РОБУ ЗА КИНУ ДА ПРАВИМО СА КИНЕЗИМА: Смањује се трговински дефицит, наша шанса је партнерство са великим фирмама за производњу хране

С. БУЛАТОВИЋ

29. 03. 2021. у 13:00

ОНИ су највећи увозник кукуруза на свету, а ми међу десет највећих извозника. После потписаног споразума, српски паори сада ову житарицу могу да пласирају и на тржиште Кине. Поједине процене говоре да је пољопривреда перспективан сектор који би наредних година могао да понуди више овом далеком, а великом купцу. Србија из Кине, као и многе друге економије, знатно више увози. Прошле године, међутим, пласман наших производа успео је да покрије 11,5 одсто онога што смо из те земље купили.

РОБУ ЗА КИНУ ДА ПРАВИМО СА КИНЕЗИМА: Смањује се трговински дефицит, наша шанса је партнерство са великим фирмама за производњу хране

Фото Танјуг

Према подацима Републичког завода за статистику, током 2020. укупна спољнотрговинска размена у роби са Кином износила је 3,6 милијарди долара. Укупан извоз достигао је 377 милиона долара. У истом периоду увезено је 3,3 милијардe долара робе. А прошлогодишњи резултат није најбољи. Иако је реч о мањем обиму, покривеност увоза извозом била је највећа 2019. године. Тада смо достигли 13,1 одсто. Да је реч о приличном помаку, види се када се упореди са стањем из 2013. Тада смо кинеском тржишту продали свега 0,6 одсто вредности онога што смо од њих купили.

У Привредној комори Србије верују да је пољопривреда грана у којој би сарадња могла да напредује.

- Извоз пољопривредних и прехрамбених производа бележи раст из године у годину - кажу у ПКС. - Лане је извезенa 12,5 милиона долара вредна роба, што је за око 20 одсто више него претходне 2019. Пољопривреда представља перспективни сектор сарадње. Ту се може ући у партнерство са великим кинеским фирмама за производњу хране, којима би се путем таквих улагања, отворио приступ кинеском, али и трећим тржиштима.

Економисти, с друге стране, упозоравају да је нашим произвођачима тешко да задовоље захтеве Кинеза. Мисле пре свега на количине.

- Добро је да се праве нови аранжмани, који отварају могућност за већи пласман различите робе - сматра економиста Иван Николић. - За кукуруз нема великог простора, јер ми не можемо значајније да увећамо производњу. То је одређено засејаним површинама, а нисмо имали проблема са његовим извозом ни до сада. Било би добро да се створи таква шанса за неке друге прехрамбене производе. Кинеско тржиште је захтевно, треба испоштовати велике количине. Ако је роба габаритна, транспорт је скупљи, а Кина је далеко. И то смањује конкурентност.

Тренутно у Кину највише извозимо катоде и секције катода, од рафинисаног бакра. Оне чине 60 одсто пласмана. Следе руде бакра и концентрати (12 одсто), дрво букве (шест одсто), сребро, необрађено (три одсто), необрађено дрво са кором или без коре (један одсто), циркулационе пумпе за грејне системе (један одсто)...

- У нашој текућој размени са Кином доминирају производи који се праве у компанијама чији су власници Кинези - објашњава Николић. - Види се да су то производи из Бора, пре свега. Добро је да се значајније повећала покривеност увоза извозом. Ми ћемо и даље увозити значајне количине здравствене и електронске опреме из те земље, што доприноси расту спољнотрговинског дефицита. Извоз из кинеских компанија у Србији је начин да салдо буде повољнији. Верујем да ће се и поправити, јер су њихови планови, пре свега у Бору, врло амбициозни.

Водећи увозни производи Србије из Кине лане су били неразврстана роба (14 одсто), телефони за мрежу станица или за друге бежичне мреже (шест одсто), остали готови производи, портабл машине за АОП, масе до 10 килограма (два одсто)...

БОРСКИ РУДНИЦИ ПРЕМАШИЛИ ПЛАН

РУДНИЦИ у Бору пословали су прошле године позитивно, а највећа производња остварена је у "Великом Кривељу", где су ископине премашиле 36 милиона тона, саопштила је компанија "Зиђин". Руководилац огранка "Зиђин бакар Србија", Небојша Виденовић, истиче да је годишњи план премашен и на руди и на раскривци:

- Остварено је 34.455.208 тона раскривке, што је 4.334.218 тона више од плана - каже Виденовић. - Откопано је и 11.775.566 тона влажне руде, то је 516.166 тона више од плана, а добијено је 28.635 тона бакра у концентрату. Што је најважније, обавезе су завршене без иједног изгубљеног живота.

Према његовим речима, број повреда на раду лане, у односу на 2019. годину, смањен је за 36,84 одсто, а у односу на 2018. за чак 74,1 одсто. ( Е. Б. Т.)

РЕГИСТРОВАНО 1.185 ПОСЛОДАВАЦА

ПРЕМА подацима Агенције за привредне регистре, на територији Србије регистровано је 1.185 активних привредних субјеката чији су већински власници држављани Кине, односно правна лица регистрована у Кини. Највише их је регистровано као трговина на велико и мало и поправка моторних возила - 879. У грађевинарству послује њих 66, у услугама исхране 59, а у прерађивачкој индустрији 47. Административним помоћним делатностима се бавe 42 предузећа, а стручним, научним и иновативним делатностима - 24. У информисању и комуникација их послује 14, снадбевањем водом и управљањем отпадним водама 13, пољопривреда је делатност за њих 11, а саобраћај и складиштење за њих осам.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)