ФЕЉТОН - ВЛАСТ КРИМИНАЛИЗУЈЕ ОПОЗИЦИЈУ: Било је претњи и притисака на медије и новинаре

Др Небојша Владисављевић

07. 10. 2021. у 18:00

ПРИПАДНИЦИ "Црвених беретки" почетком 2003. сазнали су да влада припрема борбу против организованог криминала и реаговали припремом атентата на премијера.

ФЕЉТОН - ВЛАСТ КРИМИНАЛИЗУЈЕ ОПОЗИЦИЈУ: Било је претњи и притисака на медије и новинаре

КОНТРОЛА Странке су угрозиле аутономност Скупштине, Фото "Википедија"

Наиме, у другој половини претходне године постављени су институционални темељи за обрачун са мафијом образовањем установе специјалног тужиоца, посебног одељења окружног суда и установе сведока-сарадника. У јануару су постављени нови руководиоци државне безбедности, а почетком марта је изабран специјални тужилац. У међувремену је врбован први кандидат за сведока-сарадника, Љубиша Буха, један од вођа београдске мафије који се сукобио са пријатељима и пословним партнерима Спасојевићем и Легијом. Буха је дао изјаву специјалном тужиоцу која је гарантовала озбиљно суђење "земунском клану". Спасојевић и Легија су преко својих опскурних новина нападали премијера као "издајника" због сарадње са  хашким судом и покушавали да дискредитују Буху. Та кампања се наслањала на ранију медијску промоцију ЈСО као патриотске организације.

ТОКОМ ванредног стања, власти су изнеле широке оптужбе, говорећи о завери организованог криминала са појединцима из државних органа, полиције, правосуђа, државне безбедности, ЈСО, као и политичких снага блиских старом режиму, с циљем преузимања власти и са ослонцем на "патриотски" или "антихашки" блок. Наводно је Коштуница "сатанизовао владу" причама о организованом криминалу, опирао се сарадњи с хашким судом, а да је то Шешељ даље разрађивао, и да се у његовим најавама убиства види завера. Било је претњи забранама политичких странака и притисака на медије и новинаре, уз најаву "6. октобра", тј. наставка револуције. Власт је практично покушала да криминализује опозицију, укључујући и ДСС, под велом ванредног стања. Поред тога, пензионисано је више судија Врховног и других судова и измењено више закона, углавном уз нове рестриктивне одредбе, укључујући пакет закона о борби против криминала и о информисању. Ванредно стање је укинуто после четрдесетак дана, делимично и услед притиска из ЕУ, уз виши ниво политичке поларизације него раније. После ванредног стања, појавио се низ оптужби за злоупотребе власти, кршење људских права, укључујући малтретирање и мучење приведених.

ПОБУНА "црвених беретки и убиство премијера драматично су указали на слабости цивилне контроле над сектором безбедности. Оба супротстављена политичка блока су систематски злоупотребљавали у политичким обрачунима оне делове снага безбедности које су контролисали и бар неки њихови представници су одржавали контакте са криминалним групама. Ни једни ни други нису били заинтересовани за институционалне промене које би обезбедиле цивилну контролу сектора безбедности у оквиру ширег демократског миљеа.

Тек је закон о контроли војне службе безбедности, донет почетком јула 2002, ставио ту службу под контролу савезне владе. У полицији су постепено извршене кадровске промене и реорганизација, али не и у државној безбедности. После преуређења заједничке државе са Црном Гором, извршена је кадровска обнова војног врха, а војна служба безбедности укључена је у министарство одбране уместо раније самосталности под контролом Генералштаба. Готово искључиво ослањање на персоналну контролу тих установа, као и одговарајуће манипулације, опстали су и наредних година.

КОНТРОЛА посланичких мандата од стране страначких врхова ограничила је аутономију Народне скупштине и довела у питање легитимност владе и на њој засноване посланичке већине. Коначно, сукоби унутар ДОС-а, убиство премијера Ђинђића и политичка инструментализација ванредног стања изазвали су озбиљну кризу. Ипак, чињеница да су ванредни демократски избори одабрани као начин разрешења сукоба говори о демократском потенцијалу петооктобарских странака.

У време ванредних скупштинских избора у децембру 2003. постало је очигледно да се политичка сцена битно усложила. На ванредним изборима крајем децембра 2003. највећу подршку су добили СРС - 27,6% гласова и 32,8% мандата, ДСС (17,7%; 21,2%) и ДС (12,6%; 14,8%). Коштуница и ДСС су формирали мањинску владу, заједно са Г17 плус (11,5%; 13,6%) и коалицијом СПО и НС (7,7%; 8,8%), коју је из опозиције подржавао СПС (укупно 131 посланик, од тога 22 из СПС-а). Реч је о "прерушеној већинској влади" јер је влада имала стабилну већину иако је једна странка из те већине формално, али не и реално, била у опозицији. Праве мањинске владе, с друге стране, обезбеђују подршку за сваки законски предлог посебно, најчешће од различитих опозиционих странака. СПС, који је на тим изборима освојио најмање посланичких места од 1990. (8,8%), искористио је шансу да постане део владајуће већине и напусти улогу антисистемске странке. Кључна странка претходне владе, ДС, прешла је у опозицију.

ПАРАЛЕЛНО, расцеп између демократских странака и странака старог режима није битно ублажен. У новембру су претходно одржани, по трећи пут поновљени председнички избори на којима је Томислав Николић (СРС) победио Драгољуба Мићуновића (крњи ДОС) - 46,2% према 35,4% - али уз недовољну излазност (38,8%). Нова посланичка већина је зато пре председничких избора, заказаних за јун 2004, променила изборни закон и укинула праг излазности уклањајући тако битно ограничење демократије. У другом кругу председничких избора, Борис Тадић, нови председник ДС-а, победио је Николића - 53,2% према 45,4%. Кандидат владајуће већине, Драган Маршићанин (ДСС), убедљиво је поражен у првом кругу избора, освојивши свега 13,3% гласова и заузевши тек четврто место. Тако је коначно комплетиран персонални састав кључних политичких установа и успостављена равнотежа између кључних политичких странака. Премијер Коштуница и ДСС су подржали Тадића у другом кругу што је био почетак сарадње о кључним питањима са којима се земља сусретала наредних година. Тако је - и поред ранијих озбиљних сукоба између ДС-а и ДСС-а, ублажених поразом радикалне групе унутар ДС-а и победом Тадића - демократски блок опстао у нешто другачијем облику, кроз програмску и политичку сарадњу премијера Коштунице и председника Тадића око преговора о статусу Косова и европских интеграција, као и опстанком чврсте идентитетске поделе на демократске снаге и снаге старог режима.

КРАЈ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)