ФЕЉТОН - СУПРОТНИ ТАБОРИ МЕЂУ ХРВАТИМА: У Сплиту се клицало Балканском савезу

Др Миле Бјелајац

19. 08. 2021. у 18:00

МИЛОРАД Екмечић анализирао је последице балканских ратова на друштво у Босни и Херцеговини, подједнако у свим слојевима, те реакције власти, како у свом делу "Стварање Југославије", тако и у посебним радовима - чланцима.

ФЕЉТОН - СУПРОТНИ  ТАБОРИ МЕЂУ ХРВАТИМА: У Сплиту се клицало Балканском савезу

Фото Архива

Он је уочио како је дошло до поларизација и како је службени протурски став Монархије придобио добар део муслиманског становништва у њену корист. Није све једнозначно било ни у хрватском корпусу. Једно крило праваша скицирало је Велику Хрватску до Дрине.

Надбискуп Штадлер поднео је Двору петицију о Великој Хрватској током Светског рата. Млађи историчари Игор Деспот и Милан Гулић описивали су прилике у Хрватској и Далмацији, уз обиље детаља који употпуњују раније приказе расположења на овим просторима у току балканских ратова.

Наведимо само неке примере, који данас можда не би били разумљиви, бар не у неким срединама. Већ у првих неколико недеља, само у Загребу је за српски Црвени крст прикупљено 100.000 Кр. Многи су се опробали у "патетичном пјесништву и величали косовски мит и Краљевића Марка".

ИГОР Деспот подсећа на један доушнички извештај из маја или јуна 1913, који је објавио још историчар Фердо Шишић ("Како су Хрвати мислили у првој половини 1913. г.") : "Балкански рат изазвао је у Хрватској - каже се у извјештају - јачање српско-хрватског национализма, који се - а нарочито код омладине - прометнуо у иредентизам. Свагдје се у јавном и приватном животу одлучно истиче, да су Срби и Хрвати само један народ, и због тога да ће границе, које данас одвајају Хрватску, Босну, Херцеговину, Далмацију, Истру и Крањску од српских земаља морати да нестану. У Хрватској нема данас ниједне политичке партије, која би се усудила да истакне програм вјеран династији. Странка Права, коју је некоћ водио др Франк, а која бјеше типична представница антисрпске политике, распала се. Посљедњи остаци Старчевићеве странке, окупљени су сада око др Миле Старчевића, једва да имају смјелости да као оквир Хрватства истакну монархију. Код омладине још је горе. Омладина Странке Права сербофилска. Нитко више није одан династији. На дан пада Скадра истицане су заставе, па чак и градски начелник Јанко Хољац. Афера је заташкана. У посљедња 4 мјесеца било је нешто преко 200 велеиздајничких процеса".

БЕЧ ПРИДОБИЈА ПОЛИТИЧАРЕ

ИЗБИЈАЊЕ сукоба међу балканским савезницима и напад Бугарске на Србију изазвали су делимично стишавање емоција и еуфорије. Међутим, после слома Бугарске просрпски став је поново јачао, а Бугарска је оптуживана, не нарочито бираним речима, за издају и "подмукли напад". Ипак, у том периоду, аустроугарским властима је успело да придобију поједине политичаре за своја гледишта. У Далмацији се дефинитивно цепају "праваши". Док су старији и зрелији политичари нудили алтернативе, омладина је остајала на свом курсу. Нападала се политика "опортунитета" Хрватско-српске коалиције, која ће у Банској Хрватској и Славонији 1913. добити изборе.

ДАЛМАЦИЈА, која је предњачила у стварању атмосфере јужнословенске солидарности и била прва покрајина у којој је уведено ванредно стање, преплављена је манифестацијама у којима су у градовима Дубровнику, Сплиту, Шибенику и Задру најактивније учествовали и градоначелници, и народни посланици Далматинског сабора или Царевинског вијећа. Тако је Иван Крстељ, градоначелник у Шибенику, изјавио да ће доћи до ослобођења Далмације "побједничким словенским балканским бајунетима". У Сплиту, градоначелник Винко Каталинић, после пада Солуна, за време манифестација 10. новембра изјављује, према полицијском извештају: "Уфамо се да ће ти јунаци ослободити и нас." Омладина у Далмацији почела је 8. маја 1913. да издаје лист "Уједињење".

Историчар Гулић наводи да је у Шибенику, граду од 11.700 душа према попису из 1910, на улице изашло 5.000 грађана, у знак подршке балканским савезницима. У Сплиту је 10. новембра 1912, према полицијским проценама, на улице изашло око 8.000 људи (град је тада имао 21.249 становника). Демонстранти су направили бакљаду, ишло се од трга до трга. У градском центру, градоначелник је еуфорично говорио: "Сан наших старих обистинио се. Полумјесец тоне испред Крста, а наш се народ објављује запањеној Европи.

