ФЕЉТОН - СУМЊЕ У ОБЈЕКТИВНОСТ ХАШКОГ СУДА: Процес у Трибуналу био је оправдање за НАТО агресију

Др Небојша Владисављевић

30. 09. 2021. у 18:00

ПОСЛЕ Петог октобра, два вида преиспитивања прошлости су се поставила у изоштреном облику: један се тицао оптужби на рачун носилаца старе власти за ратне злочине у оружаним сукобима у бившој Југославији, сарадње нове власти са Хашким судом и помирења у региону; други се односио на оптужбе за убиства политичких противника и друге видове кршења људских права, екстремну корупцију и везе са организованим криминалом у земљи.

ФЕЉТОН - СУМЊЕ У ОБЈЕКТИВНОСТ ХАШКОГ СУДА: Процес у Трибуналу био је оправдање за НАТО агресију

Бомбардована зграда РТС-а / Фото Архива "Новости"

Оба вида су подразумевала утврђивање чињеница о кршењу људских права, суђења одговорнима и/или њихово неутралисање/лустрацију, признање патњи жртава злочина и преиспитивање прошлости у широј јавности. Питање одговорности Милошевића и његових најближих сарадника за ратне злочине током сукоба на подручју бивше заједничке државе, укључујући сукобе у Хрватској, Босни (1991-1995) и на Косову (1999), постављено је и пре пада старог режима. Тај вид транзиционе правде, који је извирао из последица сукоба око националног самоопредељења током распада заједничке државе и стварања нових држава, посебно је привукао пажњу међународних чинилаца, нарочито САД и ЕУ. Савет безбедности УН је резолуцијом 827 (1993) основао Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу (Хашки суд или трибунал) ради успостављања и одржања мира и безбедности на том простору, као и заустављања злочина и утврђивања одговорности за тешка кршења међународног хуманитарног права.

ТРАНЗИЦИОНА правда после Другог светског рата је еволуирала од спонтаног дела унутрашње политике до установе транзиционе правде, често са снажним међународним обележјима. Први талас је укључио суђења одговорнима за ратне злочине и друге злоупотребе после рата у Немачкој, Јапану, Аустрији, Белгији, Француској, Холандији и широм Источне Европе. Други је обухватио преиспитивање прошлости после пада недемократских режима у Португалији и Грчкој, као и током демократизације у Латинској Америци и Источној Европи. Трећи талас се односио на суђења за ратне злочине после оружаних сукоба у бившој Југославији и Руанди уз доминатни утицај међународних чинилаца. Током бомбардовања СРЈ од стране НАТО-а, Милошевић и блиски сарадници су оптужени за ратне злочине против цивила на Косову почетком 1999. Била је то прва оптужба бившег председника државе за кршење међународног хуманитарног права од стране међународног суда. После хапшења Милошевића оптужница је проширена. Очекивале су се и оптужнице против других функционера бившег режима и високих официра војске и полиције, од којих су се многи и даље налазили на положајима, што је створило велику неизвесност у вишим ешалонима безбедносних снага.

КАДА је реч о унутрашњем виду транзиционе правде, већи део јавности је сматрао Милошевића и његове сараднике одговорним за убиства политичких противника и новинара, друга кршења људских права и екстремну корупцију у земљи. Последњу, неопатримонијалну фазу у развоју Милошевићевог режима обележила је бруталност власти према политичким противницима. После дужег праћења и оштрих напада у режимској штампи, Славка Ћурувију, новинара и власника опозиционог "Дневног телеграфа", убили су припадници државне безбедности испред зграде у којој је живео у центру Београда у априлу 1999, током бомбардовања НАТО-а. Режим је организовао и два покушаја убиства Вука Драшковића, председника СПО-а и најпознатијег опозиционог политичара деведесетих. Државна безбедност је инсценирала саобраћајну несрећу на Ибарској магистрали код Лазаревца почетком октобра 1999. у којој је камион пун песка ударио у аутомобил у којем су се налазили функционери СПО; четворица су погинула, а Драшковић је лакше повређен. У другом покушају, 15. јуна 2000, припадници исте службе су пуцали на Драшковића, који се крио у Будви, и ранили га. Коначно, Иван Стамболић, најутицајнији политичар средином осамдесетих, бивши председник Републике (1986-1987), нестао је крајем августа 2000. на Кошутњаку; три године касније је утврђено да су га отели и убили припадници државне безбедности. Поред тога, систематски су праћени и малтретирани опозициони политичари и активисти, новинари и други критичари режима. Отуда је изашао и захтев да се отворе досијеи тајних служби и неутралишу ("лустрирају") одговорни за кршење људских права.

ПРЕПЛИТАЊЕ међународног и домаћег вида транзиционе правде изазвало је спорове око места суђења Милошевићу и његовим сарадницима, пред домаћим или Хашким судом, и око политичких приоритета нове владајуће коалиције. Већи део ДОС-а, цивилног друштва и шире јавности предлагао је да се суђење бившем председнику, или бар његов први део, одржи у земљи, евентуално уз помоћ и сарадњу са Хашким судом; многи су указивали и на мане суђења у Хагу. Премијер Ђинђић је нагласио да "треба дати шансу демократским институцијама да покажу да ли су у стању да на високом нивоу професионализма и независности обаве посао истраживања криминалних и кривичних дела и кажњавања починилаца тих дела". Утицајни посматрачи сматрали су да би у случају домаћег суђења бивши председник одговарао за вођење ратне политике, унутрашње насиље, а не само за ратне злочине. Председник Коштуница је захтевао привремено одлагање решавања одговорности Милошевића због других приоритета нове власти и да се економска помоћ не условљава тим питањем. Истицао је да постоје озбиљне сумње у непристрасност Хашког суда и да све видове сарадње треба правно регулисати, укључујући изручење оптужених за ратне злочине. Миљана Јовановић, из врха Отпора, рекла је нашим истраживачима да изручење Хагу није био њихов приоритет, није било консензуса око тог питања; "ми смо увек желели да он буде ухапшен и осуђен у Србији за ствари које је урадио овде".

МИНИСТАР Свилановић је тврдио да чињеница да Хашки суд привлачи пажњу јавности јесте један од начина, поред оснивања посебне комисије за истину, да отпочне суочавање наше јавности са истином о сукобима у бившој Југославији. Ипак, "за све нас било би неупоредиво важније да се усредсредимо на оно што смо бирачима обећали пре избора", тј. реформу државних институција, укључујући и реорганизацију правосуђа, полиције и војске, хармонизацију законодавства са оним ЕУ, реструктурирање економије и приватизацију, као и борбу против корупције и криминала. Претња реформама јесу теме "које су нам наметнуте, мимо наше воље, као што су односи Србије и Црне Горе, будућност Косова и Метохије, тероризам на југу Србије и Хашки трибунал", а које одузимају огромно време и енергију. Поједини посматрачи, иначе оштри противници Милошевића и ратне политике деведесетих, указивали су на окрњени легитимитет Хашког суда. Одбачене су оптужбе против те војне организације због гађања цивилних циљева, иако је нпр. Амнести интернешенел сматрао бомбардовање зграде РТС-а ратним злочином. У ДОС-у су многи сматрали међународни притисак за изручење Милошевића и суђење у Хагу покушајем накнадног оправдања НАТО интервенције мада нису о томе јавно говорили.

СУТРА: СУКОБ У ВЛАДАЈУЋОЈ КОАЛИЦИЈИ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

ФЕЉТОН - ТРАУМЕ ЗБОГ ВОЈНОГ ПОРАЗА: Британци су у Египту конфисковали све југословенске авионе