ПОЗНАТА СРПСКА ВОЋКА ДОНОСИ ДЕСЕТИНЕ ХИЉАДА ЕВРА: Милован и Снежана открили да ли се исплати улагати у посао и колики су трошкови

Novosti online

21. 04. 2021. у 17:36

ИЗВОЗ суве шљиве у Србији је прошле године био за 1,3 милиона евра већи него претпрошле године и износио је 1,3 милиона евра, показују званични подаци Привредне коморе Србије.

ПОЗНАТА СРПСКА ВОЋКА ДОНОСИ ДЕСЕТИНЕ ХИЉАДА ЕВРА: Милован и Снежана открили да ли се исплати улагати у посао и колики су трошкови

Фото: Depositphotos

Србија има просечну годишњу производњу око 6.000 тона сушене шљиве, док је укупна површина под засадима шљиве 73.010 хектара. Највећа производња је у Колубари, Шумадији и Топличком округу, док се извозна цена кретала од 1,5 до два евра по килограму.

Због продајне цене и пласмана на тржишту, производњу сушене шљиве неки виде као "бизнис будућности" у којем су зараде велике. С друге стране, поједини произвођачи тврде да се не треба залетати у овај посао, јер су трошкови и улагања огромни и нису посао за мала пољопривредна газдинства.

Милован Тадић (55) из Ваљева каже да се годинама бави производњом, прерадом и сушењем шљиве. На шест хектара он гаји ово воће, до којег добије више од 200 тоне свеже шљиве.

"Све то продајем у сушеном облику и имам добру зараду. Извозим мањи део, док већи део продајем у Србији. Укупно је на извоз у иностранство отишло нешто мање од половине сушених шљива. Потражња је већа и задовољан сам овогодишњим родом. Најбоље се продају шљиве које су у комбинацији са чоколадом и то се највише тражи и извози у другим земљама”, каже он.

Ипак, Снежана Ранковић из Осечнине из фирме "Белафарма", каже да је производња суве шљиве посао за оне који већ имају свежу шљиву коју свакако продају, па могу да уложе у мегханизацију за сушење.

- Потребно је 30 тона прераде свеже шљиве дневно, да би била довољна количина сушене шљиве, која може да се пласира на тржиште. То значи да посао не може да им пропадне, ако се продаје и свежа и сушена шљива. То је у реду. Али, неко ко планира да се бави само продајом сушене шљиве, свеједно да ли у Србији или свету, за њега је јако тешко и ту зараде нема, а трошкови су огромни - каже она.

Према њеним речима, овим бизнисом могу да се баве само “велики играчи” и мала газдинства не могу да опстану у овом послу.

- То је озбиљна производња и индустрија. Послом са сушеном шљивом могу да се баве богати, који имају новац да инвестирају у механизацију, да покрију трошкове и велике губитке, па ако им се посрећи, да зараде. Ја од овог посла не могу да живим и издржавам породицу, иако имам фирму - каже Снежана Ранковић.

КОЛИКА СУ УЛАГАЊА?

Почетно улагање са новим машинама креће се 6.000 до 50.000 евра, у зависности од капацитета и начина обраде, на пример, да ли се суши шљива са коштицом или без ње.

- Сушара која има капацитет 600 килограма кошта око 7.000 евра. Казан који служи за кување воћаи избацивање коштица може да се набави за око 2.000 евра. Половна опрема може да се купи за 6.000 евра. Оно што је корисно јесте да се са таквим машинама може сушити и остало воће, не само шљиве - каже пољопривредни стручњак Драган Игњатовић.

Сушена шљива потом може да се прода у поковању од пет или десет килограма, која се касније расподељују и продају на пијацама, маркетима или се извозе у иностранство.

- Просечни принос је осам тона по хектару. Сува шљива је скупља од свеже, али, у килограм суве стаје четири килограма сирове шљиве. Од једне тоне добије се 300 килограма и потроши кубик дрва током даноноћног сушења. Зарада је већа ако се суши шљива без коштице, али је и почетно улагање веће. Ипак, када се урачуна радна снага и трошак који производе машине, питање је коме је овај посао заиста исплатив, а коме није - каже Драган Игњатовић.

КАКО СЕ РАДИ ОВАЈ ПОСАО?

Да би се сува шљива извозила по доброј цени, потребно је да има крупне плодове и да буде изнутра златно жуте боје.

- Да би то био онај квалитет који странци и купци траже, то треба да буду сорте које су погодне за суђење, као што су ваљевка, пожегача, чачанска родна или стенлеј. Шљива се суши на топлом ваздуху и струји, на температури од 80 степени. Процес суђења траје од 24 до 28 сати. Важно је добро оценити време, јер не сме да се пресуши или да се осуши. Од пратећих трошкова ту су енергенти и радна снага - каже Игњатовић.

(Мондо)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)