ЗЛАТНА ГРОЗНИЦА ТРЕСЕ БАЛКАН: Србија предњачи са 36 тона племенитог метала, а у комшилуку има и оних без иједног грама у резервама

Novosti online

11. 04. 2021. у 12:52

ЗЕМЉЕ Источне Европе већ дуже време тресе права златна грозница. Док је Србија донедавно била лидер у региону по златним резервама, са власништвом од 36 тона племенитог метала, Мађарска је у марту утростручила своје резерве, те са 94,5 тона постала једна од три земље са највећим залихама злата у Централној и Источној Европи.

ЗЛАТНА ГРОЗНИЦА ТРЕСЕ БАЛКАН: Србија предњачи са 36 тона племенитог метала, а у комшилуку има и оних без иједног грама у резервама

Златне полуге

Пољска је, рецимо, пре неколико година из Енглеске централне банке повратила 100 тона свог злата. Такви потези држава не би требало да изненађују имајући у виду да злато представља сигурност, нарочито у изазовним временима. Како аналитичари тврде, овај племенити метал служи као облик заштите од инфлације на дужи рок, а сада се појачана куповина може довести у везу и са корона-кризом.

Из централне банке Мађарске, наводе да је повећање залиха злата наставак дугорочне стратегије усвојене 2018. године, када су златне резерве увећане десет пута, са 3,1 тоне на 31,5 тона, након чега су остале на том нивоу више од две године.

Они су такође напоменули да је појачана куповина полуга повезана са новим ризицима који произилазе из пандемије корона вируса.

Златне резерве на Балкану

Исти тренд је присутан и на Балкану. Док Србија делује проактивно, куповином злата припремајући се за негативне шокове, неке наше комшије своје злато дају на залог за кредит, док пак неки већ 20 година немају трунку злата у резервама.

Подаци World Gold Councila (Светског савета за злато), најпрецизније базе информација о резервама по државама, показују да је Србија лидер у региону.

Према подацима Народне банке Србије, од 2013. године златне резерве су повећане количински за 20,7 тона, тј. оне су и више него удвостручене, а вредносно за преко милијарду евра, тачније 1,1 милијарду, те су са тог аспекта оне готово утростручене.

Само су у последње две године резерве увећане за 12 тона злата (девет тона је купљено у октобру 2019. године, а три тоне су купљене у новембру 2020. године).

- У октобру 2019. смо на међународном тржишту купили девет тона злата, док смо у новембру 2020. купили још три тоне. Међутим, Народна банка Србије континуирано купује злато највишег квалитета и по тржишним ценама и из домаће производње. Укупне девизне резерве у злату, према последњим подацима износе 36 тона, вредности око 1,7 милијарди евра (што је око 12 одсто девизних резерви) - кажу у Народној банци Србије.

Они додају да је повећање злата релативно равномерно распоређено са аспекта његовог порекла, тј. да се 42 одсто злата набавило откупом из домаће производње, док је 58 одсто купљено на међународном тржишту.

Друго место на Балкану заузимала је Северна Македонија, која има 6,8 тона златних резерви. Затим следе Словенија са 3,17 тона и Босна и Херцеговина са 2,98 тона, те Црна Гора са 1,09 тона. На последњем месту је Хрватска која је све воје златне резерве, према подацима Лидера, распродала још 2001. године.

Црна Гора заложила злато за кредит

Црногорске резерве злата, које су наслеђене од некадашње СФРЈ, нису повећане ни за грам и не налазе се у земљи. Наиме, оне су 2017. године по трећи пут заложене за кредит код Credit Suisse банке. Тамо ће остати до 2027. док се зајам не отплати, јер је узет на десет година.

- Златне резерве заложене су за кредит у износу од 78 милиона евра, закључен са Credit Suisse АГ Лондон у априлу 2017. Кредитни аранжман је подељен у две транше, једна у износу од око 48 милиона, а друга 30 милиона евра и као колатерал су заложене укупне државне резерве злата - речено је раније из црногорског Министарства финансија.

Хрватска нема златне резерве

Хрватска је своје последње златне резерве продала још 2001. године.

Хрвастка Народна банка је тада одлучила да прода 13,127 тона златних резерви по тадашњој цени од 272 долара по унци, што је држави прибавило око 115 милиона долара. Остатак златних резерви је "отишао" 2005. године по цени од 496 долара по унци, при чему је Хрватска зарадила око 31 милион долара.

Да су те резерве сачували, оне би данас вределе око 735 милиона долара.

Куповином злата се купује сигурност

Злато у Србији представља и девизне резерве, а према подацима Народне банке Србије, учешће злата у девизним резервама тренутно износи 12 одсто укупних резерви.

Д. Балшић

Овај племенити метал служи и као гаранција поверења у централну банку, нарочито у изазовним временима. Осим тога, на овај облик активе је теже утицати кроз политике каматних стопа различитих монетарних власти, док оно уобичајено служи као облик заштите од инфлације на дужи рок.

Цена злата пада

Међународна рејтинг агенција Фитцх предвиђа да ће цена злата ове године пасти са 1.734 на 1.600 долара за унцу, а 2022. године смањити се на 1.400 долара "због повећане потражње услед инвестицијских токова и куповине од централне банке".

Агенција за рејтинг је објавила да очекује да ће цене злата пасти на 1.200 америчких долара по унци до 2023. године, пише РТ.

Цена унце злата је у петак 09. априла износила 1.741,20 долара по унци.

(Блиц)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)