СТРАТЕГИЈА ЗАВАДИ ПА ВЛАДАЈ: Лажне вести постају моћно политичко оружје

Виола Бакини и Маурицио Тескони

18. 09. 2021. у 18:00

БИЛО је то као да живим у 1984. години - изјавио је Марат Миндијаров, бивши руски трол, за "Вашингтон пост".

СТРАТЕГИЈА ЗАВАДИ ПА ВЛАДАЈ: Лажне вести постају моћно политичко оружје

Фото Thinkstock

Наводећи чувени роман Џорџа Орвела, Миндијаров је говорио о свом необичном послу, који се састојао у ширењу лажних вести (намерно објављених неистина како би се ометала расправа и утицало на јавно мњење). Тај човек је испричао да је радио у дванаесточасовним сменама, затворен у соби са спуштеним ролетнама и окружен компјутерским екранима. Међу преварама које је наводно раширио је и прича о томе како се после пада вредности рубље живи боље. Место које Миндијаров описује као покретну траку у некој фабрици, где сви непрестано нешто пишу и објављују, познато је као "фабрика тролова". То је једна руска компанија са седиштем у Санкт Петербургу, у четвороспратници крцатој људима, чији је посао био да тролују друге кориснике и ометају јавну расправу.

Једно од најважнијих истраживања у циљу обелодањења истина о том систему обавио је "Њујорк тајмс". Један сведок испричао је новинарима да му је први задатак био да напише документ о Далесовој доктрини, теорији завере која је у Русији веома позната, а према којој је педесетих година прошлог века тадашњи шеф ЦИА, Ален Далес, покушао да уништи Совјетски Савез. Сведок је рекао да је објављивао постове о ратовима у Сирији и источној Украјини, о руској политици и наводној улози Сједињених Америчких Држава у ширењу вируса еболе. Све су то лажне вести, али чим се појаве, војска програмираних ботова почиње да их шири све док се не нађу и на временским линијама руских, а и других грађана.

ЈЕДАН од лажних профила који су потекли из Русије (а откривен је на "Твитеру", приликом једне антиботовске акције) стигао је чак до статуса инфлуенсера у САД. Џена Абрамс (тако се звала) је имала 70.000 пратилаца на "Твитеру", а била је толико позната да су њене објаве наводили и најзначајнији медији, као што су "Њујорк тајмс" и Би-Би-Си. Џена је у почетку објављивала своја мишљења у оштром, заједљивом стилу, иако никада није била агресивна. Вешто је избегавала проблематичне теме успевши да повећа популарност и да њени забавни постови постану цитирани.

У одређеном тренутку Џена је направила заокрет. Почела да пише поруке чији се садржај све више односио на политику, како су се ближили избори. У својој профилној биографији објаснила је: "Не бојте се, нисам за Трампа. Само сам за здрав разум." А у одређеном тренутку престала је да скрива своју наклоност према ономе ко ће ускоро постати амерички председник и почела је да удара на најниже емоције бирача твитовањем на теме попут расизма или рата. Међу њима је и: "За оне који мрзе конфедералну заставу: да ли знате да застава и рат нису имали везе са робовима, већ само са парама?"

У КЛОПКУ лажног профила упали су заправо сви. Изнервирани поруком реаговали су новинари, историчари и славне личности. Један радијски водитељ, Афроамериканац, одговорио је да врло лако може да се каже да се грађански рат у САД водио због новца, кад твоји преци нису били монета за поткусуривање у њему. Један историчар (чију објаву су потом ретвитовале десетине хиљада корисника) љутито је узвратио да се рат водио баш због робова, итд. Разуме се, у клопку су упали и њени истомишљеници - многе присталице крајње деснице ретвитовале су њену објаву и свим силама браниле своју нову јунакињу. Укратко, Џена је била толико добро направљена и толико убедљива, да су сви поверовали да је стварна особа.

Руска пропаганда се није заснивала само на лажним профилима. У телевизијској емисији Piazza pulita дао је интервју човек који је некада радио у компанији Internet Research Agency (тако се, наиме, зове фабрика тролова) и испричао је да је радио на писању фалсификованих чланака, док је цело једно одељење било задужено за прављење интернет мимова. Неки од њих (попут фотографије Ангеле Меркел с Хитлеровим брчићима) постали су вирални у целом свету.

ДА БИСМО боље схватили колики је утицај оваквих садржаја, састали смо се с Робертом Брачале, која предаје политичке науке на Универзитету у Пизи и спада у стручњаке за дигиталне предизборне кампање. Роберта нам је објаснила да су мимови моћно оружје у области политичке пропаганде и да се помоћу њих добијају важне битке. "Помоћу мимова", казала је, "шире се садржаји вишеслојног значења, а да корисници нису увек свесни свих могућих тумачења". Током предизборне кампање на председничким изборима 2016. године Трампове присталице као мим постављале су противничку кандидаткињу Хилари Клинтон и тако је отпочела борба касније названа "Велики рат мимова".

Део тог отрова смућканог од "мимова", лажних вести и ботовског ретвитовања потицао је из Русије. Према истраживањима новинара, који су накнадно реконструисали чињенице, изгледа да су у фабрици превара постојала два сасвим одвојена сектора - један се бавио објавама на руском језику, док је други производио садржаје намењене америчкој публици. Чини се и да су многи запослени желели да раде у одељењу задуженом за утицање на изборе у САД, јер је плата била већа. Стога је селекција била изузетно строга: тражило се одлично познавање енглеског језика да би могли боље да се прикрију и не препознају их као тролове. Да би утицали на америчку предизборну кампању, налози које је направила Internet Research Agency бавили су се тадашњим горућим темама, међу којима су имигранти, ислам и права црнаца.

"НЕМА новинара да посредују, као ни свега онога што из тога проистиче, почев од провере извора па надаље. Данас су новинари често принуђени да прате вест која се шири по друштвеним мрежама, да би тек потом проверили да ли је тачна." Али, ако неко мисли да све то остаје само на интернету, грдно се вара. Лажни руски профили нису само објављивали лажне вести, напротив, често су превазилазили границе друштвених мрежа да би организовали праве протесте. Од јуна до новембра 2016. године, према "Њујорк тајмсу", било је најмање осам таквих протеста, организованих у градовима као што су Вашингтон и Њујорк. Пошто су били сагласни с мноштвом њихових идеја, у Трамповом изборном штабу су у више наврата подржали организовање тих протеста.

Дакле, будући председник је за све ово знао? Не, било би погрешно доносити исхитрене закључке. Обимни Милеров извештај, у којем специјални тужилац Роберт Милер на преко четристо страна даје преглед своје истраге о умешаности Русије у америчку предизборну кампању 2016. године, донео је закључак да нема доказа да су Трампови сарадници знали ко заправо стоји иза тих налога.

УТИЦАЈ ЛАЖНИХ ВЕСТИ

ЛАЖНЕ вести су без икаквих филтера доспевале на временске линије грађана. Другим речима, док су политичари некада слали поруке грађанима посредством новинара, сада то могу да чине директно. Политичари, активисти, присталице и ботови твитују своје пропагандне поруке. Било да су позитивне или негативне, пристојне или агресивне, истините или лажне. И те поруке стижу непосредно до грађана, којима не полази увек за руком да их филтрирају, и зато што то објективно може да буде веома тешко.

СУТРА: САЈБЕР РАТОВАЊЕ У ИТАЛИЈИ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)