ПАПРЕНО ПЛАЋАМО МЛЕВЕЊЕ: Шећер у праху кошта чак четири пута више од основне намирнице

Б. Царановић

25. 02. 2021. у 11:12

СВАКИ прерађени производ скупљи је од изворне сировине. Тако се може очекивати да и шећер у праху кошта више него обичан кристал. Ипак, питање је да ли је реално и оправдано да та разлика буде 400 одсто. Удружења за заштиту потрошача сматрају да је - недопустиво!

ПАПРЕНО ПЛАЋАМО МЛЕВЕЊЕ: Шећер у праху кошта чак четири пута више од основне намирнице

Илустрација

Килограм шећера у продавницама је око 70 динара, док толико кошта 250 грама његовог праха "шећера Ц" који пакује компанија "Др Еткер". Неколико динара су јефтиније цене код других произвођача, док само један трговински ланац као робну марку продаје 500 грама за свега 28,99 динара, што је вероватно и реална цена!

Читаоца који се јавио "Потрошачкој корпи" занимало је шта то толико поскупљује намирницу коју свакодневно користимо.

- Млевење шећера је додатни технолошки процес и као такав носи одређене оперативне трошкове. Самим тим је његова цена виша у односу на кристал шећер - наводе у компанији "Др Еткер". - Што се тиче односа цена кристал шећера и шећера у праху, он је такав у ове две категорије невезано од нашег бренда.

Осим огромне разлике у ценама у односу на сировину, потрошачима смета и нелогичност да је повољније купити два мања паковања од по 250 грама, него једно од пола килограма.

- Уместо да буде обрнуто, мања паковања продају се за 73 динара, а двоструко већа за 154 динара - каже наш читалац Јован Д. који нам је указао на овај пропуст. - По свим правилима трговине, логично је да буде исплативије купити већу кесу него две мање.

У "Др Еткеру", међутим, кажу да су за ову појаву криви трговци.

- Однос цена између артикала шећер у праху 250 и 500 грама у нашем ценовнику је такав да је повољнија цена за пола килограма од цене две вреће од по 250 грама - тврде у овој компанији. - Што се, међутим, тиче цена на полици код наших купаца, на њу не утичемо. Закон о заштити потрошача је јасно дефинисан да је купац слободан да цену формира самостално и да је забрањено утицати или сугерисати на било који начин на формирање цена на полици.

Да је цена од око 300 динара за килограм шећера папрена, па макар био и најфиније самлевен, сматра Петар Богосављевић из Покрета за заштиту потрошача. Како каже, да у Србији, као у већини других земаља, важе тржишно-економска правила, такви "пикови", нелогични и необјашњиви у формирању цена, не би били могући.

- Закон је такав да трговцима дозвољава да зидају цене, да постављају превелике марже и игноришу правила тржишне утакмице, без икакве обавезе да фомиране цене буду реалне - каже Богосављевић. - Најнижа цена тог млевеног шећера, пронађена у једном трговинском ланцу је вероватно и реална. Чак и на највећим снижењима, ниједан трговац неће снизити цену испод реалне. То много говори и о овом конкретном производу, који је без сумње неоправдано скуп, чак и ако се узму у обзир сви елементи који утучу на формирање цене - финије паковање млевеног шећера, више амбалаже за један килограм, јер се шећер у праху пакује у мање вреће и сам технолошки процес, машине, амортизација и радна снага.

Према речима нашег саговорника, на домаћем тржишту се појављују само два произвођача ове намирнице, па је у таквим условима једноставно градити монополски положај на тржишту и диктирати нереалне цене. Осим тога, Богосављевић сматра да се и утицајно име или бренд могу лако изгубити уз некоректан однос према потрошачима.

Купцима преостаје да обрате пажњу када купују овај, као и друге производе, а онима који га често користе за слаткише и посластице, испада јефтиније да укључе свој апарат за млевење.

ВИСОКЕ МАРЖЕ

НИГДЕ у свету марже на робу носу као у Србији - сматра Богосављевић. - Оне су најмање два пута веће од оних које су у Европи. Тиме добијамо да су малопродајне цене у Србији од 15 до 20 одсто више од реалних, какве би могле да буду да су купци информисани и да могу лако да изаберу где је најповољније.

ДОМАЋА ПРАВИЛА

ЧАК и велики трговински ланци, који свуда у свету функционишу по стандардним тржишним правилима и важе за повољне, када дођу у Србију, мењају курс и правила понашања - тврди Богосављевић. - У почетку нуде ниже цене, а када увиде како функционишу ствари у нашој земљи, на производима се појаве већи бројеви. Брзо прихвате правило зараде преко ноћи. Најчешћи трик је да се снизе цене групи производа, а на конту тога, већина других поскупе и тако се дође на ниво да трговац не изгуби ништа.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ИАКО је јуче многе крајеве наше земље изненадио снег, а температуре су се спустиле за читавих петнаест степени, за најпознатијег хватача змија из Владичиног Хана Владицу Станковића и јуче је било посла.

18. 04. 2024. у 09:40

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ОВО су гробови мојих синова. Стојадина, рођеног 1979, који је погинуо на Кошарама и Стевана, две године млађег, који је 2002, возећи трактор нагазио на противтенковску мину коју су на путу у селу поставили Албанци. Овде на гробљу ми је друга кућа, а она у којој живим са супругом Миладинком Мицом и сином Дарком је неколико километара одавде. И, док сам жив са Косова и Метохије селити се нећу, чуваћу свој дом и гробове синова.

18. 04. 2024. у 10:45

МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ? Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.

18. 04. 2024. у 10:17

Коментари (0)