ПЛАТА 1.000 ЕВРА, АЛИ НЕМА КО ДА РАДИ: Србији преко потребна сезонска радна снага, алармантна ситуација у ове две области

Novosti online

09. 03. 2021. у 17:50

ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ последњих сезона све теже долазе до радне снаге, а ситуација је кажу већ толико алармантна да неки послови не буду ни обављени како треба јер радника нема.

ПЛАТА 1.000 ЕВРА, АЛИ НЕМА КО ДА РАДИ: Србији преко потребна сезонска радна снага, алармантна ситуација у ове две области

Фото: П. Милошевић

Добар део воћних култура орезују се у ово време, а воћари са којима смо разговарали кажу да фали добрих орезивача, муку муче већи произвођачи који имају више десетина хектара под засадима јер ни уз најбољу вољу породице и пријатеља, без унајмљене радне снаге овај посао не могу завршити на време.

- Дневнице за орезиваче су увек биле добре, а последњих година износе око 5.000 динара. Знам да је у иностранству то дневница за један или два сата, али и ми живимо овде и продајемо јабуке по нашим ценама. Не можемо дати више, мада мислим да се ни не ради искључиво о новцу, људи просто нема, на селу поготово. Или су у градовима или иностранству. Тешко се налази радник за било који сезонски посао на њиви или воћњаку - каже Никола Курија воћар из Крчедина.

Минимална дневница за најмање плаћење послове у пољу је сада каже 2.000 динара, уз превоз и обезбеђене оброке.

Бранко Шоштарић из Удружења винара и воћара "Висови" из Кљајићева каже да орезивача више нема, због чега организују курсеве.

Фото: В. Митрић

- Тај посао је обезглављен, оних старих што су то знали да раде више нема, а млађи раде нешто друго. Имали смо у селу само једног младића који је о орезивању знао све, али је отишао за Нови Сад. Покушавамо да организујемо курсеве, али не теоретске него људе водимо одмах у воћњаке и тамо им показујемо, јер радници сада генерално веома лоше орезују воћке - каже Шоштарић.


ОРЕЗИВАЊЕ
Он је и сам мајстор за орезивање па, сем свог, уређује и друге воћњаке које стигне. Каже да сатница сада више не силази испод 500 динара, што за десет сати рада донесе 5.000 динара дневно. Каже да је јагма и за друге сезонске послове пољопривредне послове. Нема ко да копа, чупа и бере. Рачуница тако каже да један орезивач са слободним викендима, али да ради 10 сати дневно, што је неки просек у овом послу, у сезони месечно може да приходује и 110.000 динара.

- Сада се све плаћа исти дан, нема више оно, е платићу ти на крају. Али опет радника нема. Остарило се, а ко може, пре ће, рецимо, као неке домаћице отићи у Немачку да нешто услужно раде него да буду у пољу, што је разумљиво - наставља Шоштарић.

Како додаје, велике компаније које имају на десетине хектара под воћем, површем или виноградима, обучавају већ постојеће раднике за делове послова које им фале и тако покушавају да доскоче помањкању радне снаге.

Фото Д. Алихоџић

НА МУКАМА И СТОЧАРИ

На мукама су и сточари, према неким грубим проценама, само у Србији недостаје око 300 чувара стоке, а половина од тог броја, дакле око 150, сматра се горућим недостатком. Озбиљније газде спремне су и да одреше кесу, неки нуде и по 600 евра месечно, али и поред солидне плате, тог профила радника једноставно нема.

И ЗА БЕРАЧЕ ТРЕБА ЗНАЊЕ


Драгана Билогревић из Оџака која има агенцију за запошљавање сезонских радника у пољопривреди каже да је за специфичне послове, које захтевају неко знање, најтеже наћи раднике.

- Колико год да је механизација напредовала пољопривреда још јако зависи од људске радне снаге, а радника је све мање. Послодавци у појединим радовима захтевају високе стандарде. Ако сте дошли да радите у неки воћњак у које је уложено јако много новца, очекује се да знате све о томе, а структуру сезонски радника у пољопривреди често чине људи који обично не поседују много вештина. Тешко је последњих година наћи и раднике за брање. На пример, брање боровница које су доста осетљиве је такође специфичан посао - изјавила је Билогревић.

Фото: Д. Карадаревић

(Блиц)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)