НОВИ ЗАКОНИ ДОНОСЕ ЕНЕРГЕТСКИ БУМ: Инвеститори спремни за велика улагања у обновљиве изворе

Е.Б.Т.

14. 04. 2021. у 15:11

НОВИ закони из области рударства и енергетике, о којима сутра почиње расправа у парлементу, обезбеђују основу за велике инвестиције у обновљиве изворе енергије и отварају могућност да Србија у том сектору постане лидер у региону.

НОВИ ЗАКОНИ ДОНОСЕ ЕНЕРГЕТСКИ БУМ: Инвеститори спремни за велика улагања у обновљиве изворе

Фото Н. Фифић

Ово је данас истакла министарка рударства и енергетике, Зорана Михајловић, на Првој великој конференцији о соларној енергији у Србији, која је одржана  у хотелу Radisson Collection у Београду, а пратило ју је онлајн више од 1000 учесника широм света.

- Циљ је да до 2040. године, минимум 40 одсто произведене електричне и топлотне енергије буде из обновљивих извора (ОИЕ) - казала је министарка. - Зато је важно да створимо законски оквир, јер без тога нема приче о великим инвестицијама. Усвајање предложених аката биће основа за велики корак и енергетски бум у Србији.

Она је додала да је процењена вредност инвестиција за све што је планирано да се уради у наредном периоду, минимум 12 милијарди евра у електро-енергетици и више од 15 милијаарди евра у рударству. Законима је предложено, како наводи , увођење електронских процедура које ће смањити коруптивне радње и омогућити инвеститорима да што пре почну да улажу.

Учесници су оценили да је предложени Закон о ОИЕ један од најсавременијих у Европи. Марко Јанковић, директор Дирекције за тржиште предузећа "Електромрежа Србије" истакао је да је доношење нових аката неопходан корак у либерализиацији тржишта електричне енергије. Он је указао да су два највећа бенефита Закона о ОИЕ енергије, увођење подстицајних премија и тзв. прозјумера, односно грађана који су купци - произвођачи енергије.

Као што су "Новости" већ писале, домаћинствима ће бити омогућено да производећи зелене киловате из соларних панела на својим кућама и зградама, остваре уштеде и смање рачуне за струју. Након што енергију искористе за сопствену потрошњу, вишак могу да складишти и да пласирају у мрежу. Увођење фид-ин премија и постепено напуштање модела фид-ин тарифа, значи да ће се цена за производњу струје из обновљивих извора одређивати путем аукција. Произвођачи ће се међусобно такмичити за подстицаје, а инвеститори ће нудити цену по којој су спремни да улажу. ЕПС више неће бити у обавези да откупљује ту енергију коју је скупо плаћао, што је све заједно повећавало куповну цену тако произведене струје.

Бенедикт Ортман из водеће европске организације за снабдевање соларном енергијом, истакао је да је велики број инвеститора заинтересован за улагања у ОИЕ у нашој земљи, јер Србија има сјајне референце и добар рејтинг на дуинг бизнис листи. Посебно је интересовање за производњу струје из соларне енергије, која је конкурентна, јер њена цена, како наводи, последњих 10 година непрекидно пада. Очекује се да до 2030. године то бити најјефтинији извор енергије за човечанство.

Србија тренутно има инсталисано само 11 мегавата капацитета соларне енергије, а, како је истакнуто, то је индустрија која може да допринесе значајном опоравку српске привреде у пост-ковид периоду. Оцењено је да у наредних десет година можемо да изградимо 1.000 мегавата солара. Потребно је обезбедити простор за градњу електрана, међутим, веома је осетљиво питање давати пољопривредно земљиште за ту намену. Јованка Атанацковић, државни секретар у Министарству, казала је да се зато разматра градња електрана на крововима.

- Утврђено је да у Србији постоји површина од 600 квадратних километара површине на крововима - навела је Атанацковићева. - Ако бисмо само 10 одсто од тога покрили соларним панелима добили бисмо четири до шест гигавата инсталисаних капацитета. Размишљамо да се јавни објекти искористе и да се понуде инвеститорима за ту намену.

ОПОРЕЗИВАЊЕ ЗА ЕМИСИЈУ УГЉЕН-ДИОКСИДА

ДИРЕКТОР Секретаријата Енергетске заједнице Јанез Копач истакао је да је Србија потписала Софијску декларацију и да се обавезала да уведе опорезивање за емисију угљен-диоксида.

-То опорезивање треба да почне одмах, али на постепени начин, јер државе региона не могу да га уведу преко ноћи - казао је Копач. - Сви ти приходи иду у национални фонд. Ако би цена за емисију угљен-диоксида била 25 евра за тону, Србија би годишње сакупила 750 милиона евра само из енергетског сектора и сав тај новац би могао да буде усмерен у обновљиве изворе енргије. Читава Европа финансирала је своју енергетску транзицију кроз опорезивање емисије угљен-диоксида.

Он је оценио и да се у Србији дешава револуција у очекивањима у погледу инвестирања у обновљиве изворе енергије.

ВЕЛИКИ ПОТЕНЦИЈАЛ СРБИЈЕ

СРБИЈА у области обновљивих извора енергије сада има 21 мегават исталиран, у солару свега 11 мегавата, а има потенцијала за 3.582 мегавата у 2030. години. У 2020. години у свету је уграђено 127 гигавата соларних електрана, а тај раст је омогућен великим падом цена технологије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)