У ЈАДАРИТУ СНАГА СРПСКЕ ПРИВРЕДЕ: Геолог Ненад Грубин са колегама пре 15 година открио минерал чији је састав виђен само у филму о Супермену

Бојана Царановић

14. 02. 2021. у 12:00

ПРОШЛО је више од 15 година од како су тројица наших геолога, у околини Лознице, открили јединствени минерал на свету. Истражујући лежишта бората за водећу светску рударску компанију "Рио Тинто", нашли су несвакидашњи минерал чији састав је виђен још једино у филму о Супермену, јављали су тада светски медији.

У ЈАДАРИТУ СНАГА СРПСКЕ ПРИВРЕДЕ: Геолог Ненад Грубин са колегама пре 15 година открио минерал чији је састав виђен само у филму о Супермену

Ненад Грубин / Фото Ж. Кнежевић

Кларк Кентов "камен спотицања" је зелен, а "криптонит" из Србије бео. Пронашли су га Ненад Грубин и његове колеге, а назван је јадарит, по реци поред које је пронађен.

На тој локацији сада се припрема почетак градње једног од најмодернијих рудника на свету, на ком ће се од 2026. извлачити литијум, борат и натријум-сулфат, састојци јадарита. Из лежишта у Србији ће према проценама стизати десетина светских резерви литијума, без којег је незамислива производња батерија за електричне аутомобили или мобилне телефоне.

Четворочлани тим који је ишао трагом научних претпоставки да наша земља лежи на шареноликом рудном богатству, осим Грубина, чинили су и Владисав Ерић, Владимир Стојановић (који је преминуо) и Британац Роберт Кели.

Медијску лавину изазвао је Крис Стенли, професор Природњачког музеја у Лондону, коме је "гуглајући" састав минерала откривеног код Вуковог града, искочио измишљени камен из стрипова и филма о Супермену.

Ненад Грубин / Фото Ж. Кнежевић

- Нисмо очекивали да ћемо радећи испитивања наићи на нешто сасвим ново - присећа се Грубин. - Наш задатак је био да пронађемо лежиште борних минерала. Све је, заправо, почело средином деведесетих година, када смо моје колеге на Рударско-геолошком факултету и ја, предвођени професорком Јеленом Обрадовић, покренули низ истраживања. Анализирали смо језерске басене у бившој Југославији за које се зна да имају потенцијал да садрже лежишта бората, литијума и других индустријских минерала. На територији данашње Србије пре 20 милиона година било је много вулкана и језера, а то је средина у којој се могу наћи многи интересантни минерали.

ИСТРАЖИВАЊА ШИРОМ СРБИЈЕ

- КЉУЧНИ критеријум зашто борат тражимо овде је што се та локација налази на значајном геолошком појасу овог минерала, северна БиХ, Македонија, Грчка, Турска, па све до Тибета - прича Грубин. - Србија је постала једно од важнијих лежишта. Истраживања у јадарском басену су почела 2004. године. У овом тренутку, значајан број компанија добио је дозволу да на тлу Србије истражују борат, литијум и друге минерале. У нашем послу важи правило да је најбоље место да се тражи ново лежиште тамо где већ постоји рудник.

Текстове о својим открићима, о потенцијалним лежиштима, научници са београдског факултета су после хемијских анализа, објављивали у међународним часописима. Њихове интерпретације прочитали су људи из рудне индустрије. И кренула је потрага.

- Циљ "Рио Тинта" био је да Турској као водећој земљи у производњи минерала бората, парирамо открићем новог лежишта у Србији - прича Грубин. - И пронашли смо борат, али смо у том језгру утврдили присуство и дотад непознатог минерала.

Јадарит је, струка каже, комерцијално занимљив јер је минерал који се релативно лако раствара у технолошком процесу на литијум и бор - оба врло тражена индустријска елемента. Литијум се, познато је, широко користи у производњи батерија које напајају електрична возила, рачунаре, мобилне телефоне и индустријске системе. Примена бора је такође широка - од фармацеутске, до индустрије стакла и керамике. А издвајањем ова два, настаје и трећи копроизвод - натријски-сулфат, користан у индустрији кућне хемије.

- Имамо три финална производа, што је изузетна реткост. Очигледно је да ће потражња за литијумом у будућности расти, па је проналазак овог лежишта у Србији изузетно значајан - каже Грубин и додаје да "Рио Сава", српски огранак светске компаније, намерава да изгради рудник који ће дословце бити "спејсшатл" испод земље. Својеврстан град у граду, који ће директно упошљавати око 700 људи, а још око 2.000 индиректно.

- Јадарит је јединствен, неупоредив ни са чим у свету - каже Грубин. - У Аустралији је направљено постројење специјално за испитивање тог минерала, а план је да буде пренето у Србију. У овом моменту седам факултета раде на изради студија, процени и истраживањима.

Фото В. Митрић

Пронађено лежиште, како каже Грубин, веома је богато, па је логично очекивати да јадарита има још негде у близиини. Укупна количина откривених резерви је 158,5 милиона тона. Претпоставка је да је милион и по тона годишња производња, па се ради се о деценијама експлоатације.

МИЛИОНИ ЗА ЕКОЛОГИЈУ

- НАВИКЛИ смо да су нам асоцијација на рударско окно умазани рудари, са застарелим лампама, попут патуљака из бајке о Снежани, али рудник чија изградња треба да почне крајем године биће нешто сасвим супротно - прича Андреа Радоњић из "Рио Тинта". - То је високоаутоматизован рудник у ком ће радити инжењери и високообразовани техничари, добро плаћени. Тренутно се само раде испитивања, као и процене утицаја на животну средину. Неће се кренути са послом док све дозволе не буду прибављене. Компанија планира да уложи 150 милиона долара само у заштиту животне средине, од чега око 40 милиона на заштиту вода.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)