ФЕЉТОН - НОВА ВЛАДА ОПТУЖЕНА ЗА КОРУПЦИЈУ: Посланички мандати су постали власништво странака

Др Небојша Владисављевић

04. 10. 2021. у 18:00

ТРИ безбедносна случаја, који су извирали из спорова републичких и савезних органа под контролом супротстављених блокова у ДОС-у, додатно су заоштрили сукобе.

ФЕЉТОН - НОВА ВЛАДА ОПТУЖЕНА ЗА КОРУПЦИЈУ: Посланички мандати су постали власништво странака

СМЕНА Драган Маршићанин, Фото архива "Новости"

Средином марта 2002. војна служба безбедности је ухапсила Момчила Перишића, потпредседника републичке владе и бившег начелника генералштаба, и првог секретара америчке амбасаде у мотелу на Ибарској магистрали. Војни обавештајци су пратили и прислушкивали Перишића већ неколико месеци под сумњом да се бави шпијунажом.

Касније су највиши савезни и републички функционери на заједничком састанку погледали снимке на којима се видело како потпредседник владе у више наврата предаје нека документа секретару амбасаде и заузврат прима новац. Исте вечери је високи функционер ДСС-а затражио оставку премијера Ђинђића. Сутрадан је председник Коштуница изјавио да је наредио истрагу о отицању информација из генералштаба пре неколико месеци и да Перишић треба да поднесе оставку. Мада је републичка влада претходно наговестила да је реч о политичкој злоупотреби, као и одсуству цивилне контроле над војском, премијер Ђинђић је сада затражио оставку потпредседника владе, али и Аце Томића, начелника војне управе безбедности, јер о праћењу потпредседника републичке владе није обавестио премијера и савезну владу, нити колеге у републичким безбедносним органима.

Перишић се, након дужег оклевања, повукао из владе.

НОВИ случај је избио неколико дана касније када је председник Коштуница предложио Врховном савету одбране да смени генерала Павковића јер се оградио од свог потчињеног.

Наиме, Павковић је раније инсистирао да га шеф управе безбедности није обавестио о случају Перишића мада начелник генералштаба одобрава налоге за праћење и прислушкивање. Остали чланови тог тела, председници Црне Горе и Србије Мило Ђукановић и Милан Милутиновић, нису прихватили предлог о смени. Добро обавештени посматрачи сматрали су да би сменом Павковића, који је претходних месеци постао "кооперативнији" према републичкој влади, увидевши да се Коштуница ослонио на Томића, у војсци порастао утицај овог другог, а самим тим и председника Коштунице.

Зато је премијер Ђинђић тражио да се у пакету смени и шеф управе безбедности. Председник Коштуница је пензионисао Павковића у јуну, непосредно пошто је Врховни савет одбране одбио предлог за његову смену. Павковић је прво одбио да прихвати одлуку, а затим попустио отварајући још један случај. Тврдио је да је кабинет савезног председника наложио упад војске у зграду републичке владе због наводног прислушкивања председника годину дана раније. Коштуница је назвао ту изјаву бизарном. Ипак, према изјавама више генерала присутних на релевантним састанцима са председником и његовим саветницима накнадно образованом анкетном одбору Народне скупштине, реч је о истинитом догађају.

Од војске је тражен упад у зграду, у којој су биле просторије бироа за комуникације републичке владе јер је инсталиран "четворожилни кабл", преко којег је наводно било могуће прислушкивати председника. Пошто није било довољно основа за сумње да је реч о прислушкивању, а ризик је био велики, генерали нису спровели ту акцију.

ПОСЛЕ 5. октобра, наслеђене ауторитарне изборне установе су у више наврата политички инструментализоване. Према старом изборном закону, посланички мандати које су освојиле изборне листе дељени су у два корака: прва трећина мандата делила се по редоследу на изборној листи, што подразумева "затворена листа" у пропорционалним системима; преостале две трећине освојених мандата делио је подносилац изборне листе по свом нахођењу после избора. Тако је драматично ојачана улога страначких шефова и ограничена аутономија Народне скупштине. Овде је практично реч о посредним пропорционалним изборима јер се распоређивање страначких кадрова одвија и после завршених избора.

Пре избора у децембру 2000. паралелно са увођењем једне изборне јединице, такво ауторитарно решење је проширено на све освојене мандате које су странке освојиле на изборима - и опстало све до избора 2012. Поред тога, искључењем из странке, посланицима је престајао мандат. Посланички мандати су практично постали власништво странака, тј. страначких шефова, а посланици су сведени на њихове курире.

НАКОН хапшења и изручења Милошевића Хашком суду, заоштрили су се сукоби унутар ДОС-а до границе опстанка владајуће већине. У августу 2001, после убиства Гавриловића, ДСС је повукао своје министре из републичке владе и оптужио владу за корупцију.

У децембру је већи део ДОС-а сменио Драгана Маршићанина, председника Народне скупштине из редова ДСС-а, и на тај положај изабрао Наташу Мићић из ГСС-а. Претходно је откривено да је посланик ДС-а био у Солуну када је неко у скупштини гласао у његово име, а ДСС је тражио да се распишу ванредни скупштински избори. Од почетка марта 2002. ДСС није присуствовао састанцима руководства ДОС-а; наиме, представници ДСС-а су претходно избачени из покрајинске владе, њихов кандидат није изабран за савезног министра финансија, а ДОС није подржао предлог савезног закона о Хашком суду упркос претходном договору. Мада представници ДСС-а нису доводили у питање сарадњу са ДОС-ом на другим нивоима, нити су формално покренули питање поверења влади, њихова оштра критика владе и премијера отворила је питање опстанка владајуће већине. Посланичка већина ДОС-а је од 176 посланичких места, или 70% од укупног броја посланика, повлачењем ДСС-а реално пала на 131. Још осам посланика Нове Србије је било упитно, чиме је доведен у питање опстанак владе.

У МАЈУ 2002, уместо "реконструкције" владе о којој се често говорило, крњи ДОС је одлучио да одузимањем мандата ДСС-у "реконструише" Народну скупштину. Цинично образложење било је да треба заменити 50 посланика ДОС-а који су најкраће боравили у скупштинској сали, од којих су 23 били из ДСС-а. Тада ДОС није имао више од педесетак резервних посланика пошто преостали кандидати са изборне листе из различитих разлога нису могли бити употребљени. Пошто је ДСС имао само 13 резервних кандидата, очигледно је циљ био да им се одузме 10 мандата, таман да се "покрије" осам непоузданих из Нове Србије. ДСС је заузврат направио "владу у сенци" показујући тако и формално да је прешао у опозицију.

Административни одбор Народне скупштине је спровео одлуку ДОС-а "замењујући" 15 посланика крњег ДОС-а и 21 посланика ДСС-а који нису "образложили изостанке". Затим је савезни уставни суд поништио одлуку одбора. Истог дана, руководство крњег ДОС-а је избацило ДСС из коалиције и тако им одузело свих 45 посланичких мандата и покренуло медијску кампању против суда. У октобру, савезни уставни суд је привременом мером обуставио одлуку о одузимању 45 мандата ДСС-у. Утицајни политичар из врха тадашњег ДСС-а је коментарисао у разговору са нашим истраживачима да "оног момента када ви покажете да не постоји закон и да не постоје правила игре, тог момента ви шаљете поруку да је све дозвољено. Онда постаје нормално да се не спроводи одлука уставног суда. Онда у чему је разлика са" периодом пре Петог октобра? Нема разлике".

СУТРА: Власт преча од устава Србије

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)