛИШЕ ПОЛУГЕ МОЋИ: Јавност Коштуницу пореди са "енглеском краљицом"

03. 10. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

KOШТУНИЦА СЕ ОДВАЈА ИЗ ДОС: Настојања председника СРЈ да сачува национално достојанство довела су до сукоба унутар владајуће коалиције

02. 10. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације