ФЕЉТОН - УНИШТЕЊЕ СРЕДЊЕ КЛАСЕ НА ЗАПАДУ: Наступила су златна времена за глобалне олигархе

СВЕ су бројнија мишљења да су сви банкари, на овај или онај начин, купљени од стране глобалних олигарха.

Фото Архива

Демократија, какву знамо и замишљамо, одавно је устукнула пред тзв. олигархијским социјализмом. Олигарси су успјели да социјализују све губитке када се, почетком Свјетске економске кризе из 2008. године, распао систем њиховог коцкања галактичких размјера. Умјесто да тада буду кажњени, они су награђени подржављењем њихових губитака. Свијет је, тада, у избору да ли да спасе реалну економију или банке, одлучио да то буде банкарски систем, жртвујући свијет стварне економије.

С друге стране, олигарси су приватизовали све могуће добитке из игре са новим правилима. Централне банке су водиле политику јефтиног новца, задржавајући каматну стопу око нуле готово пуну деценију. Тако су наступила златна времена за ту класу. Новац је био тако јефтин, а они тако значајни за опстанак заједнице, да су могли да све друге тјерају да штеде, како би сами гомилали новац и дионице, са којима су се поигравали док су им се профити кретали према стратосфери. Политиком "нулте каматне стопе" уништена је средња класа свуда на Западу, завладали су биједа и незабиљежен степен друштвене неједнакости, а сами "бирачи" и "порески обвезници" постали безначајни у мјери коју не памти савремена демократија. И све ово, не само да се прихвата и прећуткује него се, поново и поново, наставља.

ОВАЈ процес је, стога, немогуће објаснити само глупошћу непосредних актера. Иза овако крупних промашаја мора да постоји чврста намјера. Ово је тектонски поремећај савремене цивилизације. Користећи езоповску причу, могло би се рећи да се свијет западне демократије претвара у изокренути зоолошки врт. Централни банкари су постављени да би контролисали похлепу и пљачкашке нагоне банкстера, као збирног имена за све олигархе из бранше новца. Они су имали задатак да их пазе и хране, али у ограниченом простору њихових кавеза, како би обичан народ могао да живи мирно. Међутим, они су их пустили на слободу, а све остале сатјерали у кавезе, тврдећи да је то једини начин да се преживи. Уз то, стално су причали о тешким и болним реформама, тврдећи како народ мора да се стрпи и поштено расподијели све скученији простор између решетака. И, да би зло било комплетирано, многи су им повјеровали, а готово сви се помирили са овом колосалном лажи...

Савремено тржиште се процјењује на, минимум 650 билиона (хиљада милијарди) УС долара, што представља преко осам пута већи износ од укупног свјетског БДП-а. Ова се сума расподјељује само на малобројне олигархе и њихове велике банке. По извјештају америчке канцеларије за контролу валута (ОЦЦ), у трећем кварталу 2015. године прве четири банке по величини - "ЈП Морган", "Ситибанк", "Голдман Сакс" и "Банка Америке" - имале су деривата у вриједности 174 билиона долара. То је око 35 пута више од вриједности свих њихових депозита и око сто пута више од вриједности њиховог капитала.

ПОЈЕДИНАЧНО, прво мјесто, са 60 билиона долара вриједним дериватима (финансијским уговорима који гласе на толику вриједност) држи њемачка Дојче банка, преносећи прогнозе о посљедицама евентуалног слома овог џина на стакленим ногама. Деривати су довели до краха свјетских финансија 2008. иако су били на износу од тек једне десетине данашњег.

Њихова основна каратеристика (поред канцерогеног утицаја на здраву економију) јесте да коначно раздвајају финансијске везе и бивају вођени силама које је тешко утврдити и контролисати. Ни тада, а посебно данас, код деривата није могуће утврдити извор и разлог продаје вриједносног папира. Кредитни инструменти, као што су уговори о хипотекама, акције, банкарски кредити и државне обвезнице, "пакују" се у један уговор, а приход који се од њих очекује, тј. цијена која се за њих плаћа, немају никаква рационална очекивања, већ прије свега личе на опкладу. Ипак, најопасније је што деривати бришу сваку везу између физичке реалности и финансијских обавеза. Усљед тога, они могу да имају ужасавајуће и нежељене посљедице и за дужника и за зајмодавца.

