“Ковид помоћ” привреди достигла 12,5% БДП-а

Novosti online

18. 12. 2020. у 11:00

СРБИЈА је за помоћ привреди услед ковид 19 у овој години издвојила до сада 12,5% БДП-а, а нова криза изнудила је и промену правила за буџетска издвајања у кратком року.

“Ковид помоћ” привреди достигла 12,5% БДП-а

Фото: Depositphotos

Према најновијем извештају Европске комисије, Србија је у делу који се односи на државну помоћ у 2020. остварила напредак. Нови Закон о контроли државне помоћи који је у примени од 1. јануара 2020. године у складу је са ЕУ прописима, мада су и даље потребна усклађивања у одређеним областима, констатовано је у извештају, као и напредак остварен јачањем независности Комисије за контролу државне помоћи. У априлу, пре него што је пакет мера подршке стављен привреди на располагање, у Србији су усвојене две уредбе, којима је дат правни основ за њихово спровођење. Када је реч о Комисији за контролу државне помоћу, препорука ЕК је да се она ојача.

- Потребно је повећати капацитете Комисије за контролу државне помоћи у циљу бољег спровођења делатности овог тела. Ова Комисија није донела ниједну одлуку којом се забрањује давање државне помоћи и одлуку у корист повраћаја, док је усвојила само једну условну одлуку. Активности Комисије за контролу државне помоћи требало би појачати у наредном периоду - пише у Извештају Комисије.

Три пакета

Укупна вредност уведених мера до сада износи око 12,5% БДП-а, показала је најновија анализа НАЛЕД-а, урађена у оквиру пројекта "Припреми се за учешће”, који спроводе Центар за европске политике, НАЛЕД и Центар савремене политике кроз портал Еуропен Wестерн Балканс, уз подршку Европске уније.

Према овом документу, први пакет подршке је био „најскупљи“ имајући у виду да је обухватио највећи део привреде и велики број мера. Вредност пакета достигла је 608,3 милијарди динара или 11% БДП-а. За њим су уследила још два мања.

Фото Depositphotos

 

Анализа је недвосмислено указала на то да су пакети подршке били и више него потребни, посебно имајући у виду да свако друго предузеће сматра да ће им за повратак на стари ниво пословања бити потребно до годину дана, а свако четврто верује да ће за то бити потребно више од годину дана. Чак 80% испитаника очекује мање приходе у 2021. години, док се три четвртине њих нада да ће задржати исти број запослених у наредној години, а половина очекује проблеме са извршавањем обавеза.

Где смо у односу на европске земље?

Србија је у првом таласу определила помоћ “тешку” 5,1 милијарду евра, што је по уделу у БДП-у од 11% највећи пакет у региону и 10. у Европи, показала је претходна НАЛЕД-ова упоредна анализа мера за подршку привреди и очување радних места, урађена у оквиру истог пројекта.

Анализом је обухваћено 36 држава у Европи и Западном Балкану, а како се показало, све су распоредиле новац у три кључне групе мера – за одлагање и умањење пореских обавеза, за директна давања како би сачувале запослене и за гаранције за повољније кредите и друге полуге у сврху одржавања текуће ликвидности предузећа.

Државе обухваћене анализом у просеку су издвојиле 8,4% БДП-а за подршку приватном сектору, највише су у државама западне Европе сходно њиховој економској снази. Лидери на листи су Финска и Немачка, које ће за мере одвојити чак петину БДП-а, док су најскромнија давања предвиделе Северна Македонија (0,2%) и Албанија (1,3%). На пример, пакети мера у Хрватској и БиХ чине 3% њиховог БДП-а. Свака трећа земља, обухваћена анализом, одвојила је до 5% БДП-а за мере подршке.

Таргетирање подршке

Карактеристично за прве мере било је да је изостала таргетирана подршка, која је уследила у другом пакету, процењеном на око 66 милијарди динара. Помоћ је предвиђена у виду једнократне исплате од 50% до 120% минималне нето плате за све привредне субјекте, за август и септембар. Највећа подршка предвиђена је за оне који су се одважили да након 15. марта покрену бизнис.

Убрзо затим уследила је прва таргетирана мера, вредна око 1,2 милијарде динара, а односила се на подршку хотелијерској индустрији, која је највише погођена вирусом ковид19. За нешто више од 12.000 фирми из сектора туризма, опредељено је још око две милијарде динара у децембру. Новац је намењен за исплату минималне зараде за око 72.500 запослених у туристичким агенцијама, рент-а-кар фирмама, угоститељским објектима и хотелима.

Фирме које су анкетиране у оквиру најновије анализе, кажу да су им у првом пакету мера најкориснија била директна давања за три минималне зараде за запослене у микро, малим и средњим предузећима и код предузетника. Као корисну, оценили су и меру одлагања плаћања доприноса за социјално осигурање и пореза на зараде до јануара 2021. године, након чега ће ову обавезу моћи да измире на 24 месечне рате. Из другог пакета мера, најкориснија им је исплата два пута по 60% минималца.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)