СТАРЕ СОРТЕ ШЉИВЕ СПАСАВА “ДЕБЕЛИ” МИНУС: Српски научници ће девет аутохтоних сорти наше воћке одржавати методом криопрезервације

Бранка Борисављевић

14. 02. 2021. у 11:00

СРБИЈА спада у највеће произвођаче шљива на свету. Међутим, негативне последице климатских промена и дуготрајна изложеност многобројним патогенима, нарочито вирусу шарке, све више угрожава аутохтоне сорте. Због осетљивости према овој болести, пожегача је готово нестала из воћњака.

СТАРЕ СОРТЕ ШЉИВЕ СПАСАВА “ДЕБЕЛИ” МИНУС: Српски научници ће девет аутохтоних сорти наше воћке одржавати методом криопрезервације

Илустрација

Ситуација са старим домаћим генотиповима, које су део наше традиције, додатно је отежана тиме што их комерцијалне сорте све више потискују, доводећи у питање њихов опстанак. Научници окупљени у пројекту CryoPlum, који је подржао Фонд за науку, раде на очувању девет аутохтоних сорти шљиве применом криопрезервације.

Према речима др Дарка Јевремовића, са Института за воћарство у Чачку, поступак подразумева чување ћелија, ткива и органа на изузетно ниским температурама у течном азоту, на минус 196 степени. Под заштитом ће бити сорте белошљива, црвена ранка, црношљива, церовачки пискавац, драгачевка, моравка, пожегача, ситница и трновача.

- Први и основни корак у поступку очувања генотипова шљиве је селекција стабала из природне популације и њихова анализа на присуство вируса и фитоплазми - објашњава др Јевремовић. - Следи увођење одабраних генотипова у културу "ин витро", односно у лабораторији на вештачким хранљивим подлогама, у стерилним и строго контролисаним условима. Као почетни експлантати се користе лисни пупољци или резнице младих изданака. Материјал се стерилише и поставља на хранљиве подлоге за иницирање лисних розета и након тога за гајење и умножавање "ин витро" изданака. Са њих се затим изолују врхови величине 1-1,5 милиметара који ће се чувати у течном азоту на минус 196 степени.

Илустрација

Наш саговорник истиче да се, пре директног урањања у течни азот, експлантати подвргавају читавом низу физичких или хемијских поступака, који обезбеђују уклањање воде из биљног ткива до одређеног нивоа, чиме се избегава формирање кристала леда и оштећење ткива у процесу брзог замрзавања и одмрзавања. Методе криопрезервације подразумевају употребу хемијских супстанци, као заштита ћелија од оштећења у процесу криопрезервације. Међутим, неке од ових супстанци су веома токсичне тако да је неопходно оптимизовати време излагања узорака том растворима, како би се добио што бољи опоравак када се "одледе".

ОВА МЕТОДА ПРВИ ПУТ КОД НАС

ТОКОМ пројекта ће се испитати да ли се применом различитих метода криопрезервације може елиминисати вирус шарке шљиве из зараженог материјала.

- Ово је до сада у свету покушано само једном, са подлогом за шљиву применом slow cooling технике, која је манипулативно и технички компликованија од метода које ће се користити у овом пројекту и које су у нашој земљи први пут примењене у Институту за воћарство - наводи др Јевремовић.

- Делови биљака се у течном азоту, теоретски, могу чувати неограничено - каже др Јевремовић. - На минус 196 степени сви физиолошки процеси у ткивима стају, те период чувања не би требао значајно да утиче на успешност регенерације биљака из криопрезервираних експлантата. После вађења из течног азота, што мора бити брзо, подвргавају се третману хемијским супстанцама које омогућавају опоравак и рехидрацију. Потом се постављају на хранљиве подлоге ради регенерације изданака из преживелих меристемских ћелија експлантата.

Доктор Јевремовић наводи да је вирус "шарке", као најдеструктивнија болест коштичавог воћа, код нас присутан више од 80 година и велики број стабала шљиве је заражен. Неке сорте су толерантне на болест, могу се заразити, али нема штета у погледу приноса и квалитета плода. Он додаје да климатске промене, утичу на годишњи биолошки циклус воћака јер се скраћује период зимског мировања, а кретање вегетације и цветање почињу раније у пролеће. Екстремно високе температуре и дуготрајна суша угрожавају аутохтоне сорте, нарочито у нижим пределима и у екстензивним воћњацима који су најчешћи.

Илустрација / Фото Depositphotos

ЗНАЧАЈНА ПОМОЋ ФОНДА

- БЕЗ подршке Фонда за науку не би било могуће реализовати пројекат - каже др Јевремовић. - Планирана истраживања подразумевају веома обиман лабораторијски рад, развој и модификацију протокола за мултипликацију и криопрезервацију, анализу биљног материјала... То изискује доста новца који бисмо врло тешко могли сами да обезбедимо. Истакао бих одличну организованост Фонда за науку и сарадњу која је на врло високом нивоу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ИАКО је јуче многе крајеве наше земље изненадио снег, а температуре су се спустиле за читавих петнаест степени, за најпознатијег хватача змија из Владичиног Хана Владицу Станковића и јуче је било посла.

18. 04. 2024. у 09:40

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ОВО су гробови мојих синова. Стојадина, рођеног 1979, који је погинуо на Кошарама и Стевана, две године млађег, који је 2002, возећи трактор нагазио на противтенковску мину коју су на путу у селу поставили Албанци. Овде на гробљу ми је друга кућа, а она у којој живим са супругом Миладинком Мицом и сином Дарком је неколико километара одавде. И, док сам жив са Косова и Метохије селити се нећу, чуваћу свој дом и гробове синова.

18. 04. 2024. у 10:45

МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ? Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.

18. 04. 2024. у 10:17

Коментари (1)