ВРХУНСКО ПОВРЋЕ ИЗВОЗИМО ИЗ СРБИЈЕ, А ЈЕФТИНО УВОЗИМО: Ево зашто су на рафовима бели лук из Кине и паприка из Румуније!

Novosti online

22. 02. 2021. у 23:56

ХЛЕБ, кромпир, мед, лук, парадајз су само неки од пороизвода који увозимо из Турске, Румуније и Албаније, док многе од тих намирница истовремено сами извозимо за друге земље.

ВРХУНСКО ПОВРЋЕ ИЗВОЗИМО ИЗ СРБИЈЕ, А ЈЕФТИНО УВОЗИМО: Ево зашто су на рафовима бели лук из Кине и паприка из Румуније!

Фото А.Р.

Због промена навика потрошача, повољних цена и помодарства, све више постајемо економски зависни од увозних намирница, кажу економски стручњаци.

У Србију се увозе намирнице као што су кромпир и помфрит, хлеб из домаћих пекара често је заправо увезен из Румуније, док је увоз меса и меда ове године драстично порастао.

Већину намирница можемо сами да произведемо довољно чак и за извоз. Упркос томе, много хране, воћа и поврћа увозимо у све већим количинама из године у годину.

- Из жеље да што пре приступимо ЕУ, либерализовали смо тржиште и отворили врата за увоз. Због својих комбинација са различитим земљама, храну су почели да увозе продавци и велики трговачки ланци. Раније смо увозили јужно воће и другу храну коју не можемо да произведемо, а сада увозимо све. Због тога се увоз драстично повећао последњих година, док извоз стагнира - каже економиста Милутин Никчић.

Поводом тога што велики број намирница као што је кромпир најпре извозимо, а након тога исте намирнице из неке друге земље увозимо у Србију, из Удружења потрошача Ефектива кажу да је све ствар односа цене и квалитета.

Фото: В. Илић

Домаћи кромпир пропада

- Трговци процењују куповну моћ грађана и 'колико пара, толико музике'. Ако има врхунске трешње које може да извезе у Русију по цени од 300 динара по килограму, он ће то да уради, јер у Србији не може да их прода по тој цени. Мед врхунског квалитета се извози, док се неки са нижим квалитетом и ценом увози. Због тога, докле год будемо куповали лук из Кине, он ће имати своје купце, док ћемо свој извозити - каже Дејан Гавриловић из Удружења потрошача.

УВОЗ И ИЗВОЗ МЕСА

Према подацима Привредне коморе Србије, укупан извоз меса и месних прерађевина пре краја прошле године био је вредности 67,5 милиона евра, а увоз око 116 милиона евра.

- Увоз меса је порастао и користи се углавном за прераду. Због околности везаних за пандемију, Србија је извезла вредност од око милион евра, док је истовремено увезла вредност од укупно 44,5 милиона евра, највише меса из Шпаније, Немачке, Холандије - каже Никчић.

Једно од решења за овакву ситуацију било би да се одреди обавезан проценат домаћих пољопривредних производа на полицама продавница трговинских ланаца, кажу наши саговорници.

С друге стране, географско порекло често може да завара, јер смо навикли да је одређена роба из појединих земаља увек квалитетна.

- Квалитет воћа и поврћа донекле може да се процени визуелно, али да ли је то квалитетно, знаћете једино ако пробате. Зато се треба водити тиме, а не из које земље је нешто стигло. Како буде расла куповна моћ, тако ћерасти и тражња за квалитетнијим производима - кажу из Удружења.

Фото: А. Клисурић

Ипак, економисти сматрају да јесте нека врста апсурда то што се само за набавку поврћа даје више стотина милиона евра.

- Многима смета што се на рафовима великих маркета ћесто налази искључиво бели лук из Кине, парадајз из Албаније, паприка из Турске и кромпир из Француске. Ствар је у томе што често немате никакав избор између домаћих и увозних производа, већ је роба из увоза све што се нуди - каже економиста Милутин Никчић.

Оно што је посебно привукло пажњу јавности, јесте да је Србија удвостручила увоз хлеба и пекарских производа.

- У нашу земљу је током претходних година ушло 6.000 тона пецива у вредности од 6,8 милиона евра. Највише се увози из Румуније, Немачке, Буграске и Хрватске и тај хлеб стиже свуда, од малих пекара до великих ланаца - каже економиста.

Илустрација / Фото Depositphotos

Иако смо достигли рекорд по извозу меда, истовремено је и увоз меда порастао. У Србију прошле године стигло 548 тона меда из Молдавије, Украјине, Грчке и Новог Зеланда. Пасуљ нам стиже из Киргистана, Пољске и Бугарске.

- Имали смо и кромпир из Египта, Македоније и Албаније. С друге стране, цена кромпира у Србији је пала. Процењује се да је прошле године у Србији произведено око 100 килограма по глави становника, што је количина која задовољава домаће потребе. Али неконтролисаним увозом угрожава се домаћа производња - тврде економисти.

(Мондо)

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (4)

Kostadin

23.02.2021. 08:24

Evo ZATO što su poljoprivredni proizvođači obesni i čim ne mogu da ostvare enormnu zaradu izjavljuju: to se ne isplati. Da se ne uvozi beli luk, pasulj, paradajz, paprika i ostali proizvodi seljaci bi nas osakatili sa cenama. To je dokazano hiljadu puta. Tog trenutka kada se pojavi manjak nekog polj. proizvoda taj domaći proizvod dobija višestruku cenu. Trgni se sirotinjo i reaguj na bezobrazluk seljaka. Samo da podsetim da se španat u Novom Sadu prodaje na Ribljoj pijaci za 350.00 din.

Kostadin

23.02.2021. 08:32

Treba samo zamisliti koja je to proizvodnja i koji su to proizvođači kada se šljiva, suva šljiva prodaje po bestidnim cenama a ogromne količine propadaju na drvetu. Obavezno treba povećati porez na poljoprivredno zemljište da bi se seljaci naterali da rade.