Замире и дуга Видовданска тужаљка, а мјесто ње нова пјесма славе и побједе пролама се од Црног до Јадранског мора и подиже срца миљона новим животом, који захваћа цијело Балканско полуострво, и нас у њему. Вјерни светим традицијама отаца, ми Хрвати с усхитом поздрављамо глас нашег народног ускрсњућа. Благосливљућ жртве наше рођене браће Срба и Бугара и с њима сједињених Грка, с поуздањем гледамо у будућност."

ЛАЂЕ са црногорским добровољцима масовно су дочекиване у свим далматинским местима у којима су пристајале. Испраћај Црногораца из Котора и других места такође је био величанствен. У Дубровнику, граду од 8.183 становника, на испраћају и манифестацијама окупило се око 3.000 људи. Лекари и медицинске сестре одлазили су из Дубровника на Цетиње. Прослављао се пад Скадра и демонстрирало против аустроугарске политике одузимања Скадра Црној Гори. То је виђено као антидржавна активност, па су уследила хапшења, забране окупљања и на крају је уведено ванредно стање.

Лујо Бакотић се сећао како је у далматинским лукама масовно и са пијететом био дочекиван брод који је из Љеша носио посмртне остатке генералштабног мајора Радивоја Филиповића. У Сплиту су држани говори, а на ковчег је положен венац са натписом: "Брату Србину - Спљетски Хрвати". Били су присутни др Јосип Смодлака, др Анте Трумбић, Дујам Микачић, др Франо Перван, др Иво Тартаља и Емил Перишић. Од тога дана "жандарми нису више пуштали народ на обалу кад су имале да стижу лађе с југа".

Када су објавили распуштање легалних власти у Сплиту и Шибенику, 16. новембра 1912, аустроугарски органи дали су следеће образложење: "У посљедње вријеме учестале су у овој покрајини манифестације, којим се хтјело да даде израза одушевљења за бореће се балканске државе. Те манифестације, којима се у себи не би имало шта да приговори у колико би се биле држале у границама простих исказа симпатије, дале су ипак повода догађајима, проти којима државна власт, у заштиту највиших државних интереса, мора енергично да устане."

БИО је то кодирани говор који је прикривао повике против Аустроугарске и јавно исказивање наде да ће слобода ускоро стићи и у те крајеве. Због прослављања пада Једрена 28. марта и клицања балканским државама и владарима те њиховом оружју, у Дубровнику је ухапшено четрнаест омладинаца. И у Сплиту славио пад Једрена. Клицало се Балканском савезу и краљу Петру, клицало се "црногорском Скадру", узвикивало се: "Живила југославенска мисао!" И ту је полиција разбила скуп и ухапсила више манифестаната.

Данашњи савременик, ако се прихвате тврдње оновремене аустроугарске пропаганде да је све дошло из Србије и да је све плод њене пропаганде и конспирације, може само у чуду да се упита како је српска пропаганда била толико свемоћна да у тој мери овлада људима, како их је убедила да су крв исте крви и кад нису православне вере и да би им било боље сједињенима у заједничку јужнословенску државу, изван окриља Аустрије и Мађарске.

СУТРА: Апис знао да Беч спрема напад

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВУЧИЋ НА СВЕЧАНОСТИ ПОВОДОМ ДАНА КОБРИ: Образ нема цену, Србија није на продају, отаџбину волимо више од свега (ФОТО/ВИДЕО)

ВУЧИЋ НА СВЕЧАНОСТИ ПОВОДОМ ДАНА "КОБРИ": Образ нема цену, Србија није на продају, отаџбину волимо више од свега (ФОТО/ВИДЕО)

ПРЕДСЕДНИК Републике и врховни командант Војске Србије Александар Вучић присуствује војној свечаности поводом Дана Одреда војне полиције специјалне намене „Кобре“.

14. 04. 2024. у 10:35 >> 10:36

ЗАШТО СУ БРУТАЛНО УБИЈЕНИ? Игора одгајали пси на улици - заборавио матерњи, кад су им га одузели ДОШЛИ ИСПРЕД СИРОТИШТА и данима чекали

ЗАШТО СУ БРУТАЛНО УБИЈЕНИ? Игора одгајали пси на улици - заборавио матерњи, кад су им га "одузели" ДОШЛИ ИСПРЕД СИРОТИШТА и данима чекали

ТУЖНА прича дечака који је прошао пакао на земљи због својих родитеља и деде алкохоличара. Морао је да проси и живи на хладној улици, а данас је жив захваљујући Џеси, Гоги, Маши и Севи.

16. 04. 2024. у 14:14

Коментари (0)

ЕЈ, ЉУДИ, АЛИ БУГАРСКА... Овом причом је Никола Јокић шокирао Амере