КРОЗ ГУСТО РЕШЕТО ДО ЕВРОПСКИХ ПАРА: Многим пољопривредницима прекомпликовано добијање новца из ИПАРД

Ј. СУБИН

24. 12. 2020. у 12:00

СРПСКИ аграр више од деценије је чекао на средства из претприступних фондова Европске уније за помоћ пољопривреди ИПАРД. Када је, коначно, 25. децембра 2017. године, почело његово спровођење, чини се да домаћи пољопривредници нису били превише обучени и да се нису снашли.

КРОЗ ГУСТО РЕШЕТО ДО ЕВРОПСКИХ ПАРА: Многим пољопривредницима прекомпликовано добијање новца из ИПАРД

Фото Ж. Кнежевић

Како су нам рекли у Управи за аграрна плаћања, до сада је обављено и спроведено девет ИПАРД јавних позива, у оквиру три мере. Пристигло је 1.746 захтева, а до сада су 204 пољопривредника исплаћена са 11,7 милиона евра.

- Одзив пољопривредних произвођача је веома добар - говори Биљана Петровић, в. д. директора Управе за аграрна плаћања. - То показује и чињеница да у сваком позиву за меру један, која је намењена развоју примарне пољопривредне производње, тражена средства увек буду изнад опредељених. Највећи број захтева је пристигао за набавку нових трактора. Велико је интересовање и за рурални туризам, као и за набавку остале механизације за примарну пољопривредну производњу. Око 30 одсто захтева је за подстицаје за изградњу објеката.

Према њеним речима, за меру 3, намењену развоју прерађивачких капацитета, пристигло је мање захтева. Ови подстицаји намењени су за компаније и предузетнике и реч је о изузетно скупим инвестицијама. Иначе, за девет спроведених јавиних позива, опредељено је око 172 милиона евра. Од тога, 75 одсто ових средстава је из буџета ЕУ, а 25 одсто обезбеђује Србија.

- Због тренутне епидемиолошке ситуације, у овом тренутку немамо активних јавних позива - испричала је Петровићева. - Следећи позив очекује се у априлу 2021. и то ће бити за инвестиције у имовину пољопривредних газдинстава. То ће уследити после усаглашавања законског оквира за спровођење ИПАРД програма, који би омогућио увођење авансног плаћања. Идеја је да се после одобравања пројекта, кориснику омогући повлачење средстава у износу од 50 одсто вредности инвестиције, без ПДВ. Тако ћемо кориснику олакшали приступ финансијским средствима, али и убрзти реализацију инвестиције. Остатак подстицаја, пољопривредник би добио у другој фази, када се одобри захтев за исплату.

Ипак, строги прописи ЕУ, за многе српске пољопривреднике су и неоствариви. Разлога за одбијање увек има, а страх од папирологије и писања пројеката је очигледно превелики.

- За ИПАРД програме карактеристично је да су веома захтевни - истиче Петровићева. - Потребне су обимна документација и детаљне припреме како би се одговорило строгим и јасно дефинисаним захтевима. Пољопривредници не би требало да страхују од тога, већ да се добро информишу о условима, одаберу подршку и да до детаља испланирају своју инвестицију. За сву помоћ могу да се обрате нама или пољопривредним стручним службама. Свако може сам да припреми документацију, али ако желе да ангажују консултанта, треба да имају у виду да је тај трошак прихватљив у ИПАРД програму, тачније да се рефундира у одређеном проценту.

Према речима агроекономисте Милана Пространа, српски произвођачи увек имају дилему и страх код узимања ове врсте помоћи.

- У односу на искуства земаља које су примљене у ЕУ, Србија није до краја најбоље организовала део који се тиче припреме документације - сматра Простран. - Било би добро да то раде специјализоване агенције, јер нису сви довољно образовани и ИТ писмени, да би могли да спреме документацију која је огромна. ЕУ је бирократска и нама је тешко да то испунимо, јер имамо аверзију према папирима. Овде не можемо како ми хоћемо, већ како ЕУ заповеда. И та правила су иста за све у ЕУ, не само за нас. Тај новац су најбоље повлачили Пољаци. У сваком случају, средства из ИПАРД су повољна, највише се усмеравају ка механизацији и за набавку стакленика и пластеника. Ипак, треба добро до краја све осмислити, јер пољопривредник може бити одбијен због ситнице.

ЛЕГАЛИЗАЦИЈА ПРОБЛЕМ

КОНКУРИСАТИ у ИПАРД је стварно тешко и захтевно. Многи сточари су покушали да остваре ове подстицаје, али су одбијени. Ипак, један до главних проблема због којег не могу да конкуришу за ИПАРД средства јесу нелегално саграђени објекти на имањима, објашњава Сања Бугарски, председник Асоцијације произвођача млека Војводине.

- Легализација и власништво су велики проблеми и у граду, а не на селу - сматра Бугарски. - Мој захтев за легализацију чека у Општини Инђија од 2003. године, а имам све папире спремне и предате. ИПАРД је захтеван и иде до најситнијих детаља.

КАКО ДО ПОДСТИЦАЈА

ПОСТУПАК за добијање ИПАРД подстицаја састоји се из две фазе. Прихватање пројекта и фаза одобравања исплате. Процес одобравања пројекта може да траје и до девет месеци од дана подношења захтева. Док део да се одобри исплата траје око пола године, од момента када се поднесе захтев за ову фазу.

- Ови поступци се завршавају доношењем решења поводом захтева за одобравање пројекта или исплате ИПАРД подстицаја - говори Петровићева. - Између ове две фазе, корисник ИПАРД треба да реализује своју инвестицију на начин и у року који је утврђен. Трајање ове фазе зависи од сложености пројекта.

Како нам објашњава Петровићева, потенцијални корисник ИПАРД подстицаја треба да одабере подршку и обезбеди средства, којима ће спровести пројекат, када он буде био одобрен. Новац не мора да буде на банковном рачуну у моменту подношења захтева.

- Треба имати на уму и време које је потребно одвојити за прибављање уверења, прикупљање понуда, израду пословног плана, добијање дозвола и остале документације неопходне у процесу подношењa захтева за одобравање пројекта - истиче Биљана Петровић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)