ФЕЉТОН - ЉУБАВ И БРИГA ЗА ОБИЧНЕ ЉУДЕ: Краљица Марија се потпуно посветила добротворном раду

Жижа Радивојевић

12. 06. 2021. у 18:00

ВЕЛИКО је било срце краљице Марије и у њега је смештала не само своју породицу, него цео народ. Од првих дана показивала је љубав и бригу за обичне људе у чију земљу је дошла и заволела је као своју. Била је омиљена међу дипломатским кором, начитана, елегантна, достојанствена, али обичан свет је, буквално, обожавао.

ФЕЉТОН - ЉУБАВ И БРИГA ЗА ОБИЧНЕ ЉУДЕ: Краљица  Марија се потпуно посветила добротворном раду

Марија са синовима Петром, Андрејем и Томиславом

Како је била страствени љубитељ аутомобилизма и возила је сама, једном јој је пукла гума на путу за Опленац. Сељани су је препознали и изашли да је поздраве и да понуде помоћ, али нико није знао како се то ради. Краљица је знала, па је засукала рукаве и променила гуму на запрепашћење и одушевљење окупљених.

Отварала је школе, болнице, обданишта, поклањала новац добротворним удружењима. Даровитим а сиромашним ђацима од личних прихода омогућавала је да се школују. Била је и идејни творац организације Коло српских сестара. Све је интересовало и свуда је стигла да помогне. Можемо само да замислимо колико се променио Маријин живот када је променила дом и земљу. Та промена јој није тешко пала, људи су је у њеној новој домовини волели и то су показивали. Ни дом јој није био неудобан, све што је физички окруживало било је лепо, топло, уређено и пријало јој. Ипак, врло рано је млада невеста схватила да јој брак неће бити ни приближно велелепан као што је била свадба. Њен муж, кога је целог живота поштовала, остао је за њу енигма. Млада, лепа и путена Марија, савршена краљица и мајка, вољена од своје деце и народа, искрено је била посвећена земљи која је постала њена.

АТЕНТАТ на краља Александра у Марсељу, у кога је пуцао припадник ВМРО организације и убио га, преокренуо је ток историје, али и краљичин живот. Њен најстарији син, принц Петар Други, био је дечак од 11 година и уместо њега владало је намесништво где је био главни кнез Павле Карађорђевић.

Краљица Марија никада се није мешала у политику, а тек овим намесништвом била је искључена из свих државних питања. И раније окренута добротворном раду, сада се потпуно посветила потребама народа и васпитању својих синова. Појављивала се на званичним догађајима само када мора. Уместо тога, била је активна у Црвеном крсту, помогла је да се изгради дечја болница у Тиршовој и Институт за онкологију.

Колико је било велико њено срце за народ који је прихватила као свој, најбоље говори податак да је њена удовичка апанажа била шест милиона динара (што је била велика сума), а она је, за личне потребе, користила само четвртину. Од осталог новца многи сиромашни, убоги и невољни имали су хлеб, дом, сиромашна деца школовање, самохране мајке потпору. Све је стизала и имала људе задужене да јој доставе обавештења о најугроженијима.

НАСТАВИЛО се то и у избеглиштву, где је била после априлског слома Југославије. Живела је на малом имању у Енглеској, где су јој се синови бавили пољопривредом, а она кућним пословима. Синови су били Томислав и Андреј, а са Петром је била у сукобу јер је била против његове женидбе док му је земља у рату, што је било мишљење и целе Владе у избеглиштву. Сматрала је да један краљ, макар и у избеглиштву, не сме да мисли на личну срећу док му земља пати под крвавим ратом, што против Немаца, што братоубилачким. Млад, заљубљен, Петар је није послушао и тада су потпуно прекинули односе.

Цела прича око краљевог заљубљивања у грчку принцезу Александру била је ујдурма Винстона Черчила, који је и наместио да се упознају, а касније врло подржавао идеју о венчању. Пошто је у то време већ званично подржао Тита и партизане, ишао је за тим да дискредитује краља, јер се ниједан савесан и одговоран суверен не жени док му је земља у рату. Тако су се венчали, марта 1944, краљ без краљевства и принцеза без мираза, јер она је била кћи грчког краља који се оженио грађанком, па његова деца нису имала право ни на престо, ни на оно што иде уз њега. Краљица мајка није дошла на венчање. Седела је на свом имању стегнута срца што је њен син глув и слеп на оно што му она говори са разлогом.

СА ФАРМЕ у Кенту организовала је и слала помоћ у одећи и храни нашим људима по разним логорима, и то потписујући као Марија К. Ђорђевић. Преко Југословенског црвеног крста и Друштва "Свети Јован", многима је олакшала и, буквално, спасла живот дајући од свога. Само до краја 1943, отпремљено је 7,5 милиона килограма пошиљaкa, од чега је 5,5 милиона била храна. Тридесет хиљада шињела и комплетне преобуке отишло је онима којима је било неопходно. И када није била уз народ који је пригрлила као свој и који јој је био истински близак, краљица Марија није престала да брине и помаже.

Када се није бавила организовањем помоћи, ишла је, иако не више млада, у сликарско-уметничку школу. Тамо је била најстарији студент и уопште се није понашала краљевски. Сликала је и вајала, чак је имала и изложбу. Не као краљица, него као обичан студент.

Рођена на двору и дуго је живела на двору, али је све то заборавила и постала обична жена која се бавила синовима и хуманитарним радом.

ПРЕД крај живота била је принуђена да прода два вредна комада накита да би платила скупе лекове и терапије, јер је била озбиљно болесна. Аукцијска кућа "Сотби" продала је њену величанствену дијадему са преко 800 уграђених драгуља, дизајнирану у царској Русији, и брош у облику белог орла који је добила од мужа. Од тога је платила оно што јој је било неопходно, с обзиром на то да је последње две године била готово непокретна, али је и од те суме одвојено у добротворне сврхе. Последњи пакет помоћи који је упутила краљица добио је један наш човек у Француској, на дан њене смрти, 22. јуна 1961. Никада није престала да мисли на друге.

Сахрањена је на краљевском гробљу у Виндзору, али је, пре неколико година, пренета на Опленац, у крипту цркве Св. Ђорђа, задужбину Карађорђевића, која је и њихова вечна кућа. Тамо почива највољенија српска краљица која је понела највећу титулу коју јој је народ дао када је прозвао "наша мајка".

КРАЈ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)