Паралелни финансијски универзум деривата, у којем финансијске обавезе произлазе из онога што је произвољно написано, колико год био супротан правој економији, са њом се стапа у нераскидиву цјелину. Он се понаша као прави, као постојећи новац и радо преузима његову улогу.

САДА можемо разумијети зашто се неке хартије од вриједности купују и када дају негативне приносе, попут државних обвезница Америке и Њемачке. У мијешењу масе од које се деривати праве, треба имати и озбиљних вриједносница које, попут соли у брашну, дају укус, односно привид озбиљности.

Да је тако, доказује недавна исплата америчког ФЕД-а великим банкама које своја средства, на име обавезне резерве, држе на његовим рачунима. Камата се обрачунава по стопи од 0,5 одсто, што је створило укупну обавезу ФЕД-а од 6,9 милијарди долара.

Тако је "Голдман Сакс" "почашћен" са 900 милиона долара а, као посебна занимљивост, истиче се да су двије стране банке (Дојче банка и "Мизухо финансијска група") приходовале преко три милијарде долара. За Дојче банку је, дакле, створен савршен свијет. Марио Драги јој поклања новац који она троши преко баре, а за непотрошени износ јој Џенет Јелен, прва дама ФЕД-а, исплати камату.

КОНАЧНО, да ли се може очекивати да овај балон препун деривата, као код претходних финансијских криза, неочекивано пукне и доведе до колапса? Веома су мале могућности да се то деси у драматичној форми као 2008. године. Из простог разлога што се ради о једном те истом економском процесу који добија на величини, али који је већ изградио амортизационе механизме. Све ове банке су одавно превелике да би пропале, а за њихов опстанак је одавно активиран систем "болних реформи" и "штедње". Другим ријечима, једино што се може очекивати као посљедица актуелних финансијских дешавања, јесте проширење ограда зоолошког врта и даље смањење свих кавеза у којима ће бити смјештени недужни посјетиоци.

Врхунски финансијски мешетари, они који су креатори глобалних превара и пљачке милиона, поред похлепе, карактеришу се и презиром према обичним људима. У њиховом жаргону се употребљавају изрази: стока - коју треба научити памети; овце - које треба ошишати; кожа - коју треба некоме одрати и крв - које се треба напити. Стога је подсјећање на Езопа било изнуђено. n (1. 4. 2016).

СУТРА: Лаки новац и ратови валута

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ГЛОБАЛНИ ФИНАНСИЈСКИ ЗОО-ВРТ: Европски новац се улива у амерички финансијски систем

14. 07. 2021. у 18:00

Фељтон

0 8

ФЕЉТОН - КОЛАПС ПОЛИТИКЕ ЛАКОГ НОВЦА: Америчка влада функционише на сталном задуживању

13. 07. 2021. у 18:00

Фељтон

0 12

ФЕЉТОН - ДОЛАР НЕПРИЈАТЕЉ БРОЈ ЈЕДАН: Како је америчка валута извршила одлучујући напад на САД

12. 07. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ОТАЏБИНА СЕ БРАНИЛА ХЕРОЈСТВОМ: Мирнодопске и ратне резерве биле су на располагању војсци

11. 07. 2021. у 18:00

Фељтон

1 2

ФЕЉТОН - ТУЖБА САВЕЗНЕ ВЛАДЕ ХАШКОМ СУДУ: На више од три стотине страница забележено је шта је НАТО урадио нашој земљи

10. 07. 2021. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ЗАПАМТИТИ НАТО АГРЕСИЈУ: Бомбардовање је требало да буде 1998. године, што је привремено спречено споразумом Милошевића и Холбрука

09. 07. